Прочитај ми чланак
У Европи се води својеврстан рат око заштите географског порекла производа. Један од последњих је о томе да ли Хрватска може и даље да производи кобасицу под називом „крањска“, јер је право на то име већ заштитила Словенија. Раније смо имали проблем с Чесима око ракије шљивовице, питање је и чији је пршут, још увек се ломе копља између суседа…
Производи са географским пореклом чести су повод за споровае између држава пред Европском комисијом. Искуство показује да заправо онај ко је ближи европској администрацији тај и заштити производ, чак и када нема превише разлога.
У Србији је именом порекла или географском ознаком на националном нивоу до сада заштићено неколико десетина пољопривредних и прехрамбених производа. То су: лесковачки ајвар, ужичка пршута, сремски кулен, ртањски чај, хомољски мед, сомборски сир, ечански шаран и златарски сир… На листи заштићених су и фрушкогорски липов мед, сјеничка јагњетина, пиротско месо, ваљевски дуван-чварци, футошки купус, ариљска малина…
– Данас се на списку Завода налазе 43 производа који потичу из Републике Србије, која су прешла у надлежност ресорног министарства – каже Зоран Драгојевић, руководилац Групе за дизајн и ознаке географског порекла Завода за интелектуалну својину Србије.
– Путем Лисабонског споразума о међународној заштити имена порекла производа, међународно су заштићена само три наша производа, хомољски мед, вино „бермет“ и лесковачки домаћи ајвар.
Када је у питању ајвар, додаје Драгојевић, то је генерични, односно уобичајени назив за такву врсту производа. Практично, производе га све балканске државе, али свака на неки свој начин. Србија има заштићен поменути лесковачки домаћи ајвар. Овај ајвар се разликује од ајвара произведених у другим државама, по сировини од које се прави, по технолошком поступку производње, по хемијским, физичким и органолептичким карактеристикама, односно мирису и укусу.
У Министарству пољопривреде наглашавају да Србија не води ниједан спор са другом земљом у вези са неким производом, који има заштићено географско порекло. У Србији је „лесковачки домаћи ајвар“ заштићен именом порекла и до сада није било ниједног захтева везано за оспоравање тог назива.
– Србија је кроз Споразум о стабилизацији и придруживању успела да испреговара да реч „шљивовица“ више не буде заштићена географска ознака у ЕУ, као што је раније била у Немачкој, односно Чешкој, с обзиром на то да је то општа реч, која се користи у свим словенским и другим земљама – кажу у Министарству пољопривреде Србије. – Том приликом је у земљама ЕУ заштићена „српска шљивовица“, као посебна, воћна ракија од шљиве, где је производња дестилата, али и производња воћа са територије Републике Србије.
Поступак за регистрацију неког производа ознаком географског порекла покрећу сами произвођачи, махом удружења, док је улога Министарства да подстиче укључивање што већег броја произвођача у систем заштите географског порекла.
– Ознака географског порекла за пољопривредне производе може да се заштити на нивоу ЕУ, иако је он произведен у Србији – објашњава Татјана Беук Пирушић, саветник из Удружења за пољопривреду, прехрамбену индустрију ПКС. – Услов за заштиту ознаку географског порекла на нивоу ЕУ за произвођаче из трећих земаља јесте да производ прво буде заштићен у складу са националним законодавством.
ЛИСТА ВРХУНСКИХ ПРОИЗВОДА
Наша држава треба да почне да брине о прављењу листе „врхунских српских производа“. Нема већег патриотизма у савременом свету него заштитити своју производњу и изуме и рад својих сународника и тако се организовати да цела једна земља може да живи од тога и на томе изгради свој имиџ, сматра Драгољуб Рајић, привредни консултант: Да би неко вино могло да буде означено као врхунско вино, и да као такво постигне адекватну цену на ино-тржишту, мора да има географско порекло, а то значи да се производ истог назива и увек истих карактеристика, произведен по увек истој рецептури и истог квалитета заштити као такав.
ПОРЕКЛО „ДИЖЕ“ ЦЕНУ
Производи заштићеног географског порекла, по правилу, имају већу вредност од осталих и сматра се да, осим што су посебног порекла, поседују и врхунски квалитет, па су и купци спремни да за њих плате више. Према Лисабонској конвенцији, не подлежу царинским баријерама, нема прописаних квота за њихов извоз на тржиште Европске уније, а на домаћем и иностраном тржишту продаје се скупље од производа који немају то обележје. Заштиту географског порекла добијају и произвођачи и потрошачи.
(Вечерње новости)
