Прочитај ми чланак
Белгија је општим штрајком доведена до застоја, запослени ваздухопловних, железничких и трајектних линија широм земље ступили су у координирани штрајк, највећи који је та земља видела у последњих неколико деценија, а осим поменутих установа штрајк је затворио владине канцеларије, школе и луке. На период од 24 сата приземљено је отприлике 600 међународних и домаћих летова.
„Сви летови су отказани, не радимо до сутра у исто време”, рекла је Florence Muls, гласноговорница бриселског аеродрома.
„Права катастрофа”, речи су којима је управник аеродрома Charleroi, Jean-Jacques Cloquet, описао отказивање летова. Путници у Антверпену, Лиежу и Остенду такође осете последице штрајка.
Исти период трајања штрајка применили су и запослени државне железнице. Еуростар возови који путују на релацији Лондон – Брисел заустављају се у француском граду Лилу одакле крећу назад. Компанија очекује поремећаје до уторка ујутро.
Штрајку су се у понедељак придружиле школе, фабрике, метро и градски аутобуси на државном нивоу који су такође обуставили рад.
Протесте предводе водећи трговачки синдикати, а започели су још у новембру када се на протестном скупу против мера штедње окупило више од 100 хиљада незадовољних грађана. Тада су свет обишли снимци полиције која воденим топовима растерује демонстранте свих животних доби и занимања.
Нова белгијска влада, коалиција четири НАТО-ЕУ странке, преузела је власт у октобру и врло брзо унела немир међу становништвом с објавом планова о повећању старосне границе за пензију, отказала повећање плата државним службеницима и смањила бенефиције за здравствено и социјално осигурање. Очекује се да ће се кроз резове обезбедити уштеда од 11 милијарди евра.
Земљу предводи Шарл Мишел, један од најмлађих европских премијера, његова према послу оријентисана странка реформистицки покрет предводи политику мера штедње које су највећи проблем демонстраната. Целовити план увођења мера штедње бити ће завршен у периоду од пет година.
Протестује се широм Европе
Белгијски штрајк није једини у Европској унији, у петак 12 децембра 40 хиљада људи окупило се како би протестовало против реформи премијера Марија Рензија. Земља је у најдужој рецесији од Другог светског рата, а реформе највише погађају најсиромашније слојеве становништва, италијански премијер сматра како ће се увођењем реформи подстаћи економија.
Хиљаде универзитетских радника и студената протестовали су против буџетских резова на штету образовања, у протесту су им се придружили трговачки синдикати како би протестовали против ‘темељне кризе’ с којом се високо образовање суочава.
Шпанија, која се од почетка кризе нагледала насилних протеста, недавно је донела закон којим се забрањују протести, а влади омогућава да се на жесток начин обрачуна с незадовољницима, дозвољено је прописати казну до 600 хиљада евра особи која на било који начин спречи нормално пословање владиног објекта.
На хиљаде људи протестима покушавају утицати на мере штедње наметнуте од стране ЕУ у Грчкој, паралелно са тиме Атинска берза акција бележи највећи пад од 1987. године.
