Први долазак кинеског премијера у Београд после 28 година резултирао је потписивањем 13 споразума и меморандума између две државе

Србија и Кина имају истоветан став према кључним политичким питањима, поручили су српски и кинески премијери Александар Вучић и Ли Кећенг, објаснивши да се обе земље залажу за очување светског мира, те да не угрожавају ничији територијални интегритет.

На заједничкој конференцији за новинаре која је уприличена после билатералног састанка двојице председника влада, коме су присуствовали и сви чланови Вучићевог кабинета, први човек српске владе је захвалио премијеру Лију што његова земља третира Србију као независну, слободну и самосталну земљу „како би Србија волела да је сви третирају” и што поштује опредељења, политику и европски пут Србије. „Хвала пријатељу, друже Ли”, рекао је Вучић обраћајући се свом кинеском колеги. Кинески премијер је, пак, оценио да се овим сусретом отвара нова страница у односима две државе и поновио да његова земља подржава европске интеграције Србије.  

Први долазак једног кинеског премијера у Београд после 28 година резултирао је потписивањем 13 споразума и меморандума између две државе, а како је најавио премијер Вучић, већ до 20. јануара ће Србија, Мађарска, Македонија и Грчка изаћи пред кинеску владу са конкретним моделом финансирања брзе пруге Београд–Будимпешта, која ће бити настављена преко Македоније до Грчке. Тај модел, како је нагласио, не мора бити исти за сваку од држава учесница пројекта.   

Током дана одржани су и бројни билатерални сусрети премијера и представника 16 држава који су учествовали на прекјучерашњем самиту. Између осталих срели су се, по други пут за месец дана, премијери Србије и Албаније Вучић и Еди Рама. За разлику од првог београдског сусрета који је протекао у сенци Раминог позивања Београда да прихвати косовску независност као реалност, јучерашњи састанак је, како преносе медији, имао један сасвим другачији тон.

Обраћање новинарима после састанка са кинеским колегом Вучић је почео „извињењем” што није успео да научи поздрав на кинеском, а наставио је у озбиљном тону захваљујући Пекингу на односу поштовања који има према Београду иако је реч о неупоредивим земљама и по величини и по броју становника. Србија ће, како је рекао, истим таквим поштовањем умети да узврати. Према Вучићевим речима, две владе су се у Београду бавиле важним питањима, што се види и по споразумима који су потписани, а који се баве разним областима, од најсавременијих технологија, телекомуникација, до изградње термоелектране, али и извоза јагњећег меса у Кину. „Сматрамо да постоје значајне могућности за продор српске робе у Кину, као што је и кинеска роба увек добродошла у Србију”, рекао је Вучић.

Он је обелоданио и да је Србија добила донацију од Кине у висини од 35 милиона јуана (4,5 милиона евра), коју може да искористи и за враћање неких камата. Такође, како је рекао, постигнут је још повољнији споразум са кинеском Ексим банком о изградњи Термоелектране „Костолац Б”, јер је грејс период продужен са пет на седам година, а камата је спуштена са 3 на 2,5 одсто.

Кинески премијер је своје обраћање почео и завршио српским поздравима које га је, каже, научио Вучић, а ако нешто није добро изговорио, за то, како је рекао, опет „заслуга” припада српском премијеру.

Кина и Србија, објаснио је Ли став Пекинга, међусобно подржавају једна другу у питањима од међусобног интереса. „Залажемо се за очување система успостављеног после Другог светског рата”, рекао је премијер Кине објаснивши да борави у узвратној посети Србији пошто је премијер Вучић био у Кини на „летњем Давосу”, а „ми у Кини кажемо да ако нешто не узвратимо то није културно”.

Он је прецизирао и да ће модернизована железничка линија од Београда до Будимпеште бити део копнене и морске експрес линије између Кине и Европе. Та пруга неће, како је оценио, допринети само продубљавању сарадње између Кине и земаља централне и источне Европе, већ ће бити значајна и за односе Кине и Европске уније. Објаснио је да је у односу на прошли самит пројекат проширен тако да укључи и Македонију и грчке луке. Србија је, према његовим речима, на важном положају на овој експрес линији, а њена изградња ће помоћи отварању нових фабрика и радних места.

ШТА СРБИЈА НУДИ КИНИ

Приоритет је модернизација пруге Београд–Будимпешта у коју би требало да буде уложено око 500 милиона евра.

Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре понудиће Кинезима да путем концесије или неког другог облика јавно-приватног партнерства инвестирају у 14 капиталних пројеката у Србији. Шта ће од тога бити уговорено знаће се до петка, речено нам је у том министарству.

Приоритет је свакако брза пруга Београд–Будимпешта, односно њена модернизација у коју ће бити уложено око 500 милиона евра. Возом до престонице Мађарске сада је потребно седам до осам сати, а ако пруга буде модернизована путовање ће трајати око сат и по, уколико буде пројектована на брзину од 300 километара на час.

Заинтересованост Кине за модернизацију пруге Београд–Будимпешта посебно добија на значају због железничког робног транспорта из грчке Луке Пиреј, преко Македоније, Србије и Мађарске за Чешку. Наиме, кинеска компаније КОСКО (Кинеска океанска транспортна компанија) која је у грчку Луку Пиреј уложила око 750 милиона долара, како би она постала главна лука јужне Европе, изузетно је заинтересована за брз и ефикасан транспорт својих контејнерских композиција са робом на овом железничком правцу.

На списку пројеката који ће бити понуђени Кинезима је концесија за ауто-пут од Пожеге до границе са Црном Гором на Коридору 11, чија вредност је процењена на 1,8 милијарди евра. Иначе, на овом коридору кинеска компанија „Шандог хај спид” већ гради деонице ауто-пута од Обреновца до Уба и од Лајковца до Љига које се финансирају из кинеског кредита од 300 милиона евра. На овом самиту кинеским компанијама ће бити понуђена изградња индустријско-комерцијалне зоне око тог дела ауто-пута између Стубленице и Уба. Са две компаније из те земље воде се завршни преговори о концесији за ауто-пут од Чачка до Пожеге. Али ту није крај кад је реч о изградњи путева.

Азијским инвеститорима ће, такође, бити понуђена градња и Моравског коридора, то јест ауто-пута Појате–Прељина, дугог 109 километара који би требало да повеже Шумадију и западну Србију. Он је првобитно требало да буде финансиран из кредита кинеске Ексим банке о коме је преговарано када и о Коридору 11. Предуговор за пут Појате–Прељина са кинеском компанијом „Путеви и мостови” (која гради мост Земун–Борча), као и предуговор за ауто-пут Нови Сад – Рума потписала је пре две године тадашња министарка за регионални развој Верица Калановић. Због висине јавног дуга и наше презадужености од кредита се одустало, али су ти пројекти опет на столу као кандидати за концесију. Вредност та два пројекта, заједно са ауто-путем Зрењанин–Чента–Београд (Борча), процењена је на око милијарду евра.

Осим ових релативно нових пројеката, на списку су се нашли и давнашњи за које није било довољно новца или нису били приоритетни. Ту је и обилазница око Београда, коју градимо дуже од три деценије. Да би она била комплетна потребно је обезбедити финансирање последње деонице Бели Поток – Винча – Панчево и друмско-железничког моста код Винче, без чије изградње нема измештања теретног саобраћаја и уклањања пруге и главне железничке станице из центра Београда, што је предуслов за изградњу „Београда на води”.

Кинеске компаније већ су показале заинтересованост и разговарале за „Железницама” о изградњу овог моста. Процена министарства је да у овај пројекат треба уложити 470 милиона евра. Министарка грађевине и саобраћаја ће, како је најављено, потписати неколико меморандума са компанијом „Синохидро”, управо за обилазницу око Београда.

Из фиоке је извађена и нова лука са индустријском зоном у Београду на Дунаву. Она изискује пола милијарде евра, а у запећак је стављена оног тренутка када је град повео спор са Мишковићем и Беком око власништва на земљишту садашње Луке Београд када је одлучено да се Лука неће селити. Иначе, генералним планом Београда до 2021. године планирано је измештање Луке. Аустријанци су чак 2007. године урадили студију изводљивости и генерални пројекат који су предложили две локације за нову луку површине од 434 хектара: на десној обали Дунава код Винче или на левој обали низводно од Панчевачког моста у зони Крњаче.

Кинезима ће бити понуђени и пројекти финансирање и градње аутопута Ниш–Приштина и Београд–Вршац–Ватин.

Ту су и железнички пројекти за које тренутно не постоје пројектне вредности. Реч је о реконструкцији пруге Београд–Ниш, железничког чвора Ниш и пруге Ниш–Прешево, као и пруге Београд–Сарајево.

„Јутарњи лист”: Хрватска пропустила прилику

Долазак кинеског премијера Ли Кећенга у Београд наговештава озбиљне намере Пекинга да ојача везе са земљама централне и источне Европе, а Србија, за разлику од Хрватске, већ има неколико пројеката с кинеском страном, пише јуче „Јутарњи лист”.

Србија је, пише овај загребачки дневник, искористила прилику да се представи свету као „улазна врата” за кинески капитал на Балкан и у Европу, али и за сусрете српског премијера Александра Вучића с председницима влада 15 држава с којима је договарао више пројеката, наводи лист.

„Кина, чија је економија и службено прерасла снагу америчке и постала најјача економска сила света, према службеним резултатима Државног завода за статистику, с Хрватском је прошле године имала изразито повољну робну размену: извезла је у вредности од 4,4 милијарде куна, а из Хрватске увезла робе само за 434 милиона куна”, наводи лист и додаје да су Кинези, додуше, показали занимање за инвестирање у Хрватску, пре свега у луке (Плоче, Ријека, Вуковар) и железничку инфраструктуру, те могућу градњу електричних централа, но до данас та најмногољуднија земља света у Хрватској није започела ниједну инвестицију.

(Политика, Танјуг, фото: Танјуг)

Ознаке: Кина, кинеске инвестиције, кинески самит, Србија, српскокинески односи, Централна Европа