Прочитај ми чланак

НАТО ВОЗИЛА УЗ РУСИЈУ: Шта ће источној Европи амерички тенкови?

0

americka-vojna-vozila-gomilaju-se-uz-rusku-granicu-nato2

Америчка војна возила гомилају се уз руску границу, НАТО тврди како Русија и даље има војнике у источној Украјини

Америчка оклопна возила у Пољској и балтичким државама, распоређена за сврху војних вежби, остаће на подручју и постати константни део обуке локалних трупа и америчких ротационих снага, док ће додатна оклопна возила бити распоређена у америчким базама у Немачкој.

Америчко Министарство одбране има у плану да повећа број својих оклопних возила на територији земаља чланица НАТО савеза у источној Европи. До следеће године број тенкова типа М1 и оклопно борбених возила типа Брадли досегнути ће 150.

„Трупе ће доћи и вежбати, али ће отићи, док ће опрема остати. То је јефтиније него их слати назад по потреби, а и временски ће се скратити рок за њихову испоруку у случају потребе војних вежби европских и америчких снага“, рекао је новопостављени командант војних снага САД-а у Европи, генерал поручник Бен Хоџис.

Одбрана Крима појачана са четрнаест ловаца

На војни аеродром Белбек на Криму стиже четрнаест ловаца, рекао је шеф службе за информативну подршку Црноморске флоте капетан прве класе Вјачеслав Трухачов.
На Белбек стиже десет модернизованих Су-27СМ и четири Су-30 (оба припадају генерацији 4+).
Од 14 авиона 4 су потпуно нови, нагласио је Трухачов.
Аеродром Белбек, који је раније у Украјини имао двојну намену, биће модернизован и оспособљен за размештај савремених авиона, који стижу у наоружање ратног ваздухопловства Руске Федерације.

Испорука додатних оклопних возила балтичким земљама и Пољској налази се унутар оквира операције ‘Атлантска одлучност’, основане како би се умирили амерички савезници с истока Европе које је узнемирила повратак Крима Русији и распламсавање ситуације између прозападних пучистичких украјинских власти и одметнутих региона.

„Био сам у Литванији јуче, у Естонији данас, у Пољској пре неколико недеља и само чујем речи захвалности од земаља домаћина због оног што им значи наша војна присутност“, рекао је Хоџис.

Од ове јесени се у Летонији и Пољској налази педесет тенкова типа Абрамс, а од 600 припадника прве Коњичке дивизије, базиране у Форт Худу у Тексасу, њих 150, четири тенка типа М1А2 и 11 оклопних возила типа Брадли, налази се у граду Адази, недалеко од литванске престонице Риге.

„Додатних стотину борбених возила требало би следеће године бити испоручено Немачкој или другде како би америчке снаге лакше могле да спроводе вежбе са својим НАТО партнерима. Размотрићу опције које укључују распоређивање ове опреме у мањим групама, попут одреда или батаљона на подручју Балтика, Пољске, Румуније или сличним местима“, рекао је Хоџис.

До недавно број америчких снага смештених у Европи бројио је 29.000 особља трајно смештеног у Немачкој, Белгији и Италији. Договорено је како ће се тај број повећати и послати на исток Европе као одговор на руске потезе око украјинске кризе.

За Хоџиса није упитно да Русија жели створити одмак од САД-а и земаља чланица НАТО савеза, но изразио је сумње у то да се Русија спрема да упусти у војни сукоб са било којом од земаља чланица НАТО савеза.

„Не верујем да Русија жели напасти било коју од чланица земаља НАТО савеза јер је свесна чињенице да ће се тиме покренути одговор свих земаља чланица“, рекао је Хоџис.

За време посете Кијеву, командант америчких ваздушних снага у Европи, генерал Филип Бредлов, рекао је како руска милитаризација полуострва Крим, анексираног у марту ове године, значи да је Москва у стању проширити свој утицај над целим подручјем Црнога мора.

Бредлов се састао с украјинским председником Порошенком како би расправљали о начинима на које САД може помоћи кијевском одбрамбеном потенцијалу у сукобу са проруском народном милицијом на истоку земље.

„Русија помаже, увежбава користити се увезеним руским оружјем и пружа ослонац сепаратистичким снагама на терену“, рекао је Бредлов.

Рекао је и како је „Забринут милитаризацијом полустрва Крима којег Русија може искористити за постављање крстарећих пројектила којима се може извршити притисак и утицати на подручје Црног мора“.

„САД су на опрезу око потенцијалног довођења нуклеарних пројектила на полуострво, могућност коју је Русија најавила још у марту ове године“, додао је Бредлов.

Бредлова посета Кијеву надовезаује се на прошлонедељну посету потпредседника Америке, Џоа Бајдена, који је најавио јаку подршку на коју Кијев може рачунати, но није најавио испоруку додатне војне помоћи.

americki tenkovi i letoniji u_8361_1796
Шта ће источној Европи амерички тенкови?

Средњу и источну Европу већ у наредним месецима очекује поприлични тенковски десант. По речима команданта копнених снага војске САД у Европи генерал- поручника Бена Хоџиса, 2015.године ће у Европи бити распоређено око 150 јединица оклопних возила. Генерал је рекао да је 50 јединица већ транспортовано, а још 100 тенкова М1 Abrams и бојних возила Bradley ће стићи накнадно.

САД су гурале Украјину у амбис грађанског рата

Вашингтон је гурао Украјину у амбис грађанског рата помажући „мајдан“ и противуставни државни удар, изјавио је заменик министра одбране РФ Анатолиј Антонов.
Према његовим речима, у Украјини је оружаним путем свргнут легално изабрани председник.
Он је истакао да је РФ спремна да учествује у мировном решавању ситуације у Украјини, путем широког свенационалног дијалога у коме би учествовали сви региони и политичке снаге земље.
„Ми се залажемо за поштену и константну реализацију минског споразума о прекиду ватре на југоистоку Украјине“, рекао је Антонов.

Конкретна географија размештања тако неопходног „товара“ за Европу која се налази у „кризи“, тек се разрађује, ипак апетити Пентагона нису за шалу. Осим Немачке, тенкови могу бити размештени од Балтика до Црног мора- у државама Балтика, у Пољској, РУмунији, Бугарској.

Операција пребацивања тенкова ће се реализовати у оквирима обуке „Атлантска решеност“, која ће трајати током читаве 2015.године. Али, лукавство Американаца је у томе што ће после завршетка војних игара, војници НАТО поћи кућама, а тенкови САД ће остати.

Американцима је то заиста „јефтиније“- да на Европљане баце обавезу одржавања тенкова.

„Јефтиније“ је и генералима НАТО савеза – који добијају одличан повод да поново почну да говоре о својој незаменљивости и да из сефова изваде прашњаве планове ширења Алијансе у случају рата у Европи.

Ипак, постоји још један важан фактор који чини да се САД и НАТО нервирају и да покушавају да „наоружају“ Европљане. То је ојачана војно-политичка сарадња Русије и Кине, која је за Запад веома озбиљан изазов, подвукао је у разоговору за „Росија севодња“ потпредседник Академије геополитичких проблема Константин Сивков:

„У оквиру руско-кинеске алијансе, високе руске технологије у сфери авијације, флоте, ракетног оружја, руски ресурси биће помножени са кинеском марљивошћу, бројем становника, кинеском упорношћу и демографском експанзијом. То је онда чудовишна снага. Запад се заиста веома плаши развоја руско-кинеских односа”.

Историја се обично понавља. Рекло би се, после тога, када су 50-тих година прошлог века пошли разговори како ће наводно у Берлину букнути битка тенкова, много је воде протекло. А растућа опасност од међународног тероризма, учинила је се само могућом, већ и неопходном сарадњу русије и НАТО. Ипак, чини се да су у западним престоницама решили да на Русију поново почну да гледају кроз призму тенкова, игноришући реалне, а не измишљене глобалне изазове и опасности.

(Адванце, Глас Русије)