Прочитај ми чланак
Животни проблеми војних пензионера односи се на оне који немају решено стамбено питање, бескућнике и прогнанике који су у Србију стигли у колонама са имовином у најлон кеси или без ње. То су данас људи нарушеног здравља, од 65 до преко 80 година.
Након седам година заузет је званичан став да нас је повећање плата и пензија у јавном сектору, 2008. године, довело до руба пропасти уз констатацију да ако се не смање нема нам спаса. Владајућа коалиција у Скупштини Србије која је у мандату више од две године за то повећање оптужује бивши режим. Не може се рећи да су нас до таквог стања довели пензионери који су пунили разне фондове док су били у радном односу. Шта је са дужницима пореза и доприноса чији укупан дуг по основу јавних прихода, према најновијим подацима до краја септембра 2014, износи 694 милијарде динара.
Према наводима у штампи Радна група МУП-а доставила је тужилаштву доказе за проноверу око 900 милиона евра. У јавним предузећима губиташима су чланови управних одбора са високим платама, тако је и у разним агенцијама . Грађани преко буџета финансирају и политичке странке које нам годинама певају исту песму. У наредним годинама са смањеним платама и пензијама чека нас обавезно плаћање ТВ таксе, итд…
Иако је пензија стечено право, укључујући и повећање 2008. године, и упркос обећањима да се неће смањивати одлучено је да се износ пензија изнад лимита од 25.000 динара до 40.000 динара умањује за 22% а пензије које су веће од 40.000 динара умањују се по 25 пара на сваки динар преко тог лимита.
Да ли неко значење има податак да је 2002. године новчаница од 5.000 динара имала вредност 83 евра, данас 41 евро са тенденцијом пада и у наредним годинама до кад је предвиђено да пензије буду замрзнуте у умањеном износу, односно док нам не буде боље. Шта ће до тада бити са ценама и трошковима живота…ко преживи причаће.
Где су у овоме војни пензионери за које у јавности влада фама о високим пензијама, становима и одмаралиштима. Схватајући стање у коме се налазимо, за војне пензионере најновије умањење пензија није изненађење јер су навикли на закидања и увежбани су да бију битку против ускраћивања стечених права.
Део војних пензија био је закинут 2004-2007. године па се до остварења тог права морало доћи у судским споровима. Законом о Војсци Србије од 2008. године и новим прописима о платама и другим новчаним примањима укинуто је усклађивање војних пензија са платама активних војних лица по установљеном повећању вредности бода.
Међутим, да ли има основа да се садашње војне пензије умањују јер 1. јануара 2008. нису као осталима увећане за 11, 06%. Ако се на 11,06% обрачунају редовне повишице до 2014.године, садашње војне пензије мање су за око 15%. У вези са овим ускраћивањем усклађивања војних пензија, за око 40.000 корисника, у току су дугогодишњи судски спрови за остваривање тог права у којима се захтеви, решења, тужбе и жалбе врте у круг од војног фонда СОВО са чиме је као наследник наставио Републички фонд ПИО до Уставног суда. Правна аналогија се не примењује.
Какво значење, у вези са ускраћеним усклађивањем војних пензија за 11,06%, за надлежне државне органе има Одлука Уставног суда број: УЖ-2666/2011. од 22.06.2012. у којој тачка 6. гласи: „6. Такође, Уставни суд је сагласно одредби члана 49.став 2. Закона о Уставном суду, одлучио да ову одлуку објави у Службеном гласнику Републике Србије имајући у виду значај који има за заштиту Уставом гарантованих права и грађанских слобода.“
Не улазећи у изреку Одлуке, тачка 6. је довољна да се схвати о чему се ради и да ће држава Србија бити у обавези да исплати ускраћени део пензија са каматом, ако не буде по оној војничкој да круг иам 360 степени ако се другачије не нареди. Да ли је „право силе“ јаче од члана 166. Устава Србије, „Уставни суд је самостални и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе. Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.“, показеће време.
Други животни проблеми војних пензионера односи се на оне који немају решено стамбено питање, бескућнике и прогнанике који су у Србију стигли у коланама са имовином у најлон кеси или без ње. То су данас људи нарушеног здравља, од 65 до преко 80 година живота и као такви више од 20 година су подстанари у војним хотелима, објектима и које каквим подрумима. Многи од њих нису/неће дочекати решење стамбеног питања.
Својевремено је неки од бивших министара одбране на то дао одговор да ће време решити то питање. Ма како звучало то је тако и са значењем да се у Министарству одбране рачуна и на такав начин решевања стамбених питања војних пензионера. На решавање стамбених питања пензионера, поред темпа стамбене изградње какав је, у многоме утиче и Правилник о решавању стамбених питања у Министарству одбране кога је донео министар одбране уз претходну сагласност владе Србије.
Од 2005. године, када је Правилник донет, укинуте су јединствене бодовне ранг листе стамбених интересената по припадајућим структурама стана. Уместо тога свака структура стана има по шест класних бодовних ранг листа стамбених интересената по припадајућим структурама стана које су бодовно неовисне једна од друге. Расположиви станови по структурма расподељују се на ове листе дириговано и по неписаном балансирању, неког више, неког мање, неког ништа.
Оваква расподела станова омогућава да активна војна и цивилна лица у војсци за 20-так година службе и са мање остварених бодова, по прописаним критеријумима, пре добијају стан од пензионера који толико година „уживају“ у пензији и имају више остварених бодова од значаја за редослед у додели стана. Значи, да за праведан редослед решавања стамбених питања стамбених интересената по припадајућим структурама стана, остварени бодови немају општи значај већ је због војнополитичког карактера битно којој од осам класних категорија стамбени интересент припада.
Апсурдно је и то што један члан Правилника, на основу школске спреме, чина и броја чланова породице одређује припадајућу структуру стана, а други члан Правилника дозвољава да се стамбеном интересенту може дати мањи стан од припадајућег. Ово омогућава интересни бодовни маневар са чиме су лица којима су одређени мањи станови доведена у неравноправан и инфериоран положај у решавању стамбеног питања.
Примера ради: једнособни станови одређени су за НКВ, ПКВ, КВ раднике, самцe и лицa са једним чланом породице са расподелом на две одвојене бодовне ранг листе запослене и пензионере, а расподељују се на још четири класне бодовне ранг листе стамбеним интересентима којима су одређени већи станови.
Без обзира колико станова исте структуре има на располагању за расподелу, стамбени интересент на редном броју у припадајућој класној бодовној ранг листи може годинама да тавори без значајног померања и не може да зна тачан редослед у односу на број додељених станова, као што то омогућава јединствена бодовна ранг листа. Такође нема право на бодовни однос са осталим класним бодовним ранг листама.
Без разлога је и чињеница ускраћивања права на бодовање пензијског стажа преко 40 година иако је тај стаж евидентан у стамбеним досијеима и остварен због потребе службе и у многоме у време ратних догађања у ХРВ и БиХ 1991-1995.године. Битно је да се закида!
Ако је Правилником о решавању стамбених питања у Министарству одбране заступљена праведна расподела станова онда, стварно, и круг има више од 360 степени.
Војним бескућницима пензионерима није за утеху ни изјава-обећање садашњег министра одбране Гашић Братислава, дата у августу 2014. приликом доделе 10 кључева срећним „лото“ добитницима станова на Вождовцу, да ће преосталим бескућницима стамбено питање бити решено за ДВЕ, ДВЕ И ПО ГОДИНЕ!
На чему се ово обећање, за више од 10.000 бескућника, темељи кад се зна да око 800 станова на Вождовцу није завршено за пет година и који се дозирано уз помпу и ТВ камере додељују као да су бесплатни. Илузорно је очекивати да ће ово обећање бити испуњено!
(Двери)
