Без обзира на растуће противљење које пружају САД и Европска комисија, реализација изградње руског пројекта гасовода “Јужни ток” остварује се “по плану”, саопштили су у управи ОАО “Газпром”. Главни припремни радови у овом тренутку одвијају се по плану, на делу гасовода који пролази кроз акваторију Црног мора. А већ следеће године почеће деоница дела који пролази преко територије Мађарске.

Радови на пројекту “Јужни ток” се настављају и сам гасовод ће “бити изграђен у складу са плановима” – потврдили су у руководству руске компаније “Газпром”. Према сведочењу Владимира Макарова, шефа одељења компаније за рад са органима власти Руске федерације, “изградња “Јужног тока” свакодневно тече по плану”.[1]

Подсећамо да је реализација пројекта “Јужни ток” предвиђала његово пуштање у погон пуним капацитетом – од 63 милијарде кубних метара гаса годишње – до 2018. године. То одговара више него једној трећини гаса који Русија већ сада испоручује својим партнерима у Европи. Према подацима “Газпрома” у 2013. години ове испоруке гаса су износиле 162,7 милијарди кубних метара природног гаса. Према речима Алексеја Милера, председника Управног одбора ОАО “Газпром”, то је максимална вредност “за читаву историју совјетске и руске гасне индустрије”. Чак и данас удео “Газпрома” на европском тржишту износи више од 30% у потрошњи гаса и 64% у гасном увозу. Другим речима, руска компанија је европски снабдевач бр. 1.[2]

О аутору

Петар Искендеров је виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“.

 

Ради поређења – започета реализација гасног пројекта ЕУ који је заобилазио Русију – Nabucco, око кога се дигло много прашине – првобитно је предвиђао испоруке гаса Европској Унији у износу од 26-32 милијарде кубних метара годишње – значи дупло мање него што може дати сам “Јужни ток”.

Међутим, остварити чак и такве потенцијалне обиме иницијатори пројекта Nabuccoнису били у стању.Током 2012-2013. године из пројекта је доследно иступила мађарска компанија MOL, немачки енергетски концерн RWE, а такође и међународни конзорцијум за разраду гасног налазишта Шах-Дениз у Азербејџану. А у јуну 2013. године аустријска гасна компанија OMVGasGmbH, која је предводила конзорцијум за изградњу Nabucco, званично је објавила одустајање од пројекта.[3]

Сада је пажња Европске комисије пребачена на изградњу гасовода TAP, по коме гас из Прикаспијских налазишта треба да прође преко Грчке, кроз Албанију до Италије. Међутим, његови планирани капацитети су још мањи него код Nabucco.

Управо је неуспех пројекта Nabuccoјош једном уверио земље централне и источне Европе у безалтернативност сарадње са Русијом, па тако и по питању пројекта “Јужни ток”. “Nabucco, се неће изградити, после десет година колебања, а посебно у светлу догађаја у Украјини, ми смо принуђени да делујемо. То је неопходност.” – кратко и јасно је ових дана ову једноставну мисао изразио Андраш Арадски, државни секретар Мађарске за енергетику.

“Ми ћемо овај пројекат реализовати јер смо уверени да ће он знатно повећати безбедност испорука гаса у централну Европу и због тога ми сматрамо да “Јужни ток” представља својеврсни европски интерес” – потврдио је шеф мађарског МИП-а Петер Сијарто.[4]

Пошто је претрпело неуспех у економској конкуренцији са Русијом, руководство ЕУ је одлучило да по сваку цену заблокира реализацију пројекта својих успешнијих конкурената.Акценат је стављен на то да се натерају европске земље-учеснице “Јужног тока” да одустану од извршења потписаних међувладиних споразума, са образложењем потребе поштовања одредби Трећег енергетског пакета ЕУ. Овај пакет предвиђа раздвајање послова у продаји и транспорту гаса. Међутим, те одредбе су биле разрађене 2009. године, то јест, после закључења међувладиних споразума о “Јужном току”. Из овога следи да се због “енергетских ратова” овде заправо ради о покушају ревидирања једне од кључних међународно-правних норми да закон не може имати ретроактивну снагу.

Европску Унију не буни ни чињеница да Србија као један од кључних учесника пројекта “Јужни ток” није члан ЕУ. Од ње се такође тражи да замрзне своје учешће у пројекту “Јужни ток” на основама статуса званичног кандидата за чланство у ЕУ који је додељен Београду. Међутим, ни у каквим “приступним” документима ЕУ није прописана позиција на основу које се може натерати суверена држава да одустане од раније потписаних споразума са трећим земљама. Поред тога, пројекат “Јужни ток” је изузетно повољан за Србе. Вредност самих радова превазилази 2 милијарде еура и неколико стотина милиона еура годишње сливаће се у српску касу од уплата за транзит гаса.

Управо је тема изградње “Јужног тока” била једна од главних на преговорима министара иностраних послова Србије и Мађарске (Ивице Дачића и Петера Сијарта) који су ових дана одржани у Београду. И две стране су јасно констатовале да изградња овог гасовода представља “општи интерес за читаву Европу”.

О економској “рационалности” енергетске политике ЕУ не треба трошити речи. Блокирањем реализације пројекта “Јужни ток” Европска комисија практично предлаже грађанима ЕУ да и даље остану таоци транзита гаса преко Украјине – са њеним политичким хаосом, финансијском несолвентношћу и практичним грађанским ратом.

Пристати на реализацију пројекта “Јужни ток” за ЕУ значи признати Русију као равноправног и једнако великог партнера у области енергетике. Невероватан луксуз за руководство ЕУ – које је толико навикло да се орјентише углавном на САД. Јер је забијање клина у односе између Брисела и Москве заправо кључна тачка управо америчке стратегије. То признају чак и у европским престоницама. Тако мађарски премијер Виктор Орбан отворено изјављује да Вашингтон врши притисак на његову земљу због сарадње са Русијом по питању енергетике “плашећи се зближавања Москве и Будимпеште”. А Клаудио Дескаљци, генерални директор италијанског концерна ENI, током сусрета са шефом “Газпрома” Алексејем Милером одржаног 24. новембра, говорећи о значају гасовода “Јужни ток” потврдио је да ће отварање нових маршрута испоруке гаса омогућити европским потрошачима потребне обиме гаса “на дугорочне перспективе”.[5]

Брисел још увек послушно наставља са курсом подривања сопствене енергетске безбедности зарад геополитичких рачуница и спекулација који имају прекоокеанско порекло.

УПУТНИЦЕ:

[1]ТАСС 24.11.2014 16:06

[2]http://www.gazprom.ru/press/miller-journal/958680/

[3]http://www.golos-ameriki.ru/content/nabucco-pipeline-azerbaijan-erioe-gas/1690015.html

[4]ТАСС 24.11.2014 15:29

[5]http://www.gazprom.ru/press/news/2014/november/article207472/

(Фонд стратешке културе)

Ознаке: analiza, Južni tok, Petar Iskenderov, ЕУ, руски гас