Прочитај ми чланак
Тужна животна прича Јасмине Стојановић из Прокупља одраз је бахатог и безобзирног односа властодржаца према својим најугроженијим грађанима.
Мајка осамнаестогодишњег Милоша, Јасмина Стојановић из Прокупља за Телепромптер.рс каже да су је активисти Српске напредне странке пред ванредне изборе 2014. године звали више од 20 пута како би гласала за њих. Обећали су јој да ће њеној породици и њеном тешко болесном сину омогућити адекватну социјалну и новчану помоћ.
Међутим, када је нова “напредна” групација заузела фотеље, од обећања је остала само прашина. Јасмину сада сви игноришу, зима долази, а њој и њеном тешко болесном сину истиче време. Због бројних лажи градских челника Српске напредне странке, ова породица би за неколико дана могла да се нађе на улици.
Ово је њена прича.
Јасминин осамнаестогодишњи син Милош тешко је болестан. Када је био у другом разреду основне школе оперисао је тумор на десној страни вилице. У петом разреду је сломио ногу. Лекари су прво мислили да је реч о раку костију, међутим, установљено је да су му кости “мекане и крхке” због недостатка калцијума услед веома лоше исхране. Родитељи једноставно нису имали довољно новца да му обезбеде храну обогаћену потребним витаминима и минералима.
У седмом разреду је поново морао на операцију јер је кост која је пукла почела да се криви. Тада му је под локалном анестезијом уграђено неколико плочица и шрафова. Прошле године је дијагностикован тумор и на другој страни вилице. Други тумор је одстрањен, али последице су остале.
Према речима мајке Јасмине, њен син доживљава болове у пределу уста сваки пут када се догоде и најмање временске промене јер му недостаје већина зуба због операција.
– Немамо довољно новца да му обезбедимо храну. Поред свих редовних трошкова, једноставно немамо новца да му обезбедимо храну која му је потребна. Немам ни за ужину да му дам када иде у школу. Свакод дана је све мршавији, прича Јасмина за Телепромптер.рс.
Мајка Јасмина је тренутно незапослена. Радила је пет година у једном маркету, али је добила отказ. Каже да тражи посао, али да је послодавци одбијају када чују њену животну трагедију.
– Ишла сам на неколико разговора. Сви ми кажу стара си. Неки послодавцу нису желели да ме приме због сина јер су вероватно мисли да ћу стално тражити слободне дане. Ја им кажем да не тражим да радим у канцеларији са парама. Кажем им да бих само чистила, али ништа. Неки су ми обећавали посао, али су то само остала обећања, додаје Јасмина.
Њен супруг се већ дуже време труди да нађе стабилнији посао, али безуспешно. Јасмина каже да је он радио у неколико пекара, али су га отпуштали. Он тренутно ради у једној пекари, али од тога не могу да преживе јер ради само четири дана у месецу и добије 4.000 динара.
– Наши редовни трошкови су око 14.000 динара месечно. То су трошкови за струју, воду, остале комуналије, трошкови за изнајмљивање куће од 70 евра из које ћемо до средине децембра морати да се иселимо јер не можемо више да је плаћамо, прича Јасмина за Телепромптер.рс.
Како нам је објаснила, она тренутно прима социјалну помоћ у износу од око 11.000 динара. Међутим, та помоћ је истекла овог месеца и потребно је поново да поднесе захтев за добијање социјалне помоћи, процес који би требало да траје најмање два месеца.
– Социјална помоћ нам је истекла. Са тим парама смо плаћали изнајмљивање куће и остале трошкове. О храни да вам не причам. Мораћемо да се иселимо из куће у којој живимо јер газдарица тражи паре, а ми их немамо. Очајна сам јер немамо нигде да одемо, а зима долази, прича мајка којој је само синовљево здравље на уму.
Како нам је Јасмина рекла, градска власт је лажним обећањима “врти” још од априла месеца. Обећали су јој да ће добити стан у власништву општине на коришћење, дрва за огрев и једнократну новчану помоћ у износу од 20.000.
Каже да је неколико пута разговарала са замеником председника општине Илијом Ђедовићем из Српске напредне странке. Према њеним речима, рекао јој је да ће крајм септембра, почетком октобра добити општински стан на коришћење чим општина исели избеглице које су се у тај стан уселиле илегално.
– Илија живи у улици до моје. Када сам га једном срела на улици и питала када ћемо добити онај стан он ми је рекао да од тога нема ништа и да није до њега. После је само слегао раменима, жали се очајна мајка.
Јасмина је разговарала и са Милан Аранђеловићем, чланом општинсог већа задуженог за социјална питања, који такође долази из Српске напредне странке. Како нам је испричала, и он јој је обећавао да ће јој општина помоћи. Када је једнога дана дошла до зграде општине да Аранђеловића пита када ће испунити обећање, он је побегао кроз споредни излаз.
– Једног дана сам дошла да разговарам са Милном. Имала сам заказано у пола 10 код њега. Ја сам дошла пола сата раније и чекала га. Када је дошло време да ме прими, обезбеђење ми је рекао да је он добио температуру и да је морао да напусти зграду кроз споредни излаз, прича Јасмина.
То није први пут да су “напредњаци” изиграли њено поверење. Јасмина нам је испричала да су је активисти Српске напредне странке више од 20 пута звали када је требало да се гласа 2014. године. Каже да су јој обећавали да ће јој помоћи уколико “заокружи број један”.
– Главни је ту био Дарко Лакетић из СНС-а. Он је отишао у Београд. Сада је ваљда народни посланик и лекар. Њену смо писали, али нисмо добили никакав одговор, каже Јасмина.
Др Дарко Лакетић је председник прокупачког СНС-а, а Влада га је крајем 2013. године именовала за помоћника министра здравља. Тренутно обавља функцију народног посланика Српске напредне странке.
Мајка Јасмина и њен син налазе се у безизлазној ситуацији. Више не могу да рачунају на социјалну помоћ са којом су плаћали основне трошкове. Зима већ увелико куца на врата, а они више намају новца да плаћају изнајљивање куће. Како ствари стоје, мораће да се иселе, али где?
Потребна су им и дрва за грејање. Јасмина каже да јој је потребно највише пет метара дрва за ову зиму. Она ни не размишља о храну јер је за њу то луксуз, нарочито за њеног сина који не сме да једе 80% намирница, већ би требало да има посебан режим исхране. Она то не може да му обезбеди.
– Шта треба да радим? Да почнем да крадем да бих обезбедила сину храну па да ме стрпају у затвор? Ко ће онда да се брине о мом Милошу, пита се Јасмина.
Јасмина је отворила посебан рачун у банци за прикупљање новчане помоћи. У протекла четири месеца успели су да скупе 200.000 динара. Новац су поторшили на основне трошкове живота, одабрану храну за њеног сина, неколико прегледа костију и одлазак на терапију у “Луковску бању”.
Породица Стојановић је бескрајно захвална свим добрим људима који су им послали новац, али њихови проблеми су далеко од срећног решења. Апелујемо на све грађане и наше читаоце који су у могућности да овој породици помогну на било који начин. Нарочито апелујемо на оне који живе у близини ове породице, а имају могућности да им помогну.
Грађани ће увек бити солидарни и помагати једни другима у невољи, али посебно је потребно ставити на студ срама градску власт предвођену Српском напредном странком која је овој породици обећавала да ће им решити све проблеме, па их на крају оставила да цедилу.
Срамота је за једну државу или једну општину која не уме, не може или једноставно неће да помогне својим најугроженијим суграђанима! Ми сви плаћамо порезе да би овакве породице биле збринуте! Није на вама да одлучујете коме можете да помогнете или не, ваша је обавезна да им свима помогнете!
Какава је ово “напредна” власт за коју смо гласали? Апелујемо на општинске челнике да овој породици помогну! Ако нису у стању да им помогну, односно, ако нису у стању да раде посао за који су изабрани, нека се склоне.
Нажалост, породица Стојановић је само одраз “напредне” државе Србије у целини.
Подаци о банковном рачуну
Жиро-рачун за помоћ Милошу Стојановић:
Agricole banka
330-4700100324934-62
За уплате из иностранства – ево упуства:
Instructions for customer transfers
EUR correspodent is:
AGRIFPP-Credit Agricole Paris
Acc. With Institution: 57A
MEBARS22
CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD, Novi Sad
Beneficiary: 59:
IBAN RS35330473020129756036
Milos Stojanović
Donja Konjuša BB
Serbia
(teleprompter)
