Прочитај ми чланак

ТАЈНА МИСТЕРИОЗНЕ СРПСКЕ ПРИНЦЕЗЕ – Теодора, изгубљена ћерка цара Душана

0

Freska u Visokim Dečanima na kojoj su prikazani carica Teodora, carević Uroš i misteriozna figura f_z

Званична историја забележила је да је најпознатији српски средњовековни владар цар Душан Немањић имао само једно дете – сина Уроша који га је наследио, али који није успео да сачува очеву велику државу која се убрзо после тога распала.

Ипак, једна фреска у манастиру Високи Дечани можда крије једну другачију верзију историје – да ли је могуће да је Душан Силни имао још једно дете?

Душан Немањић је био највећи српски средњовековни владар. Државу је проширио до неслућених граница, донео легендарни законик и учврстио власт на територији која је сезала на чак три мора.

После смрти цара Душана, његово велико царство почело је да се растаче. Цар Урош није поседовао очеву одлучност и срчаност, па није успео да сачува државу. У народу је остао упамћен као Урош Нејаки. Дуг низ српских владара из династије Немањић са њим се прекинуо.
Decani_Simeon_Sinisa
Ипак, фреска у једном манастиру и записи једног историчара причају другачију причу. Да ли је могуће да су цар Душан и царица Јелена имали још једно дете?

На зиду манастира Високи Дечани налази се фреска која годинама задаје муке историчарима. На њој су приказани царица Јелена, њен син – млади царевић Урош, али и још једна непозната фигура, виша (старија?) од Уроша, али свакако још млада. Непозната особа на глави једина нема венац, а натпис поред ње је у целости уништен тако да ју је немогуће идентификовати.

Ипак, чињеница да је осликана поред царице и царевића говори о њеном високом пореклу. Други доказ је одело украшено двоглавим орловима, симболом Немањића. Сматра се да је фреска настала пре јесени 1343. године.

Поједини историчари верују да је мистериозна фигура заправо принцеза – изгубљена ћерка цара Душана. Ако је постојала, звала се Теодора, исто као Душанова мајка.

Фреска у Високим Дечанима на којој су приказани царица Теодора, царевић Урош и мистериозна фигура Фото:

Ипак, има и оних који поричу ову тврдњу.

– Према нашој историјографији та друга фигура поред Уроша је Симеон Синиша, полубрат цара Душана. Ипак, ово не одговара ономе што је приказано на фресци. Разлика у годинама између Уроша и Симеона Синише је велика, око 12 или 13 година. Урош је рођен 1337. године, а Симеон Синиша 1326. Када се гледа та фреска, разлика у годинама између фигура је много мања – каже Александар Тешић, књижевник и аутор романа „Змај и ждрал” у коме се као један од ликова помиње Теодора, Урошева старија сестра и прво дете цара Душана.

Тешић у ексклузивном интервјуу за портал Дневно објашњава да његова књижевна Теодора није фиктивни лик. Осим фреске, кључан доказ му представља и запис Нићифора Григора, веома угледног византијског историчара чија се дела и записи сматрају веома квалитетним штивом за проучавање историје, а који помиње ћерку цара Душана. На све то, Григор је био савременик српског цара.

Ко је онда била Теодора и каква је била њена судбина?

Нићифор Григора у свом делу „Ромејска историја” детаљно описује епизоду покушаја удаје ћерке цара Душана за једног од синова турског султана Орхана 1351. године. Њему је упућено српско посланство са предлогом о родбинском повезивању, а султан је, према Григору „примивши радосно ово посланство, послао и потврду уговора као и посланике да потврде брак”. На овај начин, Душан би обезбедио бар привремен мир са Турцима.

– Цареву ћерку Нићифор није споменуо тек узгред! Он је описао цео догађај и не видим зашто би га измислио. У то време је Душан био у сукобу са Јованом Кантакузином, византијским регентом. Онда се Јован уплашио да ће му Душан преотети савезништво са Турцима јер је удаја значила савезништво. Тако је Кантакузин послао војску да пресретне турско посланство и побио их, чиме је овај покушај повезивања пропао – објашњава Александар Тешић.

Ипак, Тешић наводи да постоји могућност да су ови преговори настављени и да су крунисани склапањем брака између Душанове ћерке и самог султана Орхана.

1355. године изненада умире цар Душан, а 1361. и султан Орхан, а Теодори се, негде међу многобројним женама „куће суза” где су упућиване жене и наложнице старог султана, губи траг.

Мистерију представља чињеница да остали историјски списи принцезу Теодору не помињу.

Нићифор Григора важи за неоспорни ауторитет у научним круговима, али поједини историчари ипак оспоравају његов рад. Интересантно, само када је у питању део са Теодором.

(dnevno.rs)