Прочитај ми чланак
Данас се у Тузима појавила застава на којој је мапа тзв велике Албаније, истовјетна оној која се, уз помоћ дрона, појавила над стадионом Партизана у Београду.
На застави су ликови Исмаила Ћемалија и Исе Бољетинца.
Тузи је градско насеље у општини Подгорица у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 3789 становника (према попису из 1991. било је 2886 становника).
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Етнички састав према попису из 2003.:
Албанци 2.251 59,40%
Бошњаци 584 15,41%
Муслимани 466 12,29%
Црногорци 293 7,73%
Роми 62 1,63%
Срби 22 0,58%
Хрвати 4 0,10%
Македонци 1 0,02%
непознато 27 0,71%
Застава са мапом велике Албаније истакнута је поред пута Подгорица-Скадар, у близини граничног прелаза Божај; и истакнута на зиду излетишта Витоја, на којем се у августу традиционално окупља албанско племе Хоти.
Фотографија заставе је објављена на порталу www.malesia.org, уз пропратно објашњење да је „после 14.октобра када се ова застава појавила у Београду, касније виђана у Албанији, на Космету и другим територијама насељеним Албанцима, али је ово први пут да се појављује у Малесији“.
Пошто се 28.новембра обележава паналбански празник „Дан заставе“, по сећању на нелегитимну скупштину одржану у Валони, претпостављамо да је ова промоција „велике Албаније“ у Тузима, само припрема за прославу празника.
Албанија је своју независност добила 29. јула 1913. године, на основу одредби Лондонског уговора о миру, потписаног 30.маја 1913.
Та два датума се, међутим не обележавају. Великоалбански апетити, поспешивани на почетку Аустро-угарском, касније фашистичком Италијом и Њемачком, а данас САД-ом и НАТО пактом, допринијели су да Албанци славе одлуке тада и данас неважне и потпуно нелегитимне „скупштине“ у Валони.
За разлику од могућих граница, које су одређене Лондонским уговором, Албанци траже границе које је у својој Декларацији зацртала скупштина у Валони 28.новембра.
Иса Бољетинац (Шаља) и Исмаил Ћемали су главни протагонисти из 1912. године, један на ратничком, други на политичком пољу, па је јасно њихово глорификовање и појављивање на застави која пријети новим ратом у читавом региону.
Црногорски политичари, вероватно из пуког незнања, честитају редовно Албанцима овај празник, не водећи рачуна да тиме само доприносе агресивној политици отимања територија, међу којим је и добар део Црне Горе.
(in4s.net, Србин.инфо, Википедиа, фото: in4s.net)
