БУРКИНА ФАСО: Револуција у стилу Че Геваре отима земљу из чељусти Француске

01:51 01.11.2014.

Данашњи дан континентална западноафричка држава Буркина Фасо може славити као нови добитак независности. Командант војних снага Буркине Фасо преузео је контролу над државом након што је председник Блез Компаоре дао оставку услед великих протеста против његове намере да продужи своју 27-огодишњу владавину.

Протести су почели да потресају једну од најсиромашнијих афричких земаља када је председник најавио да ће променити Устав како би и даље остао на власти. На стотине хиљада људи излазило је на улице недељу дана како би га приморали да да оставку. У четвртак су демонстрације достигле свој врхунац када је запаљена зграда Скупштине и уништен један хотел у главном граду Вагадугу .

Протест су у понедељак започеле – жене. На стотине жена изашло је на улице машући метлама и варјачама.

„Варјача је најважнији алат за жене. Она има симболички значај у нашој традицији“, објаснила је једна демонстраткиња локалним новинарима. „Када се користи за ударање мушкарца то је понижење, последице су катастрофалне и неповратне. Ударање мушкарца варјачом аутоматски смањује његову снагу, мужевност, коју негује изнад свега. То је разлог зашто су жене изашле са варјачама.“

„Због монархијских тежњи председника и одбијања да слуша икога осим себе, жене су дошле да га упозоре, да се уразуми.“

У уторак и среду су демонстранти изашли са металним шипкама и камењем на улице, уз слогане „Блез одлази“ и „Не дирај члан број 37“, који се односи на продужење његове власти. Безбедносне снаге, одане Блезу, напале су демонстранте сузавцима, који су им узвратили каменицама. Медији су преносили да је на улицама било око милион људи.

Како се власт оглушила на њихове захтеве, радикално је започет протест у четвртак. Скупштина и зграде Владе су запаљене током дана. Државна телевизија је демолирана, а снаге безбедности су убиле три демонстраната и раниле неколико. Опозициони вођа Зефирин Диабр изјавио је током протеста: „Наша борба је ушла у крајњу фазу. Ово је одлучујући тренутак – нација или смрт!“

Протести око зграде Скупштине

Француска, која је све време повлачила конце у Буркини Фасо преко председника Блеза Компаора, позвала је на смиривање ситуације. Таман када је Компаоре покушао да уведе ванредно стање и полицијски час, војска је отказала послушност и прешла на страну народа.

Заповедник војске Оноре Траоре распустио је Народну скупштину. Уместо тога прогласио је оснивање прелазног органа. „Прелазни орган ће ће се консултовати са свим странама. Повратак на уставни поредак се очекује за највише 12 месеци.“, рекао је Оноре Траоре на конференцији за новинаре.

Протести су трајали и данас како би потврдили да ће Оноре сићи са власти. „Ми не желимо њега. Ми не желимо њега на власти. Он није наш председник.“, рекао је демонстратор Оедраго Jакубо за Ројтерс. Блез Компаоре је, принуђен, поднео оставку и објавио расписивање избора који ће се одржати у року од 90 дана.

Један наоружани конвој напустио је у току дана Буркину Фасо и прешао у Гану, те се верује да је у њему био право некадашњи председник.

Блезова кућа је опљачкана и уништена, његова жена је пребегла у Обалу Слоноваче, док је брат ухапшен на аеродрому.

Ко је уствари Блез Компаоре?

Како бисмо разоткрили ко је доскорашњи председник Буркине Фасо, морамо почети од његовог претходника, афричког Че Геваре Томаса Санкаре.

Томас Санкара

Томас Санкара рођен 29. децембра 1949. био је харизматични левичарски вођа и председник Горње Волте коју је преименовао у Буркина Фасо, што значи „земља некоруптивних људи“, у периоду од 1983. до 1987. Као Панафриканац борио се за уједињену Африку, а због сличности са Ернестом Че Геваром прозван је „Црним афричким Че Геваром“. Инспирисан кубанском револуцијом, Санкара је постао пример могућности успешног извођења револуције у једној од најсиромашнијих земаља света.

У току спровођења револуције против конзервативних владалаца Буркине Фасо, Блез Компаоре постаје близак пријатељ и саборац Санкаре. Након преузимања власти, Санкара је повео земљу у низ успешних реформи. На почетку 1984. Томас је укинуо плаћање такси сеоским начелницима и принудни рад. Уследила је национализација земљишта и минералног богатства.

До краја године је вакцинисано 2.5 милиона деце против менингитиса, жуте грознице и малих богиња. Мушкарци су охрабривани да одлазе у куповину, припремају оброке и искусе живот какав имају жене. Уведено је бесплатно гласање. Највиши војни и цивилни службеници одрекли су се једне плате, а остали запослени пола плате како би се покренули програми за социјални развој земље. Покренут је велики пројекат у коме су се изградиле бројне куће, и посадило 10 милиона стабала како би се спречило ширење Сахаре почетком 1985.

Спроведена је аграрна реформа захваљујући којој се производња жита удвостручила. Почела је изградња железнице и путева, и спровођен план да свако село има апотеку и школу, коју су градили сами сељаци.

Сву помоћ ММФ-а, Светске банке и других страних организација, Томас Санкара је одбио. Убијен је 1987., по наређењу Блеза Компаора.

Разлог зашто су тачно означене године у овом тексту није зато да би се стекао утисак класичне приче са часова историје, већ зато да би се видело колико је мало година потребно да једна врло сиромашна земља драстично напредује, без лажних обећања и страних кредита и инвестиција.

Блез Компаоре

Када је Блез Компаоре дошао на власт укинути су Комитети за одбрану револуције, локални извршни органи, и један од видова потпуне демократије. Плате државних службеника су повећане, а таксе које су давали за здравствене и едукационе пројекте су укинуте. Светска банка известила је о порасту корупције, док је претходних година (за време Санкаре) био забележен неуобичајено висок финансијски стандард. Мајори који су подржали Блеза приликом убиства Томаса Санкара убијени су након што су покушали нови државни удар на Блеза, а присталице Санкара су затваране.

ММФ је доведен како би спасио земљу пред расулом и спровео либерализацију и приватизацију тржишта. Четири године након пуча, Блез је постао Председник, као једини кандидат на изборима, на које није изашло 73% становништва. Компаоре је повећао сарадњу са Француском, а од ММФ-а у периоду од 1993-95. позајмио 670 милиона долара под условом да настави са успостављањем слободног тржишта.

Један становник Буркине Фасо упоредио је Компаора и Санкару.

„Француска је давала Блезу новац. Не знам тачно како али јесу. А када имаш новца у Африци можеш да урадиш било шта. Синдикати су поткупљени, председник им је дао новац да ућуте. Он је наш председник, ми смо се сложили са тим али његове одлуке долазе из Француске. Сва наређења прима из Француске и никад не пита Скупштину за мишљење.“

Упитан за Санкару, изјавио је: „Нисам био изненађен када су га убили – револуција ме је изненадила, али не и убиство. Имао је лоше људе око себе, људе који су само желели да једу и возе се у великим аутомобилима. Многе ствари су промењене у револуцији, али не све у најбољем правцу. Међутим, због револуције знамо који тип политичара нам треба. Научила нас је да радимо сами за себе. Санкара је желео да се све брзо деси – очекивао је много.

Да сам ја био Председник, и ја бих урадио исто што и Санкара и послао своје министре на село да виде како је тамо и помогну сељацима. Санкарина најбоља идеја је била да нас научи да није довољно само живети са платом сваког месеца – требало се одрећи свега осим минимума и дати остало за развитак земље уместо да тражимо помоћ са стране.“

Управо је садашња револуција инспирисана идејама Томаса Санкаре. Студент Ибрахим Саного изјавио је да млади људи све чешће размишљају о том периоду Санкаре јер је нешто погрешно у земљи данас. „Санкара се није само борио против империјализма за добробит политике већ је желео да се народ развије и да њихова земља зависи од њих уместо од Запада. Данас, сви млади људи сањају о путовању у иностранство због недостатка могућности за запошљавање овде. “

Један независни експерт из Буркине Фасо закључио је да је Санкара био најприземнији афрички председник. Отимајући од лопова да би дао сиромашнима потписао је своју смртну казну.

Буркина Фасо

Буркина Фасо је добила независност од Француске 1960. године. Налази се између Гане и Малија, и не излази на море. Површине је 274,200 километара квадратних, и има преко 18 милиона становника. Клима је тропска, а богата је мермером, кречњаком, мањим залихама злата, манганом и фосфатом. Економија највише зависи од количине падавина, која утиче на производњу памука. Тренутно зависи од извоза памука и злата.