Прочитај ми чланак
Опростиће ми старији и знатно познатији колега што сам од њега украо кованицу из наслова. Додуше, и он је признао да је такође „позајмио“, тако да се све уклапа у најновији медијски тренд – да сви краду од свакога.
А, како је настала кованица Курформер? Од имена две београдске новине (хм, новине…), од којих је једна нападала Тому, а друга га, као, бранила. Па је из те безазлене свађице, као када се ретардирана деца гађају усраним пеленама, почела да се излива читава канализација.
Сазнали смо да су оба власника неовејани лопови, чули смо љутите повике држави да похапси другу страну, свашта се ту, богме сазнало, а такмичило се и у дисциплини „пронађимо најружнију слику противника“.
И све то, замислите, зато што је један од Курформера зајашио на председника и фамилију му: те због Драгичине фондације, те због синовљеве куће, те због овог, те због оног… Из чега је други Курформер закључио да је то удар не само на Тому, него и на премијера. И тако је, као што рекосмо, почело рвање у блату.
Курформером се може назвати и тренутни однос у врху напредне власти. Није далеко од памети да је Вучићу Тома тренутно једина озбиљна опозиција, мада то страначка саопштења, срочена у радикалском маниру, панично покушавају да прекрију рузмарином и шашом.
Јер, шта је Николићева изјава да неће да прода Косово за шаку евра и да не би био у власти која је на то спремна, него рукавица у лице оној другој страни, за коју Европа нема алтернативу и која завршетак „преговора“ са Шиптарима даје у руке ликовима који би за шаку евра продали комплет фамилију, све са тазбином?
Ма колико Санда Рашковић-Ивић стављала Томине речи под дебели знак питања, нешто се, очигледно, иза брда ваља. Да ли је председнику дојадило да буде енглеска краљица и женин хуманитарни привезак, или му је прорадила савест, тек није дуго чекао да му одговори његов некадашњи млади лав, тренутно у позицији господара Србије.
Одговорио му је, отприлике, нешто у стилу да „разуме шта је Николић разумео“ у разговорима са Западом, што може, далеко било, да се преведе као да Тома није баш најбистрији, па не капира дипломатски језик. Што би се рекло, човек сељак, боље му иде печење ракије него висока политика.
Питање је дана када ће тај гнојни чир који се запатио да прсне и засмрди до неба. Тешка су времена, Запад мамуза без милости, Руси су у тактичком повлачењу са балканских простора, нигде цркавица да се исцеди, буџет зјапи као рупа без дна.
Чини ми се, крај је меденом месецу напредног двојца, јер као и у браку – кад беда уђе на врата, љубав бежи кроз прозор. Питање је само у какву ће пропагандну обланду бити увијен тај велики прасак, кад крене свој на свога.
Господо из власти, јавите нам на време кад ће тај дерби, па да купимо пиво и семенке, да се сместимо на трибине и навијамо. Додуше, меч ништа не решава, одавно смо испали и из најниже лиге. Ово сад дође више као сеоска утакмица, где се витла врљикама и судија јури по кукурузу, а играчи се крљају по цеваницама, свесни да ће каријеру и завршити у родном блатишту, јер о трансферу у неки виши ранг могу само да сањају.
Замајаваће нас таман толико да не приметимо како нам земља тоне, пропада и нестаје. Кад поједемо и последњу семенку и у неко доба се осврнемо око себе, видећемо пустош. Остаће само Курформери да се гађају усраним пеленама и бљују једни на друге.
Дакле, нека утакмица почне, баш нас брига ко ће у том блату да победи, јер ми губимо у сваком случају.
Море, ко вас и састави…
(Вести)
