Прочитај ми чланак

Продаја хришћанских храмова (2): Помолите се у кафани

0

Евангелистичка црква у дизелдорфском кварту Гересхајм је грађевина типична за архитектуру 60-их година. Одмах поред ње је био бордел Клуб 212. Када би звона у недељу ујутро зазвонила за вернике, у клубу са посебним штимунгом је тек био фајронт.

crkva_fЦркве у складу са временом мењају навику прилагођавајући се систему и потребама пастве

Том чудном суседству је дошао крај тако што је црква због беспарице срушена и земљиште продато, док су још две цркве у месту затворене, али је зато бордел преживео!

Ако још данас у опцији за тражење на немачком „И беју“ унесете текст „купујем цркву“, добићете понуду за десетак бивших сакралних објеката, са назнакама да су посебно подобне за пентхаус, зграду са више станова или ресторан, како пишу понуђачи.

„Апсолутна распродаја! Бивша црква, миран крај, четири собе, 170 квадрата“, каже продавац за цркву у Фогелсбергу (Хесен) за коју треба платити 65.000 евра у виђеном стању. Олтар, оргуље и црквене клупе ол инклузив… 

Мигранти верници

Један читалац листа „Цајт“ из Берлина пре неколико година написао у коментару на текст о овој теми: „Постоје у Немачкој јако добро посећене цркве и заједнице – то су оне миграната. Понекад посматрам како у нашу локалну евангелистичку цркву недељом дође 10-15 људи. На путу према кући прошао сам поред суседне православне цркве, из које су управо излазиле стотине људи, а многи од њих су морали дуго да возе да би присуствовали служби“. 

Реч криза је ушла и у црквени вокабулар. Због смањених прихода и све мање верника, две највеће хришћанске цркве у Немачкој имају све више проблема и финансијских потешкоћа. Евангелистичка црква рачуна да ће до 2030. године преполовити садашње приходе, док Католичкој цркви озбиљно недостаје свештенство.

Уколико се тренд од уједињења Немачке настави, католичка црква ће такође до 2030. године морати да рачуна на смањење за најмање четири милиона чланова од око 22 милиона укупно. Клерикални кругови су зато принуђени да реагују и очајничким мерама. Тако, да би се финансирала прослава 125-годишњице цркве Мартина Лутера, испред цркве је хемијски и енергетски концерн Евоник окачио огроман транспарент на којем је писало: „125 година Мартинове цркве. Даљинско грејање Евоника радује се са црквеном заједницом наредним годинама!“

Необична пропагандна акција је изазвала живу дискусију међу верницима, али је цркви ипак донела четвороцифрени износ. Ни то, међутим, није било довољно да преживе сви објекти. Протеклих година је црквена заједница продала једну цркву и парохију, једна капела је срушена и један парохијски дом изнајмљен. Сличних примера има широм Немачке, јер религија има малу улогу у свакодневном животу Немаца.

Затварање, продаја и промена намене црквених зграда масовна је појава у Немачкој јер једноставно нема верника који су некада пунили клупе у црквама и давали добровољне прилоге. У Франкфурту је прошле године било мање од 13 одсто деце млађе од четири године која су крштена.

На југу, у конзервативној Баварској тај је проблем незнатан, али зато је на пример бискупија Есен у последњих 50 година изгубила више од трећине верника. Велики број цркава бива срушено, неке постају музеји, колумбаријуми за урне покојника, домови за старе, ресторани или дечји вртићи. 

Пицерија и анђели

Црква Сан Филипо Нери у Лакили је препуна црвених плишаних столица. Тамо се, наиме, од 1987. године налази позориште Сан Филипо. Са таванице мали анђели посматрају оно шта се одиграва на бини. И у цркви Тути и Санти у Вијаређију се данас само једе и пије јер су нови власници покренули посао са пицеријом.

Напуштени храмови

Једна евангелистичка статистика је показала да је између 1990. и 2005. године широм Немачке преко 40 цркава и капела променило намену, 26 је издато, 97 продато и 46 сравњено са земљом. Осим тога, 130 цркава се више не користи, те је укупно 340 протестантских цркава које нису више у својој функцији.

Затварање вртића

Евангелистичка црква у Немачкој је због мршавих финансија принуђена да затвара и дечје вртиће при црквама. Само у Северној Рајни-Вестфалији је угрожено преко 500 вртића, што значи да је сваки трећи пред затварањем. Новац који држава издваја из буџета су недовољан, а комуне нису у могућности да саме реше проблем. 

Европска мрежа за очување сакралних објеката, која води статистику о зградама више религија упозорила је крајем октобра на конференцији у Халеу на масовно опадање броја цркви и синагога. У Холандији и Белгији ово је слично лавини. И у Француској, где је држава обавезна да одржава све цркве и капеле саграђене пре 1905. године, стање је слично.

Неке црквене општине нашле су решење у томе да своје објекте деле са другим црквама, и на тај начин деле и трошкови одржавања. Али, то није увек могуће. Тако је црква у Вилингену сада кафана, она у хамбуршком Хорну је постала џамија…

Међутим, чак и у срцу католичанства, Италији, дешава се нешто слично. Како је земља последњих година дубоко загазила у рецесију, свуда мора да се штеди. А кад нема новца да се рестаурирају божје куће, онда се оне у једној од најрелигиознијих земаља Европе продају. Тако све више цркава прелази у руке приватних лица. Нови власници могу са њима да раде шта желе па тако отварају аутомеханичарску радњу, хотел, канцеларије или пицерију.

Италијански фотограф Андреа ди Мартино је пропутовао дуж земље и усликао шта је постало од некадашњих божјих кућа. Резултати су изненађујући. Једна црква у месту Комо на истоименом језеру данас је претворена у аутомеханичарску радионицу. Сада се аутомобилу мења уље на месту где се некада крстило светом водицом.

(Вести)