Прочитај ми чланак
Електропривреда је расписала конкурс којим жели и да испита да ли је у Србији могуће гајити биљку која би у производњи струје заменила угаљ.
Род ове биљке је и до 20 тона по хектару
Мискантус гигантеус
потиче из источне Азије
вишегодишња биљка са стабљиком висине преко три метра
У Европу донет тридесетих година 20. века
слама подесна за брикетирање и пелетирање
за гајење потребна стандардна пољоприведна механизација
расте у тропским и суптропским регионима до умерено топлих предела
У ЕПС и даље интензивно раде на санацијама последица од поплава, али ових дана озбиљно разматрају и могућност да се баве аграром. Пре три дана, Електропривреда Србије објавила је јавну набавку којом тестира могућности размножавања мискантус гигантеуса. Намера је наћи алтернативу и конкуренцију угљу који ћемо ове године увозити и тако обезбедити довољно струје за зиму.
Разлог за овакав потез ЕПС налази у чињеници да је за ову хибридну траву све више заинтересована Европа, која као нови извор биоенергије мискантус форсира у протеклих пет до десет година.
– У Србији се за производњу струје троши око 30 милиона тона угља годишње. Из овог извора могао би се обезбедити удео од 10 одсто замене за угаљ. Мискантус гигантеус се у Европи углавном користи као додатак угљу, у односу 50:50 или 1:1 – наводе у ЕПС.
Биљка је у Европу донета из Азије почетком тридесетих година прошлог века и отад се површине под засадом из године у годину повећавају. У Пољској је под засадима 4.000 хектара, у Великој Британији 10.000 хектара, а засада има и у Немачкој, однедавно и у Турској.
Професор на Пољопривредном факултету у Земуну Ђорђе Гламочлија каже да се мискантус пре свега користи за производњу енергије у термоелектранама.
– Биљка се коси једном годишње, потом се брикетира, сабија у снопове и меша са угљем или угљеном прашином. Принос је могућ већ у првој години. Лагано се повећава до четврте године, док током наредних 15 година пребацује 20 тона по хектару. Енергетски принос по хектару већи је од врбе и тополе – каже Гламочлија.
Мискантусом против амброзије
У ЕПС наводе да засади мискантус гигантеуса имају и индиректну корист. Гајење ове биљке на девастираним површинама значајно би смањило раст трава из рода Амброзије које су потенцијални извор алергена.
До данас у Србији нису рађена озбиљнија истраживања из ове области. Могућности гајења у домаћим условима практично су непознате, а искуства у ЕУ указују да се на великим површинама може очекивати просечан принос од око 10 тона по хектару. Због специфичног квалитета, слама мискантуса је подесна за брикетирање и пелетирање. Трошкови успостављања засада тренутно су високи око 500 евра по хектару.
(Блиц)
