Прочитај ми чланак

БРИТАНЦИ СЕ ПРЕПАЛИ од српских специјалаца

0

saj-rojters_iff

Британски таблоид „Дејли мејл“ објавио је листу најстрашнијих специјалних полицијских јединица широм света, а списак су започели фотографијом и описом српске Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), а завршили нашом Жандармеријом.

„Дејли мејл“ пише да многе земље напомињу да је употреба ватреног оружја последње средство које је полицајцима на располагању. Како наводи британски таблоид, Србија, Босна и Херцеговина, Велика Британија и Филипини дозвољавају полицајцима да пуцају једино ако им је живот угрожен.

На врху листе по опремљености смртоносним оружјем нашли су се припадници САЈ-а који су фотографисани у црним униформама и са опремом од које им се не види ни милиметар коже на телу. На лицима су им црне маске и шлемови, у рукама аутоматско оружје, а пред њима подједнако опасан ротвајлер, који има прслук са ознаком САЈ-а.

Затим следе полиције Белгије, Филипина, Мексика, Венецуеле, Авганистана, Малезије, Аустрије, Индије… Листа се завршава „високообученим“ припадницима Жандармерије.

Специјална антитерористичка јединица (Србија)

Специјална антитерористичка јединица скраћено САЈ, познати и као Сајевци, је специјална полицијска јединица и спада међу најелитније организационе јединице Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Основна намена Специјалне антитерористичке јединице је да обавља најсложеније задатке и наређења за дејство на копну, води и из ваздуха, које пред њих постави директор полиције, а по одобрењу министра унутрашњих послова. Слоган и једино правило Јединице је: без права на грешку.

Историја САЈ-а

За првог команданта Јединице милиције за специјална дејства РСУП СР Србије постављен је Милош Бујеновић. Прва база новоосноване Јединице је била у Станици милиције на Новом Београду. Јединица се сели на Аеродром „Београд“ у Сурчину 1983. године. Од 1991. године првобитан назив јединице мења се у Јединица за антитерористичка дејства. Команда САЈ основна је 1992. године, поред београдске добија новосадску и приштинску испоставу. На челу тадашње београдске јединице налазио се Зоран Симовић, новосадску је водио Бранко Јурчић, а приштинску Радослав Сталевић.

Током ратне 1992. године Јединица се сели у прву наменску базу у којој се налази и данас надомак Батајнице, под називом Центар за обуку „13 мај“. Нови назив Специјална антитерористичка јединица добијају 1994. године. Јединица је дејствовала на сузбијању тероризма на простору Косова и Метохије током 1998. и 1999. године. Током ових борби са терористима погинуло је 17 припадника јединице.

Специјалном антитерористичком јединицом командовали су: Радован Стојчић, Миодраг Тепавчевић, Живко Трајковић и Милован Глишовић. Од 2005. године команадант САЈ је Спасоје Вулевић (први српски полицајац који је завршио америчку ФБИ академију). Кроз САЈ је од 1978. до 2008. године прошло око 650 припадника. САЈ је 20. септембра 2008. године свечано прославио 30 година од свог оснивања. Прослави и показној вежби су присуствовали највиши државни функционери, представници амбасада и бројне личности из културног и јавног живота. 

САЈ има четири тима: „А“, „Б“, „Ц“ и „Д“. „Ударну песницу“ представљају тимови „А“ и „Б“ који решавају компликоване талачке ситуације, упадају у отете авионе, аутобусе, проваљују у забарикадиране објекте, хапсе опасне и наоружане особе и криминалце.

Тим „Ц“ је специјалистички и чине га: Снајперска група, Ронилачка група, Група водича службених паса, Група за минско-експлозивна средства (МЕС) и биолошко-хемијска средства (БХС). Приликом извршавања задатака „А“, „Б“ и „Ц“ тим делују координирано, као јединствена целина, тим у коме свако има прецизно одређене задатке.

Тим „Д“ обезбеђује важне личности и објекте којима прети непосредна опасност од терористичког напада и пружа ватрену подршку. Логистичку подршку пружају Санитетска група, Група за конструкцију и испитивање наоружања и муниције, Техничка и Дежурна служба.

(vesti-online.com, Vikipedia)