Прочитај ми чланак

ПОМОЗИТЕ! Милош има туморе, а сања да буде здрав, те да својим радом храни себе и родитеље!

0

Miloš Stojanović

Ни након писања медија о тешкој финансијској ситуацији у којој се налази осамнаестогодишњи Милош Стојановић којем је пре десетак година урађена компликована операција тумора вилице, ништа се значајно није променило.

„Срамота ме је, али стигла нас је беда. Понекад мислим да немам разлог да живим јер ово висе није живот, поред све муке враћа ми снагу Милошева воља за животом.“ – утучено прича Милошева мајка Јасмина.

За сада још увек живе у једнособном, изнајмљеном стану у Прокупљу. Новца више немају, јер је недавно и Горан остао без посла, те су одлучили још једном да се обрате за помоћ путем медија и апелују на све добре и хумане људе да им помогну.

ОБЕЋАЊА

Жалосно је да је владајући странка, СНС, у предизборној кампањи обећавала им да ће решити њихов проблем и помоћи им да бар Јасмина или Горан добију сталнији посао због очајне ситуације у којој се налазе.
Но, чим су прошли избори представници СНС у Прокупљу и даље обећавају, али ништа не предузимају да помогну породици Стојановић.

„Муж је остао без посла, правио је подлоге за пицу код приватника. Радите и мучите се, на крају када затражите парче хлеба, дају вам отказ. Тако је то јер им се може. Од социјалног примамо 10.000 динара, а дажбине плаћамо 15.000 динара. Немамо одакле да платимо кирију када он не ради више. Сваког тренутка може да се деси да останемо на улици са болесним дететом.“ – истиче Јасмина Стојановић, и додаје:

„Ако ништа друго, овде бар имамо нормалне услове за живот, а то нам је преко потребно због Милошевог стања. Но, то нам није једини проблем. Плаче ми се док причам ово. Син нам је болестан, имао је три операције до сада. Пре годину дана откривен је тумор и на другој страни вилице.“ – уз јецај говори Јасмина, и додаје:

„Ми не тражемо милостињу, били бисмо најсрећнији када би мој муж или ја добили неки посао, јер желимо да уз помоћ свога рада помогнемо нашем сину, али осим повремених послова од од пар дана правих послова на дужи период нема”.

Милош је имао прву операцију 13. октобра 2004. године на Клиници за максилофацијалну хирургију на ВМА у Београду, када му је одстрањен тумор са једне стране вилице. Од тада, па све до 2013. године, Милош је редовно посећивао клинику због неопходних контрола, када му је у марту исте године, откривен тумор и на другој страни вилице. Половином априла, примљен је у болницу, али убрзо је враћен кући. Након месец дана, 20. маја, оперисан је уз локалну анестезију.

Да прича буде тежа, када је имао 12 година Милош је пао у дворишту породичне куће и том приликом поломио ногу. Тада је утврђено да има и недостатак калцијума, због чега су његове кости шупље и лако ломљиве. Пре четири године урађена му је вишечасовна операција десног колена која је резултирала постављањем металног ојачања, а након које Милош више није био у стању нормално да обавља физиолошке потребе.

МОЛБА

Због недостатка калцијума, неадекватне хране лако ломљивих костију да би савладао четврту операцију ноге, потребно је, према препоруци лекара, барем 15 дана бање, а то кошта од прилике око 50000 хиљ.динара. То је цена без хране, само смештај, купање и физикална терапија. Молимо све људе да нам помогну на било који начин: или неком донацијом или могућношћу да ми као родитељи зарадимо послом те средства за нашег сина, кроз јецај каже отац Горан Стојановић.

Поред нерешеног стамбеног питања и свих неопходних путних трошкова, Јасмина истиче да, без нечије помоћи, њен супруг и она не могу финансијски да покрију месечне трошкове.

„Немамо помоћ ни од кога. Пријатеље немамо, а од оних којима смо се прво обратили и који би требало да нам помогну, остало је само пуко обећање. Обећавали су нам и посао али ништа од тога нису испунили. Не знам шта више да кажем нити шта ће бити са нама ако на улици останемо.“ – каже тужна мајка додајући да дечак нема са ким не дружи и да веома тугује.

„Упркос свему, Милош је завршио школу као врло добар ђак и  без иједног  неоправдани изостанак.“ – наводи Јасмина апелујући још једном на све који могу да јој помогну.

Милош, који је пре неколико дана успешно положио матуру и стекао звање машинског техничара за компјутерско конструисање, каже да сања дан када ће бити здрав и способан да својим радом прехрани не само себе већ и своје родитеље. 

– Знам кроз шта сам прошао, током мог вишегодишњег лечења. Никоме то не бих пожелео. Ноћима сањам да сам најзад здрав. Хоћу да радим и када би ми то здравље дозвољавао радио би по цео дан; не би ми било ништа тешко и био би тада најсрећнији човек на свету. Само да најзад оздравим. Даће Бог ваљда ће једног дана доћи тај дан, поносито, али ипак и са неком тугом у гласу каже Милош и додаје:

 – Надам се да ћу успети. Да ћу бити излечен. Оптимистичан сам. Тешко је када си принуђен да чекаш милостињу. Све време гледам родитеље како се муче. Кад би их неко, док ја не оздравим, запослио, било би све некако лакше – додаје овај момак који је и поред свих здравствених проблема ове године успешно завршио Техничку школу, где сви у одељењу, али и професори имају само речи хвале.

ПОРОДИЦУ СТОЈАНОВИЋ МОЖЕТЕ КОНТАКТИРАТИ НА СЛЕДЕЋИ ТЕЛЕФОН:

0646711069

Žiro-račun za pomoć Milošu Stojanović:

Agricole banka

330-4700100324934-62

Za uplate iz inostranstva – evo upustva:

Instructions for customer transfers EUR correspodent is:

AGRIFPP-Credit Agricole Paris

Acc. With Institution: 57A

MEBARS22
CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD, Novi Sad
Beneficiary: 59:
IBAN RS35330473020129756036
Milos Stojanović
Donja Konjuša BB
Serbia

(025ИНФО.РС, СРБИН.ИНФО, Ало.рс)