Прочитај ми чланак
Министар финансија Душан Вујовић био је у праву када је рекао да ће овај буџет бити историјски.
У новијој српској економској историји не памти се да је после непуна два месеца од усвајања ребаланса буџета, односно прекројене државне касе, у парламент стигао још један измењен и допуњен, трећи по реду буџет за исту годину.
То се, међутим сада дешава и то пред саму расправу о новом буџету за 2015. годину којој, иначе, време цури, јер овај прорачун јавних финансија треба да буде усвојен у парламенту најкасније 29. децембра.
Зашто је Вујовић скројио ребалансов ребаланс и како то да су му се у Скупштини судариле стара и нова државна каса?
Ребалансов ребаланс
На сајту владе „ребалансов ребаланс” није могуће видети. Верољуб Арсић (СНС) појашњава да је то зато што влада тај документ још није усвојила и што посланици тек треба да га добију наредних дана. Иако звучи комично, али кад у парламент стигне друга прекројена државна каса за 2014. годину тај документ би требало да се зове: Предлог измена и допуна Закона о изменама и допунама Закона о буџету за 2014. годину.
Како незванично може да се чује у влади, суштински се, када је реч о кључним бројкама – а то су приходи, расходи и дефицит неће променити ништа.
„Ствар је техничке природе, буквално ће доћи до прерасподеле непотрошених средстава”, каже саговорник листа Политика и додаје да ће се нови ребаланс тек данас наћи пред члановима кабинета премијера Александра Вучића. То значи да још није ни стигао у Скупштину.
Који год да је разлог, догодило се то да се економски виц с почетка новембра обистинио. Србији треба нови ребаланс, нашалио се пре нешто више од месец дана Милојко Арсић, професор Економског факултета. Било је то само седам дана након што је парламент усвојио прекројену државну касу за 2014. годину.
Повод је било гостовање премијера Александра Вучића на Хепи телевизији где је председник владе истакао како ће минус у буџету, после ребаланса, бити за 50 милијарди динара мањи од плана. Како то да су само недељу дана пре тога стручњацима из Министарства финансија промакле толике милијарде, кад су кројили дефицит од 225 милијарди динара, шалила се тада економска јавност на рачун креатора фискалне политике.
Међутим, оно што је почетком новембра било виц ових дана је постало стварност. Скупштинским извештачима Верољуб Арсић (СНС) изјавио је да ће се, пре него што посланици буду расправљали о буџету за 2015. годину, на дневном реду наћи још један – други по реду ребаланс буџета за 2014. годину.
Милојко Арсић каже да му није познато зашто је то учињено, али да такав потез доводи у питање кредибилитет фискалне политике. Он сумња да су мањи расходи формални разлог за то, јер у том случају није неопходно доносити нови закон о буџету.
Званичан разлог за трећи по реду буџет за 2014. годину не знају ни чланови Фискалног савета. Како кажу, Предлог измена и допуна већ измењене државе касе нису добили. Вест да ће бити још једног ребаланса сазнали су из новина.
За то време опозиција спекулише да разлог за то „лежи” у Предлогу закона о преузимању обавеза „Ер Србије”, односно старог „Јата” и претварању тог дуга од 160 милиона евра у јавни дуг. Борислав Стефановић, потпредседник ДС-а, каже да овим актуелна власт хвата задњи воз да кроз буџет за 2014. годину провуче расходе за „Ер Србију”, али и 200 милиона долара гаранција за текућу ликвидност „Србијагаса”. Јер, по договору са Међународним монетарним фондом (ММФ), ако га буде, то више неће бити могуће, каже Стефановић.
„На тај начин су практично приказали лепшим буџет за 2015. годину, јер су те трошкове пребацили у ову годину. Ребаланс је начин да се легализује та потрошња и да се законски испеглају неки финансијски потези владе“, казао је Стефановић.
Верољуб Арсић (СНС), са друге, каже да то није тачно.
„Буџетски корисници су озбиљно схватили мере штедње и дефицит ће до краја године бити мањи од планираног. Тај новац ће углавном бити преусмерен за исплате доцњи које су настале у периоду од 2008. године до 2012. године, највише према пољопривредним произвођачима. То нема везе са „Ер Србијом” и „Србијагасом”. Промена у приходима, расходима и дефициту неће бити“, казао је Арсић.
Економиста Мирослав Прокопијевић каже да, иначе, није добро да се раде ребаланси буџета, јер је то знак да креатори фискалне политике не могу добро да испланирају приходе и расходе.
„Код нас је прекрајање државне касе постала пракса, али када се то ради други пут за неколико недеља то већ почиње да личи на аматеризам. Било је јасно још на почетку године да ће тих 160 милиона евра за „Ер Србију” бити трошак, није морао да се чека крај године да се то сазна. Вероватно је првобитни план био да се то, као расход гурне испод црте, међутим то више није могуће, јер није у складу са договором са ММФ-ом“, закључује Прокопијевић.
Званични подаци Министарства финансија показују да су приходи од пореза на додату вредност у октобру и новембру били нешто већи од плана, издашнији су били и порези на доходак грађана, а побољшана је и наплата акциза на дуван, док су капитални издаци смањени. Међутим, то што држава има на располагању више пара него што је планирала не значи да може да их потроши за друге намене од законом предвиђених. Када би тако урадили прекршили би Закон о буџетском систему и имали би велики проблем са државним ревизорима.
(Б92)
