Прочитај ми чланак
Резолуција о борби против величања нацизма, која је у оквиру УН донета на предлог Русије, и даље се разматра. Међу онима који су гласали, јесу и државе бивше Југославије, а само је Србија гласала за резолуцију.
Русију су ка овој иницијативи потакла догађања у Украјини. Управо присталице Степана Бандере, чланови покрета ОУН-УПА, државу су довели до оружаног преврата и грађанског рата на истоку. Аутори документа изражавају бригу у вези са „ширењем различитих екстремистичких партија у различитим деловима света, као и и ширење расистичких екстремистичких покрета и идеологије“. У тексту се изражава и опсност поводом „слављења у било којој форми нацистичког покрета и бивших чланова организације „Ваффен СС“, конкретно подизања споменика и меморијалних центара“.
Текст резолуције је изазвао спор поводом схватања и тумачења израза „Нацизам“ и „Расизам“. Јер и Руси и Немци припадају истој раси, а Хитлер је побркао тумачење, назвавши нацију расом. Реч дајемо руском историчару- балканисти, доктору историјских наука, Михаилу Јамбаеву:
Мислим да би се питање око термина „нацизам“, „расизам“ и „фашизам“ требало решавати на некој конференцији. Али, у сваком случају, како ја схватам, термин „нацизам“ подразумева праксу величања једне нације над свим другом. Класични пример су теорија и пракса национал-социјализма у Немачкој 30-тих година после доласка Хитлера на власт и напада на СССР. Мислим да се управо тако и схвата сада нацизам у читавом свету.
Вратимо се гласању о резолуцији и ставовима држава бивше Југославије. Као што смо већ поменули, сви осим Србије су били уздржани. По мишљењу Михаила Јамбаева ове државе имају своје разлоге. Неке чак и врло конкретне:
Са једне стране, постоји формални повод. Словенија и Хрватска улазе у састав ЕУ. Македонија и БиХ су за сада само кандидати, али ипак не могу ићи у супротном смеру од политике Велике Европе. Чланице ЕУ, као што знамо, губе део свог суверенитета и не могу самостално да делују. Корак на лево и на десно, ниједна држава сама не може направити. Одатле је потпуно јасна њихова заједничка одлука да се уздрже од гласања.
У Хрватској, могуће је, постоје и своји разлози. Руководство се труди да се огради од деловања хрватског фашисте Анте Павелића, али ипак мора да се узме у обзир расположење једног дела друштва и да се труди да не заоштравају ставови и не привлачи пажња која се удељује том питању.
Зашто је Украјина гласала против, савршено је јасно. На југоситоку државе у току је казнена операција. САД заједно са Канадом такође су гласале против те резолуције. Њихови мотиви су такође јасни: 40-тих година они су сакривали нацистичке злочинце и усмеравали их потом у Латинску Америку. Требало би такође рећи да када у Украјину долази потпредседик САД Џозеф Бајден, он се осећа као да је управо председник саме Украјине, а да Порошенко према њему треба да се понаша као према свом домаћину. На такав начин, пред нашим очима се ствара нова нацистичка интернационала: САД и Украјина- у првим редовима.
Србија се тренутно налази на путу ка ЕУ. Ипак, то јој није сметало да подржи резолуцију о борби против величања нацизма:
Својим гласањем Србија је показала да без обзира на притиске Европе, без обзира на понижења, бомбардовање, она остаје независна држава, са својом чашћу и достојанством, показује да је она самостална у својој политици и да ће сама бирати савезнике. Без обзира на притиске ЕУ, Србија се није прикључила онима који су увели санкције Русији. Дај Боже, да тако и остане. Србија је историјски савезник Русије. Међу нашим народима владају искрени пријатељски односи. Али, не ради се само о томе. Срби су на својој кожи осетили шта је то нацизам. Још једном подвлачим: гласајући за резолуцију, Србија је показала да је независна држава. И то се може оценити само позитивно.
