О животу Срба на Косову и Метохији све мање се чује у београдским медијима, а простор у јавности не добијате ни Ви, њихови политички лидери. Да ли је у питању највећи медијски мрак досад, или су Срби на КиМ осуђени на тихо нестаjање?

– Има и једног и другог. Потписници Бриселског споразума на власти избегавају да помињу Косово јер знају да је то досад највећа национална издаја у историји Срба. Они то не желе да признају, али се надам да се бар стиде. Сећате ли се кад су Александар Вучић или Томислав Николић последњи пут изјавили да је Косово део Србије, осим што је на конференцији за новинаре са Едијем Рамом поводом нечувеног инцидента Вучић био приморан да то силом „процеди“ кроз зубе? Власт питање Косова намерно маргинализује да би прикрила издају која се одвија кроз реализацију одредаба Бриселског споразума. У време Тадића стално се причало о преговорима у Бриселу и преговарачу Борку Стефановићу. Ови данас воде преговоре, продају и предају имовину Републике Србије самопроглашеној држави Косово, демонтирају институције државе Србије на простору КиМ, али медији у Србији о томе не јављају. А Срби са Косова полако одлазе. 

Издаја је злочин којине застарева

Уставни суд ће поводом захтева ДСС-а да се одреди према Бриселском споразуму прогласити своју ненадлежност (напомена редакције да је интервју рађен крајем новембра, односно пре одлуке УС), јер то по налогу Запада од њега захтева актуелна власт. Ми знамо да jе надлежан, jер je заказао и одржао вишечасовну расправу на којој су др Коста Чавошки и др Ратко Марковић доказали да је Бриселски споразум антиуставан. Срби са Косова ће на иницијативу Аутономне скупштине севера КиМ поднети кривичну пријаву против Ивице Дачића у виду петиције због тога што је потписао Бриселски споразум. Знамо да ће бити опструисана, као и она против Борка Стефановића, али издаја је злочин који не застарева и доћи ће време када ће нас потомци питати какви смо били људи, и какви Срби! 

Из ове перспективе, стиче се утисак да Запад ништа није могао косовским Србима док су још држали барикаде, а да је њихов опстанак после потписивања Бриселског споразума озбиљно доведен у питање. Знате ли ви на КиМ шта вам је донео Бриселски споразум?

– Око петнаест година трајао је отпор косовских Срба да Шиптари заокруже такозвану државну целину, и на крају је тај отпор пружан на барикадама, али власт је све урадила да га сруши и одрекне се овог простора. Београдске власти су још пре Бриселског споразума успоставиле класичну границу између Косова и Србије, поставиле царину, довеле шиптарске граничаре и порезнике, потписале све што се из Брисела од њих тражило, а све због наше европске перспективе. Међутим, оригинални Бриселски споразум нико није видео, само осећамо резултате његове примене. Шиптари, сад, са документима и симболима своје државе, слободно пролазе кроз Србију, а директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић нам каже да је њихово путовање преко аеродрома „Никола Тесла“ у интересу државе Србије.

Српске институције на КиМ су укинуте, а Заједница српских општина о којој се толико причало у предизборној кампањи никада није заживела. Да ли је и то један од сигурних начина за утеривање Срба у систем државе Косово, коју српске власти, како јавно тврде, не признају?

– Актуелна власт је прибегла простој формули за превару и обману народа. Председник српске владе је познат по томе да није испунио ниједно обећање, уверен да народ има кратко памћење и да је само важно да се испуни жеља господара са Запада који су и довели власт на челу са Вучићем, Николићем и Дачићем. Да ли се данас неко сећа стотина милијарди инвестиција и економског благостања о којима су они говорили, па Канцеларије за брзе одговоре? Заједница српских општина ни није никоме требала, она је била само фикција политичких башибозука као што су Александар Вулин, Марко Ђурић или Дејан Павићевић. Била је то шарена лажа која је требало да наведе Србе да изађу на Јахјагине изборе и да се тиме заокружи државност КиМ. Једино што је Приштина хтела да дозволи Србима јесте некакво Удружење општина, попут невладине организације, које нема баш никакву извршну ни законодавну власт. Заједница српских општина је само велика превара Београда која ни у Бриселу ни у Приштини никада није одобрена, и требало је да буде само мамац за изборе. Зато се она данас више ни не помиње.

Официр за везу Дејан Павићевић недавно је најавио да ће његова канцеларија у Приштини прерасти у амбасаду. Зар то не вређа здрав разум? Како Србија на својој територији, кад власти кажу да не признају државу Косово, може да отвара своју амбасаду?

– Ми смо поводом претварања ове канцеларије у српску амбасаду пре десетак дана издали саопштење, али то је договорено у Бриселу и они само спроводе оно што им се нареди. Ми све то сазнајемо из приштинских медија, у нашима власти не дозвољавају да се о томе чује. Тако ће официр за везу једноставно постати амбасадор, што се знало од самог почетка, а држава Србија се тиме одриче своје јужне покрајине, уз констатацију Марка Ђурића да се све то ради у интересу Срба који живе на КиМ. Ваљда је свакоме јасно да је то искључиво у интересу шиптарске државе на КиМ, коју Србија на поменути начин признаје. Биће то институција која ће, како кажу ови представници Србије, обезбедити „добросуседске односе“.

Одредбе из Резолуције 1244 о повратку српске војске и полиције никада нису заживеле, притом се МУП Србије потпуно повукао са КиМ и сад је главни газда у покрајини постао Еулекс као наводна мисија ЕУ за владавину права, која хапси искључиво Србе, углавном без доказа. Да ли је у таквим условима могућ нормалан живот?

– Повратак српске војске и полиције је табу тема о којој ова власт ни у сну не сме да помисли, јер би тиме угрозила нашу „сјајну“ европску будућност због које је КиМ предала Шиптарима и због које народ Србије живи тако бедно. Нисам заборавио изјаву Ивице Дачића да Срби са Косова немају право да држе као таоце седам милиона Срба у Србији који ће живети много боље када уђу у ЕУ. Већ сада у Србији нема посла, плате и пензије морају да буду смањене, а шта ће бити ако једног дана уђемо у ЕУ, то ћемо тек да видимо. Проблем Србије нису Срби са Косова, већ актуелна власт која их предајом дела државне територије води у неки савез који понижава Србију. На Косову је било око 2.000 српских полицајаца у цивилу, који су нам били значајна заштита. Али, током прошле и нарочито ове године, власт их је противуставно „укинула“, заједно са МУП-ом, и највећи број гурнула у такозвану КПС, а други део пензионисала мимо сваког реда и закона. Тај пензионисани део пензије прима из неке данске донације, што је противно важећем пензионисању по Закону о раду. Власт је и у овом случају поступила мимо свих позитивних закона државе Србије. Еулекс је тако добио апсолутну моћ, а Срби ништа. Ситуација је за Србе постала још гора – хапсе их и убијају без икакве одговорности, пале њихова имања, а Еулекс се бави само „српским злочинцима“. Тако су ухапшени Оливер Ивановић, Драган Делибашић, Боривоје Радић и многи други. Јуче је био протест у Косовској Митровици у организацији Синдиката просвете због хапшења Александра Лазовића, који је ухапшен под претњом да мора да сведочи против Ивановића и Делибашића, јер ће у супротном завршити заједно с њима у затвору. То је англосаксонско право које Брисел и Еулекс спроводе над косметским Србима. И против бившег председника општине Зубин Поток Славише Ристића расписана је потерница, па чак и против једног председника општине који је биран по Јахјагином изборном систему, тако да су сви они морали да напусте КиМ, а за њима одлазе и њихове породице, због чега се српски корпус све више тањи. На послу етничког чишћења Срба са КиМ су заједно власт Србије, која им укида радна места и тера их са овог простора, и Шиптари, који су за петнаест година протерали 250.000 Срба и направили још једну албанску државу на Балкану. 

Наjгора власт у историји српске државе

У време владавине турске империје овим просторима Краљевина Србија је уз дозволу Порте у Цариграду на простору Старе Србије (Македонија, Косово и Рашка област) имала своје институције, и финансирала више од 1.000 својих школа. У Скопљу је постојала Српска гимназија у којој је предавао велики српски књижевник Петар Кочић. То говори како је Краљевина Србија, иако је имала за противника за своје становништво организује и издржава школе, а садашња власт због уласка у ЕУ укида све што „мирише“ на државу СрбиЈу не би ли се дочепала велике европске будућности. Горе власти по националне интересе никада у историји српске државе није било. 

Из Косовске Митровице почели су ла одлазе и лекари специјалисти, иако Срби јошдрже здравство и просвету. Аа ли то значи да ће Срби ускоро морати да се лече код Шиптара, који у случају болести у великом броју траже и добијају помоћ ВМА и других медицинских установа по Србији?

– Да, и лекари полако одлазе из болнице у Косовској Митровици, а Београд је забранио да се запошљавају нови, иако по Србији због одласка лекара у пензију и у иностранство примају нове. Лекари са Косова одлазе у Србију због малих плата, због недостатка безбедности, због осећаја бесперспективности, због нецивилизованих услова живљења. Само прошле године болницу у Косовској Митровици напустило је дванаест лекара специјалиста, друге установе не рачунам. За лекарима иду и сви други, и то је талас који не јењава. Од постављања граница између централне Србије и Косова овде постоје велики проблеми у снабдевању лековима, јер држава Косово има свој закон о промету лековима и не дозвољава да се они увозе из Србије и Македоније. Огорчени оваквим стањем, Срби на КиМ гранични прелаз Јариње зову Нова Бајчетина, у част места рођења председника Србије Томислава Николића, чијом смо га заслугом добили. То све говори да српско здравство на северу Косова зависи од шиптарске државе, и само је питање времена када ће Београд под притиском Брисела Шиптарима препустити и здравство и просвету, као што је препустио и све друге српске институције.

Српска и светска јавност знају какви политичари и на који начин воде самопроглашену државу Косово, али се о животу обичног шиптарског народа не прича много. Шта је њима донела политичка и економска независност од Србије?

– Најбољи одговор на то питање је да сваки млади човек из независног Косова жели да оде на Запад и нађе неки посао, јер на КиМ нема шта да ради. Косово је пре свега геополитички проблем, а Шиптари само пиони у пројекту пропадајуће англосаксонске империје званог Велика Албанија, која на исконским српским територијама треба да буде „кост у грлу“ Србима. Претпоставља се да су Срби непредвидљив народ, повезан са Русима, и зато њихова држава треба да буде што мања и што слабија, да нема никакву политичку ни војну снагу, јер ако је Србија јака, помоћи ће Русима да изађу на такозвана „топла“ мора. И то је геополитички проблем државе Србије који је присутан и овде на КиМ. Шиптари се о свом статусу ништа ни не питају, они само извршавају налоге западних газда и спонзора. Они су много боље живели у време Слободана Милошевића, економски су били много јачи него данас, али сада је много важније да њихова олигархија са светском глобалистичком номенклатуром забија нож у леђа српским државним и националним интересима. У Глоговцу, на пример, постоји фабрика никла коју је изградила Србија, а која је од 1999. прешла у власт Приштине и сада без неопходних филтера загађује природну околину. Када се један шиптарски инспектор дрзнуо да америчкој компанији која данас газдује том фабриком поднесе пријаву, сутрадан је добио отказ. То најбоље говори како Шиптари живе данас, и какав им је економски статус.

Шиптари су веома поштовали традиционалне обичаје, али је тај патријархални, племенски поредак сада потпуно напуштен под притиском глобалистичких (анти)вредности. Како честити и поносни људи то подносе?

– У националном преображају који још увек траје Шиптари су, пре свега, као нација постали много болеснији него раније. И оно што им није учинила Србија, учинио је нови светски поредак. Потпуно им је разбио породицу. Изложио их је свим пороцима, од проституције са туђинском војском, преко наркоманије и алкохолизма, до трговине белим робљем и свему лошем што доноси западна (не)цивилизација. Шиптари су мислили да могу да тргују дрогом а да не постану њене жртве. Рачуна се да данас на КиМ има око 40.000 младих зависника од наркотика. Нема више ни породичних задруга, јер синови више неће да живе са оцем, ни снаје са свекрвом. Запад је Шиптарима дао државу, а разбио породицу као њен темељ. Са друге стране, најсиромашнији свет је отишао у вехабизам, јер у првим послератним годинама овде је изграђен невероватно велик број џамија у којима им се дели огроман новац. Вехабије данас ратују у многим земљама, захваљујући управо чињеници да су у тим џамијама упућени на пут исламског фундаментализма. 

Шиптарима се исплатио злочин

– Шиптари су добили свој телефонски број, примљени су у Међународни олимпијски комитет, пре неки дан им је предато Језеро Газиводе, чија је вредност са хидроцентралом од 16 мегавата била око 150 милиона долара, али то нигде не можете да прочитате ни чујете у београдским медијима. Ми одавде покушавамо да о томе обавестимо српску Јавност. Пре неки дан су угасили Управу прихода иљуде који су радили у српским институциjама шаљу по целој Србији. С њима одлазе и породице, тако да сама власт учествуjе у етничком чишћењу Срба са Косова, додуше много перфидниЈим и суптилнијим методама од Шиптара који су то радили прогонима и убиствима. 

Познато је да је значајан број Шиптара био лојалан Србији, и радио за њене интересе. Од почетка побуне на КиМ они су проглашавани издајницима и углавном су ликвидирани. Да ли се Србија огрешила што их није заштитила?

– Добар део Албанаца је током 90-их година био укључен у институције српске државе, подржавао је у Србији и на простору КиМ, али је због тога и страдао. Говорим то као лекар, јер сам многе од њих лечио пошто су претрпели терор ОВК који је био под контролом западних обавештајних служби и влада. Тај део Шиптара се заједно са Србима борио да Србија буде присутна на овом простору. Међутим, када је власт 90-их година одлазила са КиМ, они уопште нису били заштићени од било које српске власти и то се показало као велика наша грешка. Међу својима су жигосани као издајници, њихове породице су трпеле малтретирање и понижење, а Београд им није пружио никакву заштиту. Неки су успели да извуку живу главу бежањем са Косова, а сви остали су одавно испод земље.

После свега што сте рекли, шта мислите о уверењу наших прозорљивих духовних стараца да ће Косово поново бити српско, а што с обзиром на поновно успостављање равнотеже између Истока и Запада, и уздизање моћне Русије, изгледа све истинитије?

– Најпре морам да кажем да је Српска православна црква, из мог угла, овде на КиМ и уопште, пропустила да испуни своју најзначајнију улогу. Одласком владике Артемија и сукобом између њега и врха СПЦ наше светиње остале су без највећег дела монаштва. Српски патријарх Иринеј је позвао Србе да изађу на изборе које је расписала Јахјага у име шиптарске државе, а са друге стране говори да ће Косово бити српско. Што се односа који данас владају у свету тиче, за Србију могу да буду пресудна дешавања у Украјини. Нажалост, само мали број људи разуме да се баш у Украјини решава и судбина Србије. У случају да Русија успе да врати Украјину под такозвани свесловенски кишобран, она ће поново постати Империја, а онда ће и Србима бити боље. Јер, Србија без јаког заштитника не може да оствари своје националне и државне интересе на Балкану. Без моћне Русије и њене пуне подршке ми немамо излаза нити можемо да се надамо бољитку. Значи, да би се Србија вратила себи, на Косово и Метохију, основни предуслов за то је да буде економски и политички јака, а то не може без снажне подршке Русије. И мора да буде војно потпуно опремљена, а ни то не може без Русије. Што јача Русија, то јача и Србија!

Може ли таквом развоју догађаја да допринесе стварање патриотског фронта који је почела да гради др Санда Рашковић Ивић као новоизабрани лидер ДСС-а, и могу ли Срби, уопште, да се сложе и уједине макар и око овог најпречег задатка?

– Др Санда Рашковић Ивић је добила страначке изборе на платформи и програму које је изнела пред скупштинарима и који имају два кључна става. Први је стварање националног патриотског блока, а други чврста сарадња са Руском Федерацијом. Мислим да је кренуло добро, јер су ДСС и Двери потписали споразум као два најважнија чиниоца патриотског блока и обавили разговоре са бројним интелектуалцима и покретима. Надам се да ће у кратком времену да се формира чврст патриотски блок који неће дозволити да ниједан гдас оде у европске руке. То говорим имајући у виду СНС и Александра Вучића, који вештом манипулацијом све такозване националне гласове, представљајући се да је и за ЕУ и за Русију, држи код себе, а у стварности се одриче и издаје КиМ. Патриотски блок мора да спречи даљу издају и стварање још једне албанске државе на Балкану, и помогне Србима и у Црној Гори, Хрватској, БиХ и Македонији. Партнерство за мир морамо заменити изградњом односа са ОДКБ, и истовремено и са Евроазијском унијом, колико год неки говори ли да се ми с њом не граничимо; али не граничи с њом ни Јерменија, а опет јој се придружила. Значи, тај национални блок је потребан да би се направила равнотежа политичких снага у Србији. Овако имамо ситуацију даје 70 посто Срба у Србији за КиМ, а против ЕУ где их утерује власт. Српски народ је и апсолутно против НАТО-а у који нас власт увлачи тихо пузећи и наредне године у Београду држи конференцију земаља чланица НАТО-а. Ми то не смемо дозволити, јер Вучић је, заклањајући се иза леђа Путина, обезбедио већину у Скупштини Србије националним гласовима, тако да данас у парламенту немамо ниједну просрпску ни проруску странку, него све проевропске, што није одраз стварног стања и расположења у Србији. Зато је национални блок неопходан као главни браник од даље издаје и срозавања српских националних и државних интереса на свим просторима где живе Срби, јер ова властједноставно није у стању да Србе заштити било где.

Има ли др Санда Рашковић Ивић, коју Ви добро познајете, капацитет да у постојећем политичком окружењу оствари све ове циљеве?

– Верујем да има, јер она је потомак српског политичког првака у Хрватској, др Јована Рашковића. Са друге стране она је политичка новина у Србији и у странци где је сада на површини „свежа крв“, а ту су и др Душан Пророковић и други млади и национално оријентисани људи. Њој, једноставно, нема шта да се замери, и са другим националним снагама, а ту не треба искључити ни Српску радикалну странку и др Војислава Шешеља, може да се ради за интересе Србије. И ако не иду заједно, националне снаге морају међусобно да се подржавају, јер оне су главна препрека Западу да даље смањује Србију, гази је и понижава, не дозвољава јој да се развија. Само национално свесни људи Србију могу да подигну и сачувају је за будуће генерације, као што су је наши преци сачували за нас.

Ознаке: ДСС., Космет, Марко Јакшић