Прочитај ми чланак
Срби у свом колективном сећању, и што је важније кроз обиље материјалних доказа, могу да се хвале државотворношћу. Имали су своје династије и државе у време кад то код других, данас моћних, силних, богатих европских народа није било ни у назнакама. Злом судбином, утемељеном на поделама, наивношћу, већом бригом за друге него за себе, Срби су доживели велике историјске сломове који су тај народ довели на ниво небитног у савременим међународним оквирима. Успут и проказаног.
Са свега четрдесетак година искуства у сопственој држави – нешто у 19. и још мање у 20. веку – Срби су 1918. године потопили своју државу у мочвару названу Југославија и отада, ево и након оживљавања самосталности (случајне самосталности, готово нежељене, настале деловањем других) бауљају у потрази за државом; уређеном, с јасним границама, уставно и законски армираном, државом у пуном смислу тог појма.
Речју, Срби живе без плана, одговорности, вредносних вертикала, без система. Нема га нигде, ни у једној друштвеној делатности, и подизање тих стубова основни је посао Владе Александра Вучића. Не успостави ли систем који ће деловати кроз унутрашњу самообновљиву енергију, Вучић нема никакве шансе да српско друштво, да не кажем државу, помакне у позитивном смеру.
Шта значи постојање система и дугорочно планирање (ово је нека врста плеоназма) можемо да видимо код Кинеза, чији нас је премијер ове недеље удостојио посетом, а шта значи кад тога нема, видљиво је ових недеља код Путина и Руса.
Савремени Кинези не повлаче ниједан потез без плана, анализе, разраде могућих последица. Све време радећи на производњи, светињи сваког раста и просперитета. То је Кину за само неколико деценија од пропале, ни у чему конкурентне привреде довело у сам врх светских економских сила.
Русија свој живот, опстанак, већ двадесетак година заснива искључиво на продаји гаса и нафте, без стратешких улагања у сопствену економију, производњу изван енергетских оквира. Тај концепт се сломио за свега двадесетак дана. Цена нафте на светском тржишту преполовљена је, и даље пада, а сасвим је свеједно да ли се то догађа као последица светске кризе или је процес изазван свесно; Русија је скоро на коленима. Толика земља а нема буквално ниједан производ познат у свету. Вотка се не рачуна.
Али, Русија је огромна, богата ресурсима, извући ће се. Шта ће Србија да уради? Хоће ли тродневни боравак кинеског премијера у Београду оставити у нашој глави бар делић свести да је чврст систем, заснован на плановима и производњи, једини начин да се направи здрава економија. Без тога Србија ће, таман да је у понедељак ујутро приме у Европску унију, остати само држава у покушају.
(Вечерње новости)
