Прочитај ми чланак
Професорка Анђелка Михајлов, сарадница Института за јавну политику на чијем је челу Владимир – Беба Поповић и бивша министарка екологије у владама Зорана Ђинђића и Зорана Живковића, изјавила је да би радо водила преговоре о приступању Европској унији за поглавље о животној средини и климатским променама.
Она је тако узвратила на недавну изјаву премијера Вучића да ће разговарати о ангажовању Анђелке Михајлов на пословима у вези с екологијом и преговорима у Бриселу.
Ко је Анђелка Михајлов и да ли је њено ангажовање стварно без политичких конотација како је изјавила? У току свог министарског мандата од 2001. до 2003. године, Михајловићева никада није отворила питање еколошких и самим тих здравствених последица бомбардовања 1999. године. Као министарка екологије све је то препустила Уједињеним нацијама чије су екипе (УНЕП) у више наврата долазиле у Србију укључујући и Косово. Цензуре, краћења, свађе иза кулиса, контрадикције у служби УНЕП-а – све је ово из седишта у Женеви изашло у јавност већ 2001. у медијима на енглеском и француском језику, али информације о томе изгледа до Београда и до тадашње министарке нису стигле.
Близу НАТО
Анђелка Михајлов је лидер организације „Амбасадори животне средине“ која се изванредно интегрисала у међународну мрежу институција и програма као што је на пример ЕНВСЕЦ Иницијатива (Иницијатива Безбедност животне средине) чији су чланови између осталог УНЕП и – свакако не случајно – НАТО који употребљава оружје са осиромашеним уранијумом где год „интервенише“.
Када је у августу 2003. „НИН“ објавио интервју са Миљаном Стојановић-Милосављевић поводом њене одлично оцењене докторске дисертације одбрањене на Биолошком факултету у Београду „Правци кретања полихолориваних бифенила (пиралена) у водама после НАТО бомбардовања“, тадашња министарка екологије Анђелка Михајлов изјавила је за „Вести“ (издање од 10. марта 2004.) да се загађење река у Србији „не разматра одвојено пре или после бомбардовања“.
У једном ауторском тексту објављеном 2009. године, Анђелка Михајлов поставља питање: „…у коју категорију (и зашто) спада еколошка небезбедност по питању последица коришћења муниције са осиромашеним уранијумом 1999. године, посебно у ситуацији када званични извештаји по овом питању то не поткрепљују.“
Даље она нуди одговор који се чак ни сам НАТО не би усудио да „емитује“: „Први је утисак да то до краја није објашњено грађанима на начин да они то прихвате.
Међутим, има ту и нешто друго – употреба осиромашеног уранијума је често и синоним за ‘тајновите, чудне, скривене активности, складиштења, пробе, које неко обавља’ а да грађани о томе ‘не смеју ни да питају’. У већини општина у којима се овај пројекат ради има ‘тајновитих брда и тунела“, „тајновитих фабрика“, „тајновитих складишта“ због којих се становници, биљке и животиње разбољевају.“
После свега, остаје отворено питање да ли Анђелка Михајлов због свега што смо навели не треба да буде шеф преговарачког тима са ЕУ о еколошком поглављу или је баш због свега овога политички врло подобна за ту функцију?
Нестао докторат
У међувремену, докторат Миљане Стојановић-Милосављевић је, као што смо писали – „избрисан“. Због нечијег немара или нечије намере, ово високо оцењено научно истраживање постало је „невидљиво“ на интернету јер докторат никада није уписан у регистар докторских теза Универзитетске библиотеке (УБ) у Београду, како то закон налаже. Нико не може ни да добије идеју да га тражи, нити да се позове на његове резултате.
Одговарајући на питања новинара поводом налаза др Миљане Стојановић-Милосављевић, министарка Михајлов позвала се на извештај УНЕП-а, али није јасно на који јер постоје три: један цензурисан и два јавна и међусобно делимично противречна извештаја.
(vesti-online.com)
