Прочитај ми чланак
Ко трага за Срећком Шојићем – нека га не тражи у Србији! Овај чувени бизнисмен и неуништиви „јунак“ српске транзиције „изронио“ је у Румунији. Име јесте променио, мало се убуцио и оседео, али и даље га није тешко препознати.
У Фењу код Темишвара, само пет километара од српско-румунске границе живи Миомир Добривој Чизмаш (45), човек који невероватно личи на Срећка Шојића, славног јунака свих наставака филма „Тесна кожа“ и серије „Бела лађа“.
Чизмаш је Србин староседелац и председник Општине Фењ од 2006. године. Недавно је „начео“ и трећи мандат. И баш кад смо помислили да се на клизавом пољу политике угледао на Шојића, Чизмаш нам у својој канцеларији открива да ту нема ни трунке сличности. Јер, док је „муватор“ са својом Странком здравог разума једва прешао цензус, Чизмаш је сва три пута као носилац листе Либерално-демократске странке (ПДЛ), добио поверење велике већине гласача.
ВРАЋА СЕ ПОЉОПРИВРЕДИ
– По румунским законима могу да будем председник општине 10 мандата, али мислим да ће ми овај трећи бити последњи. Пре свега зато што верујем да ћу током наредне три-четири године, са сарадницима завршити све започете послове, али и зато што сам већ помало сит политике. Једноставно, хоћу да се вратим својој њиви и пољопривреди. Јер, верујем да сам на том пољу од 17 хектара, ипак, најбољи и највреднији – каже Миомир Чизмаш.
– Ма, знам ја Срећка Шојића, јер се у румунском Банату српске телевизије одавно гледају, па је овај култни лик знан и гледаоцима у Румунији – прича уз осмех Миомир Чизмаш. – Због бркова, обрва, погледа, па и осмеха, родбина, пријатељи и комшије ме готово две деценије пореде с њим. Сви смо гледали све наставке „Тесне коже“ и „Беле лађе“ и та поређења ми сада не сметају. Признајем, ипак, да је било тренутака када је било другачије. Где год сам мрднуо, људи су ми толико често прилазили и говорили да сам исти Шојић, па је било дана када ме све то много смарало. Помишљао сам и да обријем бркове, али се нисам усудио пошто не знам да ли бих био овако леп.
Но, наш саговорник инсистира на томе да на чувеног српског бизнисмена личи само физички.
– Карактери нам се потпуно разликују. Нисам бахат ни хедониста, не расипам државне паре и не дајем образ за „кафућина“, „вискиће“, печене прасиће и репрезентације. Све што имам стекао сам поштеним радом са супругом и ћерком. Последњих осам година, колико сам „на власти“, истински се трудим да будем добар председник за око 2.000 мештана Фења, међу којима је и двестотинак Срба – наглашава Чизмаш.
Да је тако, потврђују дела. Од освајања првог мандата, Чизмаш се потрудио да место добије нов, савремен водовод и канализацију са системом за пречишћавање, вредан око два милиона евра. Обновљена је путна инфраструктура, а улагало се и у уређење школе, вртића, Дома културе, мађарских, румунских и српских цркава…
– То је моја дужност и обавеза према мештанима Фења. То је и једини начин да млади остану овде, да не одлазе у Темишвар и друге велике румунске градове. Јер, оно што се са селом дешава у Србији, дешава се и у Румунији – прича наш „Шојић“ и додаје да ће док је на власти његов главни програм бити да задржи младе у Фењу.
Када је реч о сународницима Србима, Чизмаш тврди да живе добро. Нема незапослених, а не ради само ко неће.
– Срби и Мађари у Фењу имају сва права као и Румуни и одлично сарађујемо. Српска деца могу факултативно да похађају часове српског језика и њих десетак то редовно ради. И ја сам српски и ћирилицу учио у овдашњој основној школи и потом у електротехничкој школи у Темишвару. Четврта сам генерација Срба у Фењу, али имам много родбине у Србији – у Јаши Томићу, Међи, Сечњу, Београду и Зрењанину. Они су главни „кривци“ што се за мене, односно моју физичку сличност са Срећком Шојићем чуло и у Србији. Али, волим све што долази из Србије, па и лик безобразног Срећка Шојића који ће ме, по свему судећи, још дуго пратити и у Румунији и у Србији – каже Чизмаш.
ЦРКВА ЧУВА ЧАРНОЈЕВИЋЕ
Поносно нас је Миомир Чизмаш одвео до српске цркве Успења Пресвете Богородице у Фењу, где почива Лаура Чарнојевић, потомак патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића.
– Са супругом Андрејем Мочоњијем, Цинцаром из Македоније, саградила је ову цркву 1887. године и они ту заједно почивају. Њен отац Петар је директни потомак патријарха Чарнојевића, а у српској историји остаће упамћен што је као члан Матице српске, 1839. године спасао библиотеку Саве Текелије – открива Чизмаш.
(Вечерње новости)
