Прочитај ми чланак
Црна листа власника и директора који су упропастили предузећа и без посла оставили на хиљаде радника, никога није уплашила, посебно не велика газде. Нови електронски регистар, са списком лоших управљача, лако би могао да заобиђе познате бизнисмене, којима се тренутно у Србији баве истражни органи. Разлог је једноставан – у оснивачким актима њихових предузећа нема ни трага од њиховог имена. Крију се иза разних фирми основаних у пореским рајевима, попут Девичанских Острва.
Ипак, за упис у регистар дисквалификованих лица биће довољан да су само у једном уништеном предузећу оставили свој траг. Тако ће, на пример, име Мирослава Богићевића већ првог дана од успостављања регистра сигурно осванути на црној листи. Он се, наиме, води као једини власник концерна „Фармаком“ у стечају, иако у већини од преосталих повезаних 16 фирми нема његових личних података.
Када је реч о Горану Перчевићу, власнику „Интеркомерца“, упис на „црну листу“ ићи ће већ мало теже. По званичним подацима, матично предузеће „Интеркомерц“ има још седам зависних друштава: „Интерсеком Појате“ Ћићевац, „Интеркомерц аграр“ Врбас, „Интербрико“ Нова Варош, „Интерком Рас“ Рашка, „Златарка Комарани“ Нова Варош, „Радаковић“ Вршац и месна индустрија „Котекс“ из Сурчина. У овим фирмама Перчевићев „Интеркомерц“ има више од 50 одсто власништва. Проблем је само што се, као званични власник самог „Интеркомерца“, нигде не помиње Перчевић именом и презименом.
Жељко Жунић, власник „Беохемије“, који чак са појединим Перчевићевим фирмама има „увезано“ власништво, не испуњава услове за упис у регистар, јер његове фирме немају блокиране рачуне, нити су у стечају, па су самим тим и власници и директори поштеђени етикете „лоших управљача“.
У Србији би идуће године требало да заживи регистар дисквалификованих лица. Тада више ниједан директор, али ни власник фирме, неће моћи да оснује ново предузеће док не реши проблеме које има у постојећем. Тиме ће држава покушати да спречи све учесталију праксу да се фирма задужује, а да се од плаћања обавеза побегне кроз оснивање новог предузећа, док старо кубури у дуговима или стечају.
Директор Агенције за привредне регистре, Звонко Обрадовић, напомиње да сада АПР по закону нема овлашћења да одбије регистрацију нове фирме, а са новим законом ће је добити.
ИЗ ФОТЕЉЕ У ФОТЕЉУ
На јавним расправама које су одржане протеклих дана, привредници су истакли и да ће бити тешко са уписом у регистар директора јавних предузећа.
– Директор ће моћи, као и до сада, да направи дугове у фирми и да пре истека 120 дана блокаде, седне у фотељу у неком другом предузећу – упозорава Зоран Павловић, предузетник из Новог Сада. – Надам се да ће се надлежни позабавити и овим проблемом.
ПОПИС ОД ОКТОБРА
Закон о привременим ограничењима права, који ће омогућити стварање оваквог електронског регистра до 17. децембра, у фази је нацрта и јавне расправе. Требало би да „заживи“ од октобра следеће године. У њему ће се, осим предузетника, власника и директора предузећа, наћи и сви чланови управних и надзорних одбора, али и власници више од 25 одсто акција у проблематичним фирмама. Тако ће „на списку“ бити сви који на било који начин одлучују о пословању неког предузећа. Разлози за упис су блокада рачуна дуже од 120 дана, стечај, принудна ликвидација, или изречене судске мере.
ФИРМА НА РОЂАКА
Они који буду уписани у регистар неће моћи да оснују фирму на своје име, али их ништа неће спречити да то учине њихови најближи рођаци.
– У Србији не постоји јединствени регистар грађана и немамо одакле да повучемо податке о рођачким везама – објашњава Звонко Обрадовић.
(Вечерње новости)
