Прочитај ми чланак
Док се Боко Харам бори ватреним оружјем и тенковима, грађани Нигерије покушавају да се организују и тако заштите од терора. Иако су слабо наоружани, успели су да ослободе неколико градова.
„Можемо да будемо скоро невидљиви. И онда их присилимо на борбу лице у лице“, прича Јусуф за ДW. Он је ловац, живи у савезној држави Адамава. Јусуф није његово право име, жели да остане анониман. Јусуф се бори против Боко Харама. „Наше молитве штите нас од напада њихових аутоматских пушака. Војници имају само своје оружје. Ми имамо друга средства како би Боко Харам привукли у замку“, додаје Јусуф. Он и његови саборци врло добро познају околину, знају где се могу сакрити, а да их не виде борци Боко Харама – и онда их напасти. Тако су протерали терористичку групу из града Мубија, прича Јусуф.
Јусуф иначе лови животиње. Али, с обзиром на нападе Боко Харама, он је добровљно кренуо у герилску борбу против моћног противника. Каже да има специјалну одећу која га штити. „Прави ловац носи са собом талисман. С њим се ничег не бојим. Ми носимо и посебне одоре које су специјално за нас ловце исплетене на традиционални начин.“ Јусуф и његови саборци у рат крећу верујући да у борби само Бог одлучује о животу и смрти.
Јачи и од војске?
„Ове грађанске јединице долазе се из свих друштвених слојева“, објашњава Хилари Матфес, са универзитета Џон Хопкинс у америчком граду Балтимору. „То је спонтана реакција домаћег живља на неуспех полиције и војске да успоставеи ред и мир.“
Безбедносне снаге Нигерије терор Боко Харама покушавају да зауставе великим операцијама. По писању тамошњих медија, око 20 посто актуелног државног бужета користи се за одбрану. Али новац често не стиже тамо где је потребан, жале се многи војници. Војска је у борбама против Боко Харама често „или војно надјачана или бежи“, каже Матфес. „А полиција у својим акцијама ће пре опљачкати становнике него им помоћи. Грађанске јединице су заправо реакција на фијаско безбедносних снага.“
Али, могу ли грађани с једноставним ловачким оружјем бити успешнији од целе војске у борби против терористичке гупе? Да би се то схватило мора се детаљније погледати на безбедносни апарат Нигерије, сматра Матфес. „Војска није добро обучена, нити финансирана. Полиција је у Нигерији највећи послодавац. По најновијим проценама ради се о око 400.000 припадника полицијских снага. Тешко је у тако гломазном апарату квалитетно образовати и опремати полицајце.“
Бајонети и ловачко наоружање
Војска се бори модерним оружјем, каже један други ловац из Мубија. „Ми користимо ловачко наоружање из наше локалне ковачнице. На њима су понекад и бајонети.“ У нвинама у Нигерији се могу видети фотографије ловаца који своја села од напада терориста штите и луковима и стрелама. То је итекако делотворна тактика, каже ловац: „И животиње које иначе убијамо пуно су снажније од нас!“
Идрис Абдулахи, становник града Гомбија у савезној држави Адамава, каже да је јако срећан због ловачке иницијативе. „Од почетка су подржавали борбу против Боко Харама. Они знају ко је из њихових села у редовима Боко Харама“. Абдулахи војску још увек сматра важном, али и додаје: „Да би заиста били успешни, пре свега у шумама, морали би боље да познају терен. Грађанске јединице и ловци једноставно се боље сналазе. Они познају сваки кутак.“
Цивилни борци су добродошли у редовима војске. Они успевају у ономе у чему војска до сада није успела. Грађанске јединице су од Боко Харама ослободиле градове Муби, Хонг, Гомби и Маиху, сви се налазе у Адамави. Житељи све чешће имају осећај да су их војска и влада оставили на цедилу. Локалним ловцима верују. „Требалио би им више подршке, или од владе или од других имућних људи“, каже Билкису Алију Адам, становница Гомбија, и додаје: „Ко крене у борбу, више нема времена и средстава да се брине за породицу.“
(Дојче веле)
