Прочитај ми чланак

КОРУПЦИЈА У ДИПЛОМАТИЈИ: Досије страначких паразита у Министарству спољних послова

0

ministarstvo spoljnih poslova
Поуздани извори из Министарства спољних послова за Телепромптер.рс откривају како нестручни и неспособни страначки паразити годинама раде на систематској дегадацији српске дипломатије.

Према речима нашег извора из дипломатије, неуништива коалиција СПС-СПО-ДС годинама уназад систематски уништава српску дипломатију довођењем нестручних, необразованих и некомпетентних страначких паразита на највише дипломатске функције.

Према нашим сазнањима, та паразитска коалиција дрма српском дипломатијом и дан данас. Последња три шефа дипломатије, Вук Јеремић, Иван Мркић и Ивица Дачић, тврдо су језгро СПС-а, иако долазе са различитих страна.

Ко су партијски паразити?

Према тврдњама нашег извора, Дачићев претходник, Иван Мркић, проверени је кадар СПС-а још од почетка деведесетих година.

– Иако можда нема обновљену чланску карту, то је споредно. Још је 1993. године био именован за отправника послова на Кипру, а 1997. године за амбасадора. На тако поверљиво место могао је доћи само човек близак СПС-у, евентуално ЈУЛ-у, највише због банка и сумњивог новца, открива наш извор.

Извор још додаје да је Мркић рођени брат Весне Фила.

– Она је стари кадар и функционер СПС-а. У протеклих 10 година радила је као помоћник министра просвете, све до ове године. Она је наравно супруга Томе Филе, који је иначе Дачићев вишедеценијски саветник и поверљив адвокат СПС-а и Слободана Милошевића, наводи извор близак дипломатији.

Какао тврди наш извор, Мркић је током свог министарског мандата рехабилитовао отпатке СПС кадрова, из пензије вратио “најгоре олоше, промовисао, запошљавао, унапређивао и слао за амбасадоре све своје старе познанике из деведесетих”.

– У Министарству је тада постојала озбиљно организована партијска ћелија СПС-а, чији је шеф био садашњи амбасадор Србије у Либији, Оливер Потежица, и то су: Раде Дробац, Слободан Маринковић, Перо Јанковић, Оливер Потежица, Данило Вучетић, Петар Вицо, Милисав Паић, Душан Црногорчевић, набраја наш извор.

Извор подсећа да је Мркић 2013. године предложио злогласног Зорана Јеремића за амбасадора Србије у Немачкој. Према писању “Недељника”, Ангела Маркел је одбила да прихвати кандидатуру Зорана Јермића због његових веза са режимом Слободана Милошевића.

– Мркић је овог пензионера ипак послао за генералног конзула у Цириху, где ужива са пензијом већом од 4.000 евра, твди наш извор.

Према (неажурираним) подацима Агенције за борбу против корупције, наводи се да је Зоран Јеремић генерални конзул у Салзбургу. Према тим подацима, он је на тој функцији још од 2004. године и прима плату од 3.677 евра месечно.

Наш извор још подсећа да је Мркићев предлог да пошаље Слободана Бајића (СПС) на место амбасадора у Канади “експлицитно одбијен”. Према писању “Недељника” Канада нија била сагласна с предлогом да нас у тој земљи заступа дипломата који је био последњи шеф Службе за истраживање и документацију за време Милошевићевог режима.

– Мркић је и њега успео да прогура на друго место. Бајић је генерални конзул у Херцег Новом, открива наш извор.

Према подацима Агенције за борбу против коруцпије, Бајић прима плату од 3.326 евра за функцију генералног конзула (није наведена локација) и пензију у износу од 66.000 динара.

Снежана Јанковић, преводилац за јапански језик, која се пребацила у дипломатију, такође је кадар СПС-а. Преко СПС-а се и убацила у МСП без конкурса. Мркић ју је чак поставио за државног секретара МСП, иако је била некомпетента и неискусна. Мркић је Јанковићеву чак успео да прогура и до места амбасадора Србије у Швајцарској, сазнаје Телепромптер.рс.

Наш извор додаје да су Мркић и Дачић у протекле три године збринули огромну већину кадрова СПС-а, што се наставља и дан данас.

Vuk Jeremic - UN

Вук Јеремић био “млади социјалиста”

Према тврдњама нашег извора из дипломатије, бивши министар спољних послова, Вук Јеремић, био је познати “јуришник младих социјалиста, односно, Омладине СПС-а, током деведесетих година”. Извор додаје да су за то знали и крили Борис Тадић и цео његов кабинет, Борко Стефановић и Ивица Дачић.

– Из разних разлога никоме није одговарало да то и признају. И отац Вука Јеремића, Мишко Јеремић, био је дугогодишњи директор у “Југопетролу” и тврди СПС кадар, што је Вуку и омогућило скупо школовање у Енглеској и САД. Наравно, баш је зато Вук Јеремић и именовао Ивана Мркића за свог јединог заменика (државног секретара) у МСП 2011. године, на опште изненађење оних који нису знали за СПС линију која је увек одлично функционисала, откива наш извор.

Садашње руководство МСП

Ивица Дачић, председник СПС-а и министар спољних послова који не зна енглески језик нити је икада радио у дипломатији.

Према речима нашег извора, државни секретар у Министарству спољних послова још увек није постављен.

Шефица кабинета министра је Зорана Влатковић, која је била у ДС, па прешала у СПС. Влатковићева никада није раније радила у дипломатији. Она је саветница и блиска сарадница Божидара Ђелица, па касније Ивице Дацица, тврди наш извор.

– Она је сада нерегуларно запослена у МСП у пуном радном односу. Не испуњава услове и има звање амбасадора. Ово је вишеструки прекршај. Шефови кабинета уопсте не треба да се запошљавају у МСП кад долазе са стране, нити могу тако да остваре право на пуни радни однос. Посебан скандал је и њено амбасадорско звање јер је она апсолутни почетник у дипломатији. Она се тренутно не бави дипломатијом, већ организацијом кабинета, откива извор близак дипломатији.

ДЕМАНТИ

Зорана Влатковић, в.д. шеф кабинета министра спољних послова, демантовала је писање Телепромптер.рс наводећи да она никада није била члан неке партије. Она још додаје да је у својој каријери од 17 година обављала више одговорних послова из области дипломатије и спољне политике, као што су:

У одговору редакцији Телепромптер.рс Зорана Влатковић још наводи да је у МСП запослена по закону и да испуњава све услове за звање амбасадора.

Одговор Зоране Влатковић редакцији Телепромптер.рс можете у целости прочитати ОВДЕ.

Генерални секретар МСП је Вељко Одаловић из СПС-а. Он никад није радио у дипломатији, а ни не зна стране језике. Иако закон предвиђа конкурс за ово радно место, Одаловић је “постављен”.

– То није по закону, а и он не би испуњавао услове, јер раније није радио у дипломатији, нема искуство, не зна стране језике, нема ниједан испит, нити везе са дипломатијом. Није јасно како и зашто он води дипломатске разговоре и преговоре. Не зна се ко га је за то овластио, јер генерални секретар МСП то не ради нити сме да ради, прича извор Телепромптер.рс близак МСП.

Према званичним подацим са сајта МСП, Одаловић је испред Србије водио политичке консултације са кинеским дипломатама.

Осим тога, Одаловић држи још неколико паралелних државних функција, за које се не зна колику плату прима. Наш извор каже да је он сигурно у Републичкој изборној комисији и Комисији за нестала лица. Извор још додаје да он не стиже да се бави пословима у МСП “што веома лоше утиче на опште стање у том Министарству које је ионако уништено деловањем Мркића и Јеремића”.

Одаловић је, према писању медија средином прошле године, био проглашен за рекордера по броју функције. Има је чак осам функција!

МСП би требало да има пет помоћника министра. Према подацима са сајта МСП, тренутно су именована само два помоћника. Још увек недостају помоћници у Сектору за билатералну сарадњу. Сектору за Европску унију и Сектор за безбедносну политику.

Два помоћника која су именована нису изабрана на конкурсу, иако је конкурс законом предвиђен.

Тренутни помоћници су Роксанда Нинчић, била у СПО-у па прешла у ДС, и Драган Момчиловић, каријерни дипломата који је био у СПС-у па прешао у ДС.

– Роксанда Нинчић није каријерни дипломата, него новинар “Времена”. Током деведесетих година била је веома заинтересована за МСП и била веома критички настројена према СПС-у. Ни данас није јасан њен тачан статус у МСП. Не зна се да ли је засновала радни однос са МСП или га и даље има у “Времену” и по ком основу тачно сада ради. Она није примљена на конкурсу, није полагала пријемне испите, нити стране језике, нема ниједан дипломатски испит, тако да, нема право ни на дипломатско звање, открива наш извор из МСП.

Према нашим сазнањима, Вук Драшковић ју је поставио на место шефа свог кабинета по рођачким основама и то преко њеног брата Огњена Хума.

– Огњен Хумо је отишао у пензију, али је до данас остала Роксанда као и Хумова жена, Гордана Хумо, такође “илегалац”. Нинчићева се за време рада код Драшковића “прославила” тако што је у МСП илегално убацила, и то баш у кабинет министра, породичног пријатеља Владимира Марића, који је био без радног искуства и није испуњавао никакве услове за запослење, открива наш извор.

Владимир Марић је иначе син атентатора на Бориса Тадића. Наиме, његов отац Драган Марић је у мају 2009. године с бомбом упао у зграду Председништва.

Roksanda ninčićl

Роксанда Нинчић

Како сазнајемо, Драшковић је Роксанду именовао за амбасадора у Бриселу, а она је са собом повела и почетника Владимира Марића. Када је Драшковиц напустио место министра, она се одмах приближила кабинету Бориса Тадића и успела да задржи мандат, који је чак и продужен на осам година.

– Управо ова два кадра СПО-а је 2012 напрасно промовисао Мркић, тако што је Роксанду Нинчић поставио за помоћника министра за мултилатералу, иако се очекивало да се после службе у Бриселу врати у часопис “Време”. Мркић је Владимира Марића унапредио за пет звања. Он је на почетку био једва мало више од приправника, а Мркић га је поставио га за шефа свог кабинета! Он је сада нажалост и амбасадор Србије у Индији, открива наш извор.

Та екипа ја сачувала и унапредила и бројне СПО кадрове у МСП. Нико од њих није запослен на конкурсу, нико није полагао дипломатске испите, ни језике, нико није легално запослен, ни за кога нису рађене безбедносне провере, као ни за Роксанду Нинчић и Владимира Марића, сазнаје Телепромптер.рс од извора блиских српској дипломатији.

– Огњен Прибићевић из СПО-а данас је амбасадор Србије у Лондону. Раније је био амбасадор у Берлину, а бивши је саветник Вука Драшковића. Није дипломата и лоше се сналази у послу. Скромно говори енглески језик, додаје наш извор.

Наш извор из МСП додаје да је још већи проблем био у Немачкој где је провео цео мандат као Драшковићев амбасадор, а уопште није знао немачки језик.

– То је срамота за Србију. Узгред, после њега је отишао Иво Висковић, који такође не зна немачки. Мркићев предлог да именује Зорана Јеремић за амбасадора у Немачкој је касније одбијен од стране Немачке, па ми сада, већ годину и по дана уопште немамо амбасадора у Берлину, прича извор Телепромптер.р.

Снежана Миљанић из СПО-а је генерални конзул у Минхену. Она је иначе позната као голишава девојка са омота ЦД-а Оливера Мандића.

Ивана Пејовић из СПО-а, бивши је генерални конзул у Милану, где је била девет година, а сада је помоћник Вељка Одаловића за кадрове. Она је иначе блиска пријатељица Данице Драшковић, а њихово пријатељство вуче корене још из деведесетих година.

Слободан Вукчевић такође долази из СПО. Он је био генерални секретар и амбасадор, а сада је директор Дирекције за суседне земље.

Љубомир Миркович је зет Данице Драшковић. Он је девет година био у Риму, а сада је на служби у Трсту. Не говори стране језике.

Аца Јовановић из СПО-а, иначе познат као “амбасадор-дефектолог”, у МСП је прешао из МУП-а где је био управник затвора. У дипломатију је угурао и посинка Милоша Влаховића који је такође раније радио у МУП-у.

Радомир Живковић који нам такође долази из СПО-а, амбасадор је Србије у Конгу, а раније је био генерални конзул у Солуну и директор “Инфостана”.

Владимир Николић, исто кадар СПО-а, генеални је конзул у Бањалуци, а функцију генералног конзула раније је обављао у Трсту.

– Овом списку се додаје још десетак млађих дипломата, од којих је неколико има црногорско држављанство, каже наш извор.

Како наш извор још додаје, посебно је настрана веза између Мркића и Дачића са ДС-ом, о којој ћемо детаљније писати у наредним текстовима.

Најважнија карика су били млади социјалиста Вук Јеремић, али и Борко и Мирко Стефановић. Та веза и сад одлично функционисе и преко Дачића.

– Прво, Мркића је за министра предложио Вук Јеремиц, јер му је био заменик. Мркић је стари друг и колега са Мирком Стефановићем, рођеним стрицем народног посланика Борка Стефановића. Мирко је и даље амбасадор у Португалу, а Борка је оставио за политицког директора у МСП, што сигурно није знала ни нова СНС власт, а то му је омогућило да прима две плате, што сада пориче, откива извор Телепромптер.рс близак дипломатији.

Стефановић је за “Курир” раније изјавио да ће сам покренути процедуру да га смене из МСП. Међутим, наш извор сумња да је Ивица Дачић то спровео у дело.

Извор подсећа да је кадар ДС-а, односно, Драгана Ђиласа, Дејан Маринковић и даље шеф унутрашње контроле у МСП. Он је главни инспектор, а на то место га је поставио Мркић, а сада чува Дачић.

У наредним текстовима писаћемо о амбасаодрима ДС-а којих у МСП тренутно има најмање 25.

Наш извор наводи да Иван Мркић прима две плате у МСП и да се он тренутно налази на месту директора МСП.

– Обојица примају две плате и ниједан (Мркић и Стефановић) се никада не појављује у згради МСП. То је кажњиво и треба утврдити ко им и зашто исплаћује плате, наводи наш извор.

У МСП се и даље исплацују плате људима који уопште не долазе на посао, а то су Богдана Кољевић (СНП), ћерка Николе Кољевића, чак је и политички веома активна. Она “ради” у кабинету министра. Никола Јовановић (ДС), кадар Вука Јеремића и јуришник Тадићеве ДС, ради у Јеремићевом институту, а прима плату и у МСП. Алиса Марић (СПС) “ради” у кабинету министра. Она је иначе првом реконструкцијом Дачићеве Владе смењена са места министарке за омладину и спорт.

Љубица Васић (СНС?) је бивша помоћница за билатералу и ЕУ. Она је, према писању медија, смењена са те позиције јер је самоиницијативно одбила предлог да МСП да мишљење о евентуалној кандидатури тадашњег премијера Ивице Дачића за Нобелову награду.

Иначе, остало је нејасно протеривање веома малобројних кадрова СНС-а, међутим, наш извор тврди да је то дело Ивана Мркића и Ивице Дачића.

Хаос и расулу у МСП

– У МСП и даље ради преко 1.500 људи, иако је законом предвиђено само 1.000, све остало је проневера буџетског новца, и даље је око 15 амбасадора пензионера, што је незаконито, а и примају пензије у Србији, и даље се масовно запошљава, без конкурса, без испита… Све су то деца познатих или запослених или пријатељи Мркићеве породице, комшије, али и земљаци и пријатељи Владимира Марића и Марка Благојевића, познатијег као “шофер-амбасадор”, и даље се задржавају дипломатски пасоши без основа, Мркићеви синови и породица, бивши политичари, шира породица Томислава Николића, па и тенисери који се спрдају са озбиљним стварима, а то је злоупотреба, наводи наш извор.

Како су медији радније писали, тенисер Јанко Типсаревић, из неког разлога, има дипломатски пасош.

Наш извор додаје да се ниједан случај криминала у МСП не испитује. Још увек нису испитана бахаћења Владимира Петровића, бившег амбасадора у Вашингтону, као ни новац који је давао “лобисти” из САД Милану Петровићу.

Ни криминална дела Вука Јеремић, који и даље живи са супругом Наташом у Њујорку, се не испитују. Не зна се на чији рачун Јеремић живи у Њујорку и још увек се не зна се шта је било са седам милиона евра које је из буџета добио за председавање Генералном скупштином УН, иако за ту функцију није био потребан ни динар, јер је позиција била симболична. Наш извор додаје да се зна да је преко “Агробанке” купио стан величине од око 165 квадрата.

Јеремићев кум, Љубомир Самарџић, ухапшен је почетком 2013. године у афери “Агробанка” због кредита од 10 милиона евра. “Информер” је тада писао да је Јеремић један од осумњичених за пљачку “Агробанке”.

– Јеремић је стан на Врачару у Охридској улици, чију вредност Пореска управа процењује на око 500.000 евра, купио између осталог новцем који је његова супруга Наташа добила од продаје породичне куће у Београду. Постоје и подаци да је Наташина кућа плаћена по цени знатно вишој од тржишне а по свему судећи кућу је преко посредника купио управо кум Љубомир Самарџић, рекао је тада извор “Информера” и додаје да су Јеремићи вероватно преко кума легализовали своју велику имовину.

Наш извор напомиње да се заташкава и истрага афере која је настала због Миладина Ковачевића.

Борислав Стефановић, посланик ДС-а и политички директор у МСП, ургирао је у српском конзулату у Њујорку да се Миладину Ковачевићу изда путна испава на основу које је побега из САД након пребијања младог Американца.

Србија је морала да плати милион долара за његову слободу.

Стефановић је то “средио” преко тадашњег вицеконзула Игора Милошевића пошто су Ковачевићи блиски са Стефановићевом породицом, тачније са Борковим стрицем Мирком, који је у време тог инцидента био генерални секретар МСП.

Наш извор додаје да је нејасна улога кадрова МСП у убиству новинара Славка Ћурувије. Један од сведока је наводоно био запослен у МСП.

Према писању листа “Политика” крајем 2013. године, МСП је доставило Комисији за истраживање убистава новинара податке о могућем сведоку убиства Славка Ћурувије.

Радна група која расветљава Ћурувијино убиство дошла је до информације да је грађанин који је за себе навео да је запослен у МСП још 2001. године на улици пришао Наташи Кандић, тадашњој директорки Фонда за хуманитарно право, тврдећи да се затекао на месту злочина у Светогорској улици у време убиства Ћурувије, да је видео извршиоце и возило које је том приликом коришћено.

Наташа Кандић је у изјави “Политици” потврдила ту информацију, наводећи да је податке о том човеку записала у бележницу, која је касније – нестала. Мисли да ју је изгубила, што јој се десило и са једном другом бележницом, али не искључује могућност да је украдена.

Наш извор додаје да је актуелно руководство упознато са свим малверзацијама у МСП, али се на расветљавању криминала ништа не ради. Нарочито је проблематично незаконито запослење преко 400 људи, али број запослених наставља да расте доласком Ивице Дачића на место министра.

(teleprompter.rs)