Прочитај ми чланак
Владимир Мандић из Београда је испричао за Потрошачки саветник како су му, наводно, радници бензинске станице сипали више горива него што је могуће наточити у његов аутомобил.
– Отишао сам на Еко пумпу у Борчи и рекао да напуне до врха. На каси су ми наплатили девет хиљада и нешто динара. Када сам се вратио с касе до кола, комшија ме је упозорио да су ми наплатили 58,95 литара – каже он.
Владимир тврди да у његов аутомобил Дациа Логан не може да стане 59 литара горива. Показао нам је упутство за употребу које је добио уз аутомобил и у њему заиста пише да је „корисна запремина резервоара 50 литара отприлике“.
На основу овога би могло да се закључи да су на Еко пумпи Владимиру наплатили скоро девет литара горива више него што може да стане у резервоар његовог аутомобила. На Владимирову рекламацију, из Еко Србије, која управља Еко бензинским станицама у Србији, су тврдили да у његов аутомобил може да стане 59 литара.
– Сваки резервоар аутомобила, поред декларисане запремине танка, може у доводни цевовод да прими додатну количину горива, такозвани „одушак“, што је вероватно био случај и приликом овог утакања – стоји у одговору Еко Србије.
И од произвођача аутомобила смо добили потврду да у Владимиров Логан може да стане 59 литара, уколико се напуни и доводни цевовод.
Негативан одговор инспекција
Владимир је одлучио да се обрати тржишној инспекцији, међутим, непријатна ситуација на пумпи се догодила у суботу.
– Али, тржишна инспекција не ради суботом и недељом, што је нонсенс, у овој држави пре 20 година сте могли да позовете тржишну инспекцију у пола доба дана и ноћи да утврди да ли вас је продавац или угоститељ преварио или није – каже Владимир.
Одговор тржишне инспекције на Мандићеву пријаву стигао је после 11 дана и у њему пише: „Наводи из Ваше пријаве нису потврђени“.
Владимир је, и поред овога, био уверен да на бензинској пумпи није тачно измерено гориво које му је наточено. Сви они који посумњају у тачност мерења могу да се обрате Дирекцији за мере и драгоцене метале која, по пријави, врши ванредну контролу мерила у употреби. После провере точионог места на Еко пумпи у Борчи на коме је Владимир напунио резервоар, Дирекција је установила да су „резултати испитивања у границама дозвољених грешака, односно, то точеће место даје поуздане резултате мерења“.
Из Дирекције за мере су нам, на примеру једног точећег места на Еко пумпи на Новом Београду, демонстрирали како изгледа контрола мерила. Како објашњава инспектор Дирекције Ненад Милисављевић, контрола се врши у покретној лабораторији помоћу еталон посуда.
– Задајемо одређену литражу и сипамо преко аутомата за течна горива. На пример, 10 литара и еталон посуда мора да покаже да је то 10 литара са превиђеном дозвољеном грешком – објашњава Милисављевић.
Еталон посуда је показала 9,96 литара или грешку од 0,4 процента и инспектор је констатовао да ова справа мери тачно.
– Дозвољене грешке за наведени тип справа за течна горива је плус, минус 0,5% од задате запремине – каже инспектор Милисављевић.
То значи да Дирекција сматра тачним мерило које, на 1.000 литара нафтних деривата, потрошачу „закине“ пет литара. Занимљиво је да произвођачи чији су апарати за мерење течног горива одобрени у Србији, у свету продају мерила која су прецизнија и имају грешку од 0,25 до 0.3%, али овакви апарати нису одобрени код нас и не продају се на домаћем тржишту.
И поред извештаја инспекције Владимир Мандић је остао неповерљив, па је одлучио да направи мали тест. У ауто сервису поред Еко пумпе у Борчи потпуно је испразнио резервоар. Потом смо аутомобил догурали до бензинске пумпе и Владимир је рекао раднику да наточи гориво до врха. Испостављен му је рачун за 50,07 литара, што је око 8,9 литара горива мање него што су му прошлог пута, наводно, наточили кад је у возилу било више горива него сада.
Проблем је у томе што, у случајевима као што је Владимиров, надлежне институције могу само да утврде евентуалне неправилности на бензинској пумпи, али не и да предузму нешто што ће директно користити потрошачку који је случај пријавио.
Из Дирекције за мере и драгоцене метале навели су да инспектор може привремено да забрани употребу неисправног мерила, а казна за овај прекршај правном лицу креће се од 10.000 до 1.000.000 динара, али „лице овлашћено за вршење метролошког надзора није надлежно да бензинској пумпи наложи надокнаду штете потрошачу“.
Надокнаду штете потрошач може да потражи само на суду или пред Судом части Привредне коморе. Владимир Мандић је, након свега, одлучио да покрене поступак против ,,Еко Србије“ пред Судом части. Овај суд је добровољан што значи да изриче мере које су углавном етичког карактера и могу се изрећи само члановима коморе.
Пумпе морају да омогуће проверу тачности мерила
Занимљиво је да је Суд части већ одлучивао о случају сличном Владимировом. Наиме, овај суд је 2006. године огласио кривом бензинску пумпу чији су радници, како стоји у одлуци Суда, „уточили у возило оштећеног већу количину гаса од количине која према запремини боце, по атесту, може да стане“.
Према одлуци суда, трговац је крив јер „на својој гасној пумпи није имао мензуру-еталон за проверу источене количине горива-гаса, те да је на тај начин онемогућио оштећеног да изврши проверу стварно уточене количине гаса“.
Нови закон о заштити потрошача прописује казну у износу од триста хиљада до два милиона динара за трговца који потрошачу не омогући да провери тачност мерења. Међутим, потрошач од овога неће имати директну корист, јер чак и када инспекцијски органи изрекну казну, не могу да наложе трговцу да обештети купца.
Поред тога, остаје питање како ће се, формулација из новог закона „омогући проверу тачности мерења“ тумачити. Да ли ће државни органи спроводити ту одредбу, или ће одлучити да је игноришу. За сада ни једна пумпа коју смо проверавали не нуди могућност провере тачности точења.
Potrošački savetnik
