Прочитај ми чланак
(Јања Гаћеша)
У Косову Пољу, у насељу Машински парк, живи 20 српских породица. До 17. матра 2004. године било их је 90, али су многи после погрома продали своје станове и напустили Косово. Ови што су остали трпе велики притисак Албанаца.
Три ноћи заредом на локал који се налази у једној од зграда у коме се окупљају поменути Срби бачена су два молотовљева коктела и два пута је каменован. На зиду зграде исписани су погрдни графити. Косовопољци причају да су их прве ноћи каменовали, они напад пријавили полицији која је извршила увиђај и већ следеће вечери су им бачени молотовљеви коктели. Опет су позвали полицију, они извршили увиђај и следеће ноћи се каменовање поновило. Исписани су и графити.
Срби из ове вароши у близини Приштине тврде да напади немају везе са утакмицом у Београду, већ са безвлашћем и простом жељом да се они одатле протерају. Као пример наводе каменовање породичне куће Ивановића, у непоосредној близини њиховог насеља, које се догодило још пре два месеца. Графити који позивају на линч Срба исписани су на још неколико места у граду много пре фамозног дрона, али их нико не брише. Нико од представника Албанаца у Приштини ове нападе није осудио, њихови медији нису ни једну вест о томе написали, председник општине Косово Поље их није обишао.
Косовци моле за заштиту! Они моле да им неко заштити децу, која данима не излазе из станова и која до школе иду у пратњи родитеља.
ЗАТРТИ СРПСКЕ ТРАГОВЕ
Повратници у општинама Исток и Клина мира немају. На Србина из Дресника су пуцали непознати нападачи док је обрађивао своју њиву. Пале им куће, каменују, пљачкају их свакодневно, улазе и претурају по кући не марећи што су власници у њој. Како Србин повратник у својој кући да нападне провалника Албанца? Па где сме? Толики страх нам је у кости утеран због свега што им се прећутно одобрава и прашта, да се само за голи живот плашимо. Добро је уколико нас не убију, све друго нека узимају и носе.
Тачни су наслови у српској штампи који кажу да страхујемо од новог погрома. Страхујемо, али тврдимо да погром над нама непрестано траје. Сада су се сакрили иза дрона који је летео у Београду са мапом такозване Велике Албаније, али ми који их мало боље познајемо знамо да све то око утакмице нема много везе са њиховом патолошком жељом да кидишу на Србе. Та жеља за затирањем српских трагова не пролази, не смањује се, већ се, Боже сачувај, негује као традиција и то већ деценијама. Редовно се подстиче у предизборним кампањама њихових политичара који, на пример, прете да ће да руше цркву.
Јавни сервис Србије је пре непуних два месеца приказао прилог о школи у Црквеној Водици, у општини Обилић, у којој наставу слушају албанска и српска деца, са акцентом како је то могуће у условима какви јесу на Косову. Често се помиње и заједничка школа у Рабовцу код Липљана, коју и страни медији често приказују као пример заједничког живота Срба и Албанаца у „држави Косово“. У обе школе су после утакмице ти „албански другари“ напали своје српске другаре, писали графите и шта све нису радили. То су осмогодишње школе, та деца су рођена после 2000. године, и већ знају да Србе треба нападати. Очигледно је да из својих домова љубав према Србима нису понели.
Када такозване косовске власти забрањују Србима да обиђу своје куће, светиње и гробља, када вандали руше српска гробља и за то не буду ухапшени, када косовска полиција ни прстом не миче да бар приведе на саслушање оне који без престанка нападају Србе у Метохији – подстиче се жеља сепаратиста за уништењем Срба. И онда када Албанци отворено отимају српску имовину фалсификујући документа, када убијају Србе и за то остају некажњени, када их нико, али нико од представника међународне заједнице не осуђује, заправо им се даје зелено светло да могу да раде шта хоће. Шта је све ово ако није неговање жеље једног народа да уништи други? Да је здраво и нормално није, али да постоји и да траје то је факат.
У марту 2004. године три дана смо брутално нападани и било је довољно да америчка војска само изађе из базе па да се Албанци примире. Албанци су марионете у рукама Американаца, то знају и деца, и све док их они буду подржавали прогањаће нас. Једва чекају миг својих тутора да крену на нас. Знате, Албанци са Косова и Метохије стварно мисле да их представници званичне Америке воле. Они верују да су за већину америчких политичара они изабрани народ и зато могу да раде шта хоће и раде све што раде. Пошто су били послушни, не узимајући у обзир истину, правду и норме на којима почива свет – бар на папиру, награђени су „државом Косово“. Сада их трују „Великом Албанијом“. За појам искориштен и бачен Албанци нису чули, а то ће се њима десити само је питање времена. Ту је сва наша мука. Треба издржати и то време дочекати.
КО ЋЕ ДА НАМ ПОМОГНЕ?
Ако смо у марту 2004. године насиље Албанаца трпели три дана, чекајући да неко нешто предузме, сада нећемо издржати ни један дан. Прегазиће нас очас посла, а да нико неће ни знати. Ко ће да нас заштити? Ко ће да их спречи? Благе осуде српске власти које пре свега морају да буду прилагођене жељама западних партнера? Покоја вест на телевизији, која је толико шкрта јер мора да се смести у 30 секунди предвиђеног времена за извештавање са Косова и Метохије? Оно што је остало од полиције и војске Србије? Припадници Кфора, корумпираног Еулекса? Ко?
Погледајте колико већ трају зулуми над Србима а нико од починиоца није ухапшен. Не говорим само о 15 последњих година. Са изузетком врло ограничених временских периода, албански зулуми над Србима трају од Косовске битке до данас.
Апсолутно је залудно на шта год представници наше власти у Бриселу пристану. Апсолутно. И нека нам више не причају како то раде за наше добро. Аман, људи, није нам добро, све нам је горе! Да ли ћемо изаћи на локалне и парламентарне изборе на Косову или ћемо их бојкотовати свеједно је – терор над Србима неће престати, Србима на Косову неће бити боље и тачка. Очигледно је да као држава немамо ауторитет ни да утичемо на то да се разреши један обичан случај каменовања. Што би наш народ рекао, не шишају нас ни за шта и ако нас тапкају по рамену и поздрављају напредак ка Европској унији.
Порушише Стефићима куће у Ђаковици јер сметају Албанцима који живе у узурпираним српским кућама, и то рушење треба Срби да плате. Па где ћеш већу лудост. А наше власти? Једино се здушно радило на томе да реакције не буду сувишне гласне, да нас неко из Брисела случајно не упозори на понашање. Ко је смео да повиси тон и запрети?
Јасно је нама да нам од српске државе заштите нема. Знамо да се због европских интеграција неће скоро отворено причати о страдању Срба на Косову и Метохији. Тренутном политиком према Покрајини стављају нам на руке лисице, на уста фластер, па нити смемо да се бранимо, нити смемо да причамо како нам је. Зато нам никад није било теже чекати време да Албанцима истекне рок употребе код Американаца па да коначно схвате да Србе не могу избрисати са Косова и Метохије, већ да са њима морају живети. Онда ће бити мањи од макова зрна.
