Прочитај ми чланак

ЕСТОНИЈА – како се живи уз руске контрасанкције

0

Pilsētas skats

Европска економија се још увек врти у круг. Међу битним показатељима за процену пословне климе Европе служи и тзв. „индекс пословног оптимизма“ Ifo који се израчунава у Немачкој, а који је почео да пада брзином слободног пада.

У септембру је био 104,7 поена, у августу 106,3 поена. Ако се узме у обзир да је и у августу тај показатељ у односу на јули био нижи за 1,7 поена, што је премашило и најпесимистичкије прогнозе, сада већ може да се говори не о претпоставци, већ о чињеници: економија Немачке, те „локомотиве“ зоне евра, пада у облику спирале и, како кажу експерти, она је „одрадила своје“ тако да инвеститори престају да верују чак и у њену будућност.[1] „Европа стагнира“- то је закључак који произилази из последњег месечног извештаја међународне истражне компаније Markit. У том документу се констатује да је у септембру такозвани „заједнички индекс менаџера куповине“ у зони евра – најмањи од децембра 2013.[2]

У суштини, зона евра је у стању стагнације још од априла. „Обнова ће трајати годинама“ – то је неутешна прогноза Карла Вајнберга, главног економисте финансијске аналитичке компаније High Frequency Economics из Њујорка.[3]

Европским тржиштима нимало не помаже ни заоштравање ситуације у свету, конкретно на Блиском Истоку. „Све снажнији геополитички ризици, уз страховање за европску економију, одбијају инвеститоре“ – каже Метју Шервуд, главни аналитичар инвестиционо-аналитичке агенције Perpetual Ltd. из Сиднеја. „Тржиште у овом тренутку изгледа прилично нестабилно“ – потврђује Шејн Оливер из Сиднеја, аналитичар у компанији AMP Capital Investors Ltd. – На њега битно утиче све шири конфликт на Блиском Истоку, баш као и лоши статистички подаци Европе.“[4]

iskenderov
О аутору

Петар Искендеров је виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“.

У таквој ситуацији чланице ЕУ пребројавају губитке који настају због антируске политике Брисела. У том сумњивом такмичењу води Естонија. За ову малу балтичку републику која је доспела под руске контра-санкције количина извезених прехрамбених производа је изузетно важна.

Прорачуни организације International Trade Center, за коју раде аналитичари УН и Светске трговинске организације, доказују да, покорно идући за налозима Вашингтона и Брисела, Талин себе лишава 38,7% тржишта тврдих сирева, као и младих (у укупној вредности 36,1 милион долара), 16,7% тржишта млека и павлаке (19,3 млн $), 21,9% тржишта дубоко замрзнуте рибе (17,7 млн $). Пласман јогурта, кефира и осталих производа од ферментисаног млека је смањен за естонске потрошаче за 40,1%, што је губитак од још 7,3 млн $. Тржиште за пласман млечне сурутке без Русије се смањило за 18,1% због чега је естонска благајна сиромашнија и за 2,5 млн $. Естонија извози 13% свињетине мање него пре санкција а то је, изражено у новцу, 5,1млн $.

Укупни губици Естоније су због „санкционог рата“ по најскромнијим проценама већ прешли 100 милиона долара. До почетка тог рата Естонија је спадала међу три главна извозника роба које су доспеле под руске антисанкционе мере. Она је на руско тржиште извозила 16% прехрамбене робе, а више од ње су у Русију извозили само Литванија и Финска. Иза ње су били Латвија, Норвешка и Пољска.[5] При том је учешће Русије у естонском извозу било око 13%. Русија је трећи партнер Естоније – после Шведске и Финске, при чему су одговарајући показатељи све три државе врло близу један другом (разлика је у само неколико процената).[6]

Званични резултати 2012. године говоре да је обим робне размене Русије и Естоније износио 2,45 млрд €. Скоро две трећине тог износа (1,52 млрд €) је представљао естонски извоз. Увоз руских роба је био 0,93 млрд €.

У извозу естонских пољопривредних производа учешће руског тржишта је преко 20%. У Русију се највише извозе производи прераде млека: четвртина је ишла на руско тржиште.

Ево и општих цифара: бивши министар естонске владе, економиста Рајво Варе је унапред прорачунао да мере којима је Русија одговорила на санкције Естонију могу да коштају у перспективи око 3% БДП-а, конкретно – преко пола милијарде евра. Али ти губици се не односе само на национални агроиндустријски комплекс. Смањиће се и транзитна плаћања од којих естонска државна каса такође има лепу зараду. „Најпре ће се осетити због транзита, јер ће бити много мање превоза“, – каже Рајво Варе.[7]

А руководилац естонског Савеза произвођача млека Јаанус Муракас је већ позвао владу да његовој привредној грани хитно финансијски помогне. По његовим речима „санкциони рат“ тера естонске произвођаче млека и млечних производа да повећају продају на локалном тржишту, што ствара велику опасност због претрпавања тржишта и наглог пада цена, мада произвођачи и без тога последњих година раде на ивици рентабилности. Уколико млеко још више појефтини, биће много фармера и предузећа за производњу и прераду млека које чека банкротирање – то је вердикт Јаануса Муракаса.[8]

Уопште није чудно што и Естонци, и њихове прве комшије из прибалтичког региона врло песимистички гледају на своју економску будућност. „Када се прогнозира будућност често се користи реч „неодређеност“ јер се не зна чиме се санкције још могу допуњавати“ – пише у литванском интернет-издању Delfi.lt: „Санкције ометају економске везе са Русијом. Тешко је рећи како ће се то одразити на нашу економију“.[9]

„Мере које је Русија предузела као одговор на санкције почињу да се осећају на прехрамбеном тржишту Европе“ – констатује лондонски Гардијан.[10] А ако се узму у обзир економске сразмере мера којима је руска држава одговорила на западне санкције, може да се направи закључак да ће такав утисак само да се појачава.

Естонски Институт за конјуктуру је већ објавио извештај за перспективу из кога произилази да ће само укупни „прехрамбени“ губици у националној економији (због „санкционог рата“) можда доћи и до цифре од 150 милиона евра. Од њих једна половина представља губитке које ће донети производи који се више неће продавати руском тржишту, а још толико (75 милиона евра) ће бити индиректни губици. Како је изјавио Марје Јозинг, директор Института конјуктуре, најјаче ће настрадати произвођачи естонског качкаваља, који ће изгубити 2 милиона евра. Одмах иза су предузећа за прераду рибе и морских плодова, као и произвођачи млека и млечних производа.[11] Главни губиташи ће бити естонски произвођачи пољопривредних сировина које представљају базу националне пољопривреде.

„Везе са прехрамбеним производом морамо да почињемо од фармера. Односно, код производа је ризик једноставно подељен. Али што се тиче сировина – ризик ће морати да осете не само произвођачи сировина, већ и купци готовог производа. Односно – то баш и није добра новост“ – жали се шеф Савеза прехрамбене индустрије Естоније Сирје Потисеп.[12]

Али мора да се рачуна и да се све што је речено односи само на период санкција који је руска страна већ одредила – а то је година дана. Јасно је да уколико Европска унија настави да следи антируски правац који води Вашингтон – на продужење рока ембарга као и других мера којима Русија одговара се уопште неће дуго чекати. А то Естонији и њеним партерима из Европске уније никако не може бити најбољи ослонац за будућност!

УПУТНИЦЕ:

[1]AFP 240814 GMT SEP 14

[2]AP 231142 GMT Sep 14

[3]AP232100 GMTSep14

[4]ИНТЕРФАКС-АФИ 24.09.2014 08:44

[5]http://www.finmarket.ru/main/article/3805840

[6] https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2050.html#en

[7]Столица (Таллин), 31.03.2014.

[8]http://lenta.ru/news/2014/08/14/estonia/

[9]http://inosmi.ru/overview/20140926/223256869-print.html

[10]The Guardian, 22.09.2014

[11]http://oane.ws/news/2014/09/09/poteri_estonii_ot_rossiyskih_sanktsiy_otsenivayutsya_v_150_mln_evro

[12]http://russian.rt.com/inotv/2014-08-08/Rossijskie-sankcii-vinuzhdayut-Estoniyu-iskat

(Фонд стратешке културе)