Прочитај ми чланак
Како пише за “New Eastern Outlook” познати англосаксонски независни аналитичар Steven MacMillan, позивајући се на “Тimes of israel“, Израел лобира да Европска унија (ЕУ) одобри изградњу нафтовода који би са Блиског истока преко Кипра, Грчке и Италије снабдевао европско тржиште са природним гасом.
Предложени блискоисточни гасовод би црпео гас из налазишта Тамара и Левијатан, гасних поља која се налази у југоисточном делу Средоземног мора.
МекМилан наводи да је Израел предложио да земље ЕУ улажу у источномедитерански гасовод који би смањио тренутну европску зависност од природног гаса из Русије. Пројекат би захтевао више милијарди евра из Европе да би се изградио нафтовод од израелскког дела Медитерана до Кипра, одакле би гас даље ишао за Грчку и Италију.
Аналитичар даље истиче и да кипарски министар енергетике Лоргос Лакотрипис, заједно са својим грчким колегом Јанисом Маниатисом, у последњих неколико недеља јавно подржао ову иницијативу, процењујући да ће гасовод ипак имати релативно мали капацитет од 8-12 милијарди кубних метара, као и да изградња гасовода такође вуче неке техничке потешкоће јер би деонице трасе ишле преко воде, што доводи до тога да неки званичници ЕУ траже студије изводљивости да се спроведе овај гасни пројекат.
МекМилан у свом чланку објашњава да у догледној будућности Запад нема велики избор могућности, у погледу смањење зависности од руског гаса, иако се Брисел очајнички (и безуспешно) труди да пронађе алтернативе. Гаспром је испоручуио Европи невероватних 161,5 милијарди кубних метара гаса у 2013., што даје влади у Москви значајну полугу у односима са многим европским државама због њихове зависности од руске енергије. Ово се неће променити у блиској будућности, како је Оксфорд Институт за енергетске студије закључио у недавном извештају, те ће Европа и даље бити веома зависна од руског гаса чак иако успе да до својих граница допреми гас из Азербеђана и течни гас из САД.
Стивен Мекмилан и уочава да са Башаром Ал Асадом на власти у Сирији, Катар (близак амерички савезник) је блокиран да изгради гасовод из гасних поља Јужни Парс у / Северна Доме, у Персијском заливу, до Турске, који би потенцијално могао да се продужи за снабдевање европског тржишта.
Међутим, чини се да Турска сада више окреће евроазијском простору, те да је мала вероватноћа да би угрозила своје све боље односе са Русијом због могућег гасовода из Катара, које контролише Вашингтон, напомиње аналитичар и додаје да откако су захладнели односи између Брисела и Москве, под утицајем Вашингтона, и сама се Русија све више окреће Азији и јачању својих веза са државама БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) – тако је угашен Јужни ток који је преко Балкана требао да, заобилазећи Украјну, допреми руски гас до ЕУ, док су истовремено потписани уговори са Турском и Индијом који омогућавају Русији да извезе свој гас и постројења за производњу нуклеарне енергије.
На крају МекМилан закључује да иако историјски гледано, Русија је већину својих енергената и сировина извезла на Запад. европска потрошња расте превише споро, док политичке, регулаторне и транзитних ризици су у порасту, па зато и не чуди да се Москва све више окреће растујућим економијама Истока (од Турске преко Ирана до Индије и Кине) с којим изграђује све јаче и чвршће економске и геополитичке односе и везе.
(New Eastern Outlook First, превео и обрадио на српски – Србин.инфо, фото: Moshe Shai)
