• Почетна
  • ДРУШТВО
  • И после Олимпијаде у Сочију – посао за нове хиљаде српских грађевинаца
Прочитај ми чланак

И после Олимпијаде у Сочију – посао за нове хиљаде српских грађевинаца

0

9Big_ice_arena2

(Ратко Паић)

Већ је постало уобичајено да се уочи сваке посете делегације ММФ-а по Србији прошири прави талас стрепње, као на пример пре недељу дана када се прочуло да та институција из Вашингтона инсистира на томе да се у следеће три године отпусти безмало 100.000 људи, па утолико више звучи логично да се пружи одговор на питање – има ли краја отпуштању и хоће ли се некада моћи говорити о масовнијем запошљавању? На сву срећу, постоје и такви случајеви, као што су најновији уговори склопљени у Москви, што значи да ни после Олимпијаде у Сочију, још ни изблиза није дошао крај ангажовању српских грађевинаца у Русији.

Дакле, у време када српска грађевинска индустрија у условима дугогодишње кризе доживљава прави крах, ипак се прво на изградњи олимпијских објеката указала шанса за њено уздизање из пепела, коју су српски неимари оберучке прихватили, а за то је довољно да се присетимо да су само за две године у Сочију изградили преко пола милиона квадратних метара хотелског и стамбеног простора у вредности од 750 милиона долара, при чему је такорећи сав грађевински материјал довожен управо из Србије.

А оно што је уследило сада у октобру, доказује да се ни после Олимпијаде и одласка светских спортиста, ни у ком случају не може говорити и о одласку српских грађевинских радника, него се напротив пре може рећи да њихово време тек долази. Наиме, како смо могли да чујемо, ужичким „Путевима“ је поверена изградња чак два капитална пројекта у Москви истовремено, чија вредност износи респектабилних 600 милиона долара, а конкретно се ради о подизању научно-истраживачког центра Сколково који представља руску варијанту чувене Силиконске долине, те о трогодишњој изградњи пројекта под називом „Срце престонице“, на којима ће укупно бити ангажовано 3.000 радника из Србије и Републике Српске. Наравно, при том за сагледавање целог мозаика треба узети у обзир да се на тај начин отварају радна места и у самој Србији, због просте чињенице да се скоро читав материјал шаље у Русију из домаћих погона, што подразумева још већи број запослених радника на поменутим пројектима.

Штавише, када свему томе додамо и податак да је недавно приликом посете Београду, руски министар саобраћаја Максим Соколов у обраћању јавности изнео своје очекивање и да ће на изградњи објеката и инфраструктуре за предстојеће светско фудбалско првенство, које се 2018. године одржава у Русији, такође узети учешће стручњаци и грађевинске компаније из Србије, онда постаје јасније да се масовније запошљавање може остварити управо са изласком на она тржишта где су Срби традиционално добро прихваћени.

И зато, сваки пут када кроз домаћи медијски простор изнова протутњи најава Међународног монетарног фонда о потреби отпуштања нових 100.000 људи, што је цифра од које би се најежили и у статистичким службама много просперитетнијих земаља од балканских, онда макар преостаје утешно сазнање да негде ипак постоји могућност за ангажовање српске привреде и увећање постојећег броја запослених. Јер како смо видели, Ужичанима је то у Русији већ пошло за руком.

(Глас Русије)