Прочитај ми чланак
На пример, санкције против сиријске нафте, којима се Хрватска прикључила, као чланица НАТО и ЕУ- довеле су до великих губитака ИНА-е.
Ако се због тога рафинерија у Сиску затвори, наравно да ће много људи остати без посла и да ће доћи до још веће кризе. Самим тим, спороводећи или подржавајући туђе интересе, хрватска влада урушава ИНА-у и самим тим и сопствену државу.
Неколико дана уназад, Министарство иностраних послова Руске Федерације издало је саопштење у којем се посета Криса Марфија-америчког сенатора државе Конектикат Хрватској карактерише као „бестидни притисак“, обзиром да се гост из САД својски трудио да наговори хрватске власти да прекину даљу сарадњу са Русијом.
Наиме, према доступним информацијама, током своје недавне посете Хрватској, сенатор Марфи је тражио обећање од високих хрватских руководилаца да руски инвеститори неће моћи да преузму контролни пакет акција у водећој хрватској нафтној компанији ИНА, уколико би у међувремену она обуставила сарадњу са мађарским МОЛ-ом. „Хрватска је, несумњиво, још један од европских полигона сукоба Сједињених Америчких Држава и Русије“, пише загребачки Јутарњи лист овим поводом.
Сарадник Хрватског института за повијест, историчар Иво Лучић, комнетарише ове смернице који стижу са Запада:
„Што се тиче притисака који се врше на Хрватску, везаних за евентуалну сарадњу са Русијом око енергената, то је исто један део политике Запада, поготову нове политике која се тиче санкција према Русији. Хрватска тешко може ту водити самосталну политику. Она је део једног састава и очито се мора понашати према одређеним правилима.
Истина, приметно је да у Хрватској данас нема тог неког анти-руског расположења, као што је у време социјализма у једном добром делу јавности постојао. Ствари се мењају, међутим, Русија ће, наравно, као велика сила сама профилирати своју политику и тиме битно утицати на однос Хрватске према тој политици, као и целог Запада.”
Мора се поменути да нису само енергетске теме биле на дневном реду током сусрета сенатора Марфија са представницима државног врха Хрватске. Високи гост је такође покушао да убеди хрватске саговорнике да пристану на куповину америчке војне технике, тачније хеликоптера. Заправо, циљ набавке нових, америчких хеликоптра је да се замене постојећи руски војни хеликоптери Ми8. Наш саговорник, господин Лучић ипак има одређене резерве према овој могућности:
„По мом мишљењу, логично је да Хрватска иде у том правцу. Наравно, питање је врмена и цене по којој ће Хрватска то постићи. Као једна од република која је улазила у састав Југославије, Хрватска је имала руско наоружање, те хеликоптере Ми8. Сад је очито неко ново време, неки нови односи, услови и Хрватска иде ка стандардизирању опреме са осталим чланицама НАТО пакта.”
Чињеницу да је Хрватска чланица НАТО пакта и ЕУ, као и да стога мора следити политику коју други одређују у њено име, др. Јелена Јуришић, са одељења комуникологије Свеучилишта у Загребу види као мач са две оштрице:
„Ипак све ово не чуди, Хрватска стално говори да је она чланица НАТО и ЕУ и да се мора придржавати њихових одлука и интереса у одређеном смислу. Међутим, видимо да је то понекад и на уштрб Хрватске и интереса хрватских компанија.
На пример, санкције против Сирије, којима се Хрватска прикључила, довеле су до великих губитака ИНА-е. Пре неколико недеља је на седници скупштини ИНА-е, била на гласању одлука о затварању рафинерије у Сиску. Рафинерија је главна фабрика у том граду, у којој практично свака породица има бар по једног запосленог. Ако се она затвори, наравно да ће много људи остати без посла и да ће доћи до још веће кризе.
Самим тим, спроводећи или подржавајући туђе интересе, хрватска влада урушава ИНА-у и самим тим и сопствену државу.”
Министарство иностраних послова Русије, закључује у саопштењу, да под плаштом санкција Вашингтон заправо у последње време врши беспоштедни притисак на државе југоситочне Европе, у том смислу и на Хрватску, како би максимало ограничио сарадњу Русије са државама тог региона у енергетском и војно-техничком сектору.
(Глас Русије – Јована Вукотић)
