Прочитај ми чланак

НАТО ПРОВИЦИРА РУСИЈУ: Велике војне вежбе у Литванији

0

balticke države mapa
Две недеље војних вежби у Литванији укључиће и припаднике војске девет земаља чланица НАТО савеза. Војна вежба започета као државна претворила се у мултинационални одговор НАТО савеза Русији у вези на збивања у суседној Украјини.

У вежбу кодног назива „Гвоздени мач“ укључено је 2500 војника Канаде, Чешке, Естоније, Мађарске, Немачке, Литваније, Луксембурга, Велике Британије и САД-а, а сама вежба одржава се 02-11 новембра.

„Јединице ће заједнички разрађивати координацију деловања и војну спремност довршавања задатака напада и одбране“, објавила је литванска новинска агенција ДЕЛФИ.

Вежбе ће се одржавати на две локације: на војном полигону Силвестрас Закаускас у граду Побради и на војном полигону механизираног пешадијског батаљона Велики војвода Алгирдас код града Рукла.

Након вежби 140 припадника мађарске пете пешадијске бригаде остаће у Литванији до краја године и тиме формирати здружени батаљон НАТО снага, радну групу која се састоји од литванских, мађарских и војника САД-а који су тренутно распоређени у тој земљи.

Сједињене америчке државе у марту су Пољској испоручиле авионе типа Ф16 са отприлике 600 припадника војног особља. Пољско министарство одбране објаснило је да је тај потез део вежбе војне спремности која се одржава као одговор на кризу у Украјини. Истовремено су Литванији испоручена четири авиона типа Ф15 као одговор „На руску агресију у Украјини и повећану војну активност у Калињинграду“, речено је тада из литванског министарства одбране.

У јулу је америчко-европска команда објавила да ће послати стотињак инструктора у земље бившег совјетског блока како би послало поруку Русији.

Летонија је у октобру примила америчку помоћ у тешком наоружању. Прва коњичка дивизија размештена је у граб Абази, недалеко од летонског главног града Риге.

Након тога почела је игра речима и међусобно оптуживање на релацији Москва-Вашингтон у којем се могло чути министра одбране САД-а, Chucka Hagela, како изјављује да америчке снаге морају „бити спремне да се носи са ревизионистичком Русијом и њеном модерном војском на вратима НАТО савеза „.

Није дуго прошло пре неголи је руски министар одбране Сергеј Шојгу објавио свој одговор.

„САД се тврдоглаво приближавају нашим вратима, теза Chucka Hagela створила је велику забринутост у Русији. То значи да САД ради на развијању сценарија за деловање на граници наше земље“, рекао је Шојгу.

Руски министар спољних послова Лавров, рекао је како експанзија НАТО-а на источну Европу поткопава цео европски безбедносни систем.

„Верујем да је проширење НАТО савеза грешка, до одређене мере сигурно је и провокација. Неразумна је то политика којом се поткопава целокупни рад на изградњи заједничког одбрамбеног система Европе“, рекао је Лавров.

Chucka Hagela
Како Америка саму себе сатерује у замке

Ових дана министар одбране САД Чак Хејгел, говорећи пред Асоцијацијом армије САД, назвао је Русију могућим противником Америке, рекавши буквално следеће: Захтеви према нашим оружаним снагама ће сваког дана само расти и постајати сложенији. Нама ће још дуго претити терористи и екстремисти, али такође моражемо да имамо посла са савременом и припремљеном армијом ревизионистичке Русије директно на прагу НАТО-а.

Чуди тврдња да је Русија на прагу НАТО-а. А како се она тамо нашла? Људи на Западу ће вероватно стећи утисак да се подмукла тоталитарна Русија прикрала границама мирног блока НАТО-а, који стоји на стражи демократије, и сада од ње може да се очекује било шта, чак агресија. У стварности све је било сасвим супротно: НАТО блок се приближио границама Русије. При томе он је почео да се приближава од деведесетих година.

А западни лидери, проширујући НАТО мимо обећања датом Русији да неће то чинити, веровали су да ће се Русија са тим помирити. И веома су се зачудили када је 2007. године председник Путин на Минхенској конференцији о питањима политике безбедности рекао да за Русију слична дејства НАТО-а, као и агресија САД против независних држава која није добила дозволу УН, на пример у Југославији, Авганистану или Ираку, нису прихватљиви.

Минхенски говор Путина је оставио јак утисак на западне лидере, али закључке су они извели погрешне. Примили су га као бунт, мада је то било озбиљно упозорење, молба да се поново размотри однос према Русији као земљи која је изгубила са којом може да се разговара било како. Али ово упозорење нису схватили, и сада Чак Хејгел говори о неопходности да НАТО буде спреман у суштини да се супротстави Русији на прагу тог блока. Како би оправдао ту неопходност Хејгел назива Русију ревизионистичком, тачније, по мишљењу Запада, она је ревидирала резултате хладног рата у којем Запад себе сматра победником.

То је врло опасна поставка питања. Ако се она прати, човечанство ће упасти у велике проблеме, о чему говори жалосно искуство инвервенције САД и НАТО-а у Југославију, Авганистан, Ирак, Либију. Стотинама хиљада живота народи тих земаља су платили амбиције Америке, која је себи присвојила право да кажњава оне које сматра лошим момцима, и да намеће своје представе о демократији. Мада немачка, јапанска и шведска демократија прилично се снажно разликују од америчке. А у Саудијској Арабији уопште је нема. Али из неког разлога Америка не намеће свој модел уз помоћ високопрецизних ракета и снажних бомби.

А са Русијом није тако. Чим је Путин почео да уводи ред у земљи и она је почела да стаје на ноге, почели су да је критикују за кршење слобода. А сада су је прогласили непријатељем и започели против ње рат. Увођење санкција је фактички почетак рата економским методама, које, према замисли САД, треба да доведу до краха руске економије, пада стандарда, раста протестних расположења и слома „Путиновог режима“. Шта је то ако не рат?

(Адванце, Глас Русије)