Прочитај ми чланак
Политичка борба Запада и Истока око Србије се заоштрава, оцењује у опширној анализи агенција „Ројтерс“.
Српско-руски хуманитарни центар у Нишу и покретање руског медијског сервира у Србији део су „меке дипломатије“ Русије са циљем да поправи имиџ и оснажи свој утицај у свету, новоди се у оцени „Ројтерса“.
„Србија изгледа као плодно тле јер балансира између Владине посвећености ЕУ интеграцијама и претежно конзервативног друштва у коме неки Срби осећају већу наклоност према Русији“, оцењује та агенција.
Бирачи су у потрази за просперитетом више пута подржали проевропски курс, али многи у Србији су остали сумњичави према Западу после НАТО бомбардовања у коме су страдали и цивили, наводи Ројтерс.
„Јавно наљутити Русију је политички неприхватљиво у Србији. Србија је одбила да уведе санкције Русији због кризе у Украјини упркос притиску да усклади своју спољну политику са ЕУ“, додаје Ројтерс.
Агенција наводи да је недавно немачка канцеларка Ангела Меркел упозорила на руски утицај у Србији и друге државе на Западном Балкану.
У међувремену, Кремљ је недавно обелоданио нову доктрину „меке моћи“, названу „Интегрисана стратегија за ширење руског химанитарног утицаја у свету“ која по речима руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, има за циљ да се „бори против мера без преседана које имају за циљ да дискредитују званицну руску политику и униште имиџ Русије“.
„Русија покушава, 25 година после пада Берлинског зида који је сигнализирао и слабљење њеног утицаја у источној Европи, да поврати нешто од изгубљеног утицаја“, оцењује Ројтерс.
То је најочигледније у њеној улози у Украјини, али, како наводи агенција, постоје много префињенији начини за који се Русија определила за бивше комунистичке државе у источној Европи – путем енергетских споразума по којима је она главни њихов снабдевач, кроз тешње дипломатске везе, али и снажнијим покушајима да придобије јавно мњење у све више непријатељски наклоњеном европском континенту.
Ројтерс подсећа да је Србији у мајским поплавама прва притекла у помоћ Русија која је „за само неколико сати упутила 76 спасилаца“, а да је читава помоћ координисана путем српско-руског хуманитарног центра из Ниша.
Како наводи Ројтерс, према речима двојице неименованих званичника који су учествовали у припреми Путинове посете Београду, руски председник је затражио да особље његове земље у центру у Нишу добије дипломатски статус, на шта су са негодовањем реаговали западни амбасадори у Београду и премијер Србије Александар Вучић је тај предлог одбио.
„Уколико је замишљено да центар у Нишу има већу регионалну улогу, његове активности би могле да буду темељније праћене у ЕУ“, рекао је Ројтерсу неименовани званичник Уније.
Британска агенција подсећа да је Москва овог месеца покренула медијски сервис како би се борила против агресивне западне пропаганде, а њене канцеларије ће бити у више земаља у свету, укључујући и Србију.
Главне и одговорна уредница „Русија севодња“ (Русија данас) у Србији Љубинке Милинчић је најавила да ће веб сајт те медијске организације почети са радом до краја године, а радио станица почетком следеће године..
Западне дипломате упозоравају, како наводи Ројтерс, да би руски новац могао да нађе начина да дође до медијских кућа у Србији, наклоњених невладиних организација, али и политичких партија, иако је тешко наћи чврст доказ за то.
Они такође указују и на подршку десничарским организацијама које „промовишу конзервативне вредности које су прихватљиве за већи део руског друштва“.
Ројтерс наводи и речи потпредседника Маршаловог фонда Ивана Вејводе који је оценио да, упркос најбољим напорима Русије, компас Србије усмерен ка ЕУ и да се то вероватно неће променити.
