Прочитај ми чланак
Богате земље западне Европе се ове јесени све чешће питају о судбини својих златних резерви похрањених у иностранству. Таман што је Холандија крајем прошле седмице у највећој тајности кући допремила 120 тона златних полуга из сефова америчких Федералних резерви у Њујорку, вођа француског ултрадесничарског Националног фронта Марин ле Пен упутила је отворено писмо Кристијану Ноајеу, гувернеру Централне банке Француске, са сличним захтевом.
„Као што су ваши херојски претходници на челу Банке Француске1939. и 1940. године организовали евакуацију француског злата из иностранства, и ви треба да спроведете сличну патриотску операцију коју ће јавност знати да цени”, наводи се у писму Ле Пенове које је јуче објавио берзански портал „Булфакс”. „У монетарном хладном рату између Запада и држава чланица БРИКС-а, злато постепено игра све важнију улогу.”
У писму Ноајеу, ова лидерка опозиционе странке која бележи растућу популарност подсећа да су Кина и Русија у периоду 2007–2013. године осетно увећале своје резерве златних полуга, док је Француска између 2004. и 2012. продала чак 616,6 тона злата. Она је затражила од Централне банке Француске комплетан извештај: где је похрањено 2.435 тона галских златних полуга, у каквом су стању и ко све о њима води рачуна.
Пошто је оценила да наступа време растућих глобалних системских ризика, Ле Пенова је предложила Ноајеу да Француска сместа обустави било какву даљу продају златних полуга.
У међувремену, Централна банка Холандије је ове седмице увећала количину државног злата коју чува у домаћим трезорима. Донедавно, више од половине (51 одсто) холандских златних полуга било је похрањено у сефу америчких Федералних резерви. Остатак од укупно 612 тона холандског злата деценијама је био распоређен у трезорима од Амстердама (11 одсто) до Канаде ( 20 одсто) и Велике Британије (18 одсто). Централна банка Холандије недавно је оценила да знатнији део златних резерви треба да буде код куће „због осећаја сигурности нације”. Иза тога распоред холандских полуга похрањених уиностранству делимично је измењен.
Холандија је за 20 одсто повећала количину злата које чува код куће и за исти тај проценат смањила количину свог жутог блага у америчком трезору, док количине у Канади и Великој Британији нису диране. Како је дошло до одлуке да се смањи само тежина холандског злата у америчком сефу, није званично објашњено.
У међувремену, холандски повраћај злата из Америке је у тамошњој штампи проглашен „великим успехом”. Сличним резултатом не може да се похвали Немачка, која поседује друге највеће резерве злата на свету иза САД, од укупно 3.387 тона. Почетком 2013. Бундесбанка је најавила да ће допремити кући 374 тона полуга похрањених у Централној банци Француске и 300 тона из трезора америчких Федералних резерви. До данас је у Немачку враћено 37 тона злата из Француске и тек пет тона из сефа на Менхетну.
О судбини свог злата на туђој адреси ових дана увелико размишљају и Швајцарци. Предстојећег викенда (30. новембра) у Швајцарској је најављен национални референдум са питањем да ли најмање 20 одсто полуга треба да се чува негде подно Матерхорна.
(Политика)
