Прочитај ми чланак

АЛБАНСКИ ГЕОПОЛИТИЧАР (др Валбона Зенели): Зашто је Кина заинтересована за Балкан

0

srpska i kineska zastava 02

Биће да је Кина на Балкану примарно фокусирана на изградњу инфраструктуре за приступ тржиштима Западне Европе.

Кинески премијер Ли Кећијанг поново је у Европи, учествујући на самиту Кине и земаља Централне и Источне Европе у Београду. Ова посета наставак је прошлогодишње иницијативе „16+1“, одржане у Букурешту, која је резултирала неким занимљивим обећањима. Састанку присуствују лидери окупљени са задатком да прошире широку мултилатералну сарадњу, чији циљ је да се у наредних пет година удвостручи ниво постојеће трговине и инвестиција.

Резултат прошлогодишњег форума био је предлог од четри тачке који је садржао позив на свеобухватно партнертство. Главни закључци предлога укључивали су јачање политичке сарадње између Кине и земаља Централне и Источне Европе, затим испитивање економских и трговинских потенцијала, креирање великог броја заједничких пројеката и продубљивање културне сарадње и размене туриста.

Неко би се можда запитао због чега Кина изгледа толико заинтересована за Балкан. Иако сарадња са неким земљама – Грчка и Србија су примери – може да изгледа привлачно, Кина заправо показује свеобухватно интересовање за цео регион.

Тај интерес се изгледа протеже и преко тржишног профита, штавише, балканско тржиште се може сматрати безначајаним са трговинског аспекта. Интерес изгледа сеже даље и од обезбеђивања извора добара иако је Балкан богат природним ресурсима. Уместо тога, биће да је Кина примарно фокусирана на изградњу инфраструктуре за приступ тржиштима Западне Европе.

ДУГОРОЧНИ ПЛАН СА СРБИЈОМ

Кинеска дугорочна стратегија види Србију као стратешког партнера у региону, верујући да Београд може да одигра улогу европског транспортног чворишта. Уговор о изградњи брзе железничке пруге између Београда и Будимпеште потписан је у новембру 2013. Узевши у обзир да је планирано да радови започну 2015. и заврше се за само две године, јасно је да тај пројекат истиче интерес Кине за инфраструктурна улагања. Пројекат вредан 2,5 милијарде евра (3,112 милијарди долара) финансираће Кинеска развојна банка, а извођачи радова ће бити кинеске државне компаније. Значајан број кинеских радника ће бити упослен овим пројектом.

Valbona-Zeneli
О АУТОРУ

др Валбона Зенели је професор у Европском центру за безбедосне студије „Џорџ Ц. Маршал“.

Погледамо ли пажљивије, приметићемо да овакав приступ указује на кинеску стратегију обезбеђивања приступа ка Западној Европи са циљем промоције својих трговинских активности. Један од циљева Пекинга је да убрза пројекат „Новог пута свиле“ изградњом регионалних инфраструктурних веза и креирањем велике мреже лука, логистичких центара и железница, преко којих би се вршила дистрибуција кинеских производа и тако дао нови импулс трговини између Истока и Запада.

Почетна тачка ове мреже је лука Пиреј у Грчој, која је успела да обезбеди константан прилив значајних кинеских инвестиција од 2009. године, делом и кроз COSCO Пацифик (огромна кинеска поморска компанија која се углавном бави транспортом робе; прим. прев.), који представља транспортног џина у глобалним размерама. Пиреј је тако постао главна пенетрациона тачка за кинеску робу у Европи, скраћујући време доставе робе за седам дана. Кина је такође показала интересовање за луку Солун у Грчкој, као и за друге луке у региону, укључујучи и луку Бар у Црној Гори.

Кинески напори да се обезбеди логистичка база почели су од средишње тачке Триасис у Грчој, да би се потом наставили и у другим земљама региона. Нова и ефикасна железничка рута кроз Балкан савршено се уклапа у брзу дистрибутивну мрежу.

Ипак, узмемо ли у обзир низак ниво продуктивности на Балкану, можемо да закључимо да је Кина спремна да жртвује краткорочни профит фокусирајући се на постизање дугорочне стратегије инвестирања у трговину.

Овакав приступ ће Кинезима омогућити да отворе продавницу на ободу ЕУ. Такав исход би потенцијално омогућио кинеским компанијама да заобиђу трговинске баријере и почну да извозе производе директно на тржиште од 800 милиона потрошача, захваљујући бесцаринским уговорима које земље Балкана имају са Европском унијом.

Кина такође има интерес у откривању неискоришћеног пословног потенцијала на балканском полуострву кроз дугорочне стратешке инвестиције. Циљ јој је да то учини тако што ће се пробити на локална стратешка тржишта, инвестирајући не само у инфраструктуру већ и у енергетику, телекомуникације и пољопривреду.

kina samitbgd03

ЕУ БИ ТРЕБАЛО ДА СЕ ЗАБРИНЕ

Посебно атрактиван је балкански енергетски сектор, где се велике западне компаније нерадно одлучују на ризична улагања. Ово тржиште даје Кини шансу да представи своју „зелену стратегију“, такмичећи се на глобалном нивоу и циљајући да постане лидер у тржишној трци за чистом енергијом базираној на Зеленој кредитној директиви (Green Credit Directive), која је управо обележила другу годишњицу.

Заправо, Кина је већ покренула многе инвестиције у енергетски сектор Србије, где је потписан уговор вредан две милијарде евра са ЕПС, српском електропривредном компанијом. Споразуми су, поред осталих у региону, потписани и са Босном и Херцеговином кроз пројекат Станари, вредан 350 милиона евра.

Са друге стране, будући да грца у дуговима, Балкану су хитно потребни велики спасилачки пакети и инфраструктурна улагања, што је разлог да се удвара страним инвеститорима. Недостатак гринфилд инвестиција главни је проблем транзиционих балканских економија, на које је пласирано мање од један одсто од укупног светског броја тијх инвестиција. Лабаве регулационе праксе, еластичан систем јавних набавки и закони о раду укупну слику на Балкану чине нешто привлачниојом.

Кинеска централно-источна европска иницијатива изгледа слично као и друге кинеске пенетрационе стратегије, за шта је пример трајни форум Кине и Латинске Америке.

Кинеска трговина са Латинском Америком је порасла више од 20 пута у протеклих 10 година, чиме је Кина преузела друго место највећих трговинских партнера Латинске Америке, које је до тада држала Европска унија. Кини припада већи део колача у двосмерној трговини са овим регионом будући да је преплавила тржиште својим извозним производима, заузврат увозећи природне ресурсе.

Кинеске инвестиције у Латинску Америку су и даље у фази ширења, нарочито у енергетском и у сектору природних ресурса, са циљем да се Кина додатно приближи великом тржишту САД.

Јасно је да су балканске економије у лошем стању и да су им хитно потребне инвестиције. Кина је изгледа то препознала, па је отварање продавнице на ободу Европске уније само први корак ка постизању помпезних уговора у самој Унији. Пекинг улаже у имовину и купује деонице за будућност у региону блиско повезаном са Западном Европом.

Пуна капитала и спремна да троши, Кина ће можда надиграти многе западне конкуренте на Балкану. Кинеске инвестиције ће без сумње омогућити да се уз њих купи и утицај – а то представља чињеницу коју би ЕУ требало пажљиво да размотри.

Аутор је професор у Европском центру за безбедосне студије „Џорџ Ц. Маршал“

Превео за Нови Стандард Александар Вуловић

(The Diplomat – др Валбона Зенели)