Прочитај ми чланак

ЈЕДАН СРБИН ЈЕ ПОКУШАО ДА ЛЕТИ: Ово је прича о српском Икару, калфи Манојлу

0

Грађани су недавно имали прилику да поводом Војне параде у част седамдесетогодишњице ослобођења Београда погледају дефиле ваздухопловног ешалона Војске Србије. Српско ваздухопловство има дугу традицију, а први писани трагови интересовања за лет забележени су у деветнаестом веку.

Све је почело новембра 1841. када су ковачког калфу Манојла свештеници спречили да скочи са врха Саборне цркве у Београду. Не, није се радило о несрећној љубави, већ о летачком заносу. Наиме, Манојло је желео да испроба да ли је могуће да човек полети користећи само снагу сопствених мишића. Направа уз помоћ које је планирао да полети састојала се од дела налик птичијим крилима и малог падобрана. Иако није добио дозволу за скакање са врха Саворне цркве, Манојло није желео да одустане.

Крајем новембра 1841. године одлучни калфа је скочио са Ђумрукане (тј. Царинарнице, која се налазила испод Калемегдана, на обали Саве), решен да прелети реку.

carinarnica1Зграда царинарнице са које је 1841. године калфа Манојло покушао да полети. 

-Ковачки калфа Манојло је овај подухват покушао да изврши справом која је представљала комбинацију крила као код птице и малог падобрана. Падобран је имао за циљ да слетање учини сигурнијим, у овом случају да ублажи пад. У свом покушају, Манојло је прелетео преко глава окупљених и зачуђених посматрача, али се убрзо срушио, срећом, у снежни нанос. Мали падобран и снег су му спасили живот. Био је ово први забележен покушај лета у Србији – прича за Телеграф Мирјана Новаковић, кустос Музеја ваздухопловства у Београду.

Здање Ђумрукане са којег је калфа Манојло скочио, велелепна двоспратница на обали, не само што је послужило као прва “летачка писта”, већ су се у њему одржавале и прве позоришне представе у Београду. Зграда је срушена током Другог светског рата, у савезничком бомбардовању Београда 1944. године.

Bundesarchiv_Bild_-German-Federal-Archive

Међутим, Срби ће на први лет чекати више од пола века. Први лет српског пилота са српским обележјима догодио се 19. априла 1909. године, приликом пријема првих балона купљених за српску војску. Коста Милетић, први школовани пилот балона и оснивач прве српске станице голубије поште, полетео је на сферном балону “Србија”, купљеном од немачке фирме Аугуст Редингер из Аузбурга.

– Балони за Српску војску набављени су 1909. године. Тада су купљена два слободна сферна и један везани змај-балон. Балоном који је назван „Србија“ летео је Коста Милетић непосредно по преузимању из фабрике. То је био први лет ваздухопловства са обележјима српске државе. Тек неколико година касније, створени су услови за активно коришћење балона. Уништен је током Првог светског рата, крајем 1915. године – прича кустос Мирјана Новаковић.

kosta-mileticКоста Милетић

Недуго затим појављује се и потреба за авијацијом. 1911. године, на захтев краља Петра И Карађорђевића отворен је конкурс за школовање авијатичара, а међу првим полазницима налазио се наредник Михајло Петровић. Након 20 дана обуке Петровић је извео први самосталан лет, а завршне испите положио је месец дана пре својих колега у групи. Његова пилотска диплома Међународне ваздухопловне авијације заведена је код нас под редним бројем један.

Нажалост, наредник-пилот Михајло Петровић постао је уједно и прва жртва српског војног ваздухопловства када га је 20. марта 1913. године, након извиђања турских положаја око опкољеног Скадра, снажан термички удар избацио из авиона.

Mihajlo_PetrovicНаредник-пилот Михајло Петровић

На питање о летелици којом је управљао Михајло Петровић у Првом балканском рату, кустос Мирјана Новаковић одговара:

– Петровић се налазио у саставу Приморског аеропланског одреда од четири авиона. Летео је на авиону “Анри Фарман 20″ (Хенрy Фарман ХФ 20). ХФ 20 је први војни авион Анрија Фармана којег је у своје наоружање увело више европских земаља. Три, од осам у Француској купљених авиона, били су “Анри Фарман 20″. Краљевина Србија набавила је примерке са почетка серијске производње. То је била једна од првих иностраних поруџбина овог типа. Последњи од ова три авиона уништен је при трагичној погибији Михајла Петровића.

Vojna-Parada-U-Beogradu

О погибији пилота Михајла Петровића писала је “Политика”:

„Данас око 10 сати преподне летео је на биплану на Бушатима код Скадра авијатичар Михаило Петровић. Он се попео на висину од 1300 метара и направио је неколико ванредно смелих кругова, а тада се спустио, биплан је изгубио равнотежу, преврнуо се и авијатичар Петровић падне са велике висине и на месту остане мртав. Петровић је извршио до данас на положају неколико пута летове са великим успехом. Он је обећавао да ће бити један од наших првих авијатичара и овај несрећан случај је веома тронуо нашу војску“.

Посмртни остаци пилота Михајла Петровића пренети су 1931. године на Ново гробље у Београду, где и данас почива.

(Телеграф)