Прочитај ми чланак
УЧЕСТАЛА су упозорења – нарочито за последњих пет дана – да Украјина припрема „одлучну офанзиву“ на Донбас.
Зато има разлога да се реално оцене стање и ударна моћ украјинске армије у овом тренутку.
У пролеће 2014. Оружане снаге Украјине имале су 18 комплетних бригада. Међу њима су биле: две тенковске (1-ва и 17-та), осам механизованих (24, 28, 30, 51, 72, 92, 93, 128-ма), четири десантне (25, 79,80 и 95-та), три артиљеријске (11,26 и 55-та) и једна ракетна. Плус још осам посебних пукова: 80-ти падобрански, 15, 27 и 107-ми пук реактивне артиљерије, 2, 3 и 8-ми пукови за специјалне намене. Осим овога, Украјина је тада још имала посебне инжењерске батаљоне и батаљоне и чете везе.
Према бројном стању, а посебно по арсеналима тешког наоружања у складиштима – украјинска копнена армија је фебруара 2014. била међу пет највећих у Европи. Потом су почеле борбе на југоистоку земље које су се за Кијев завршиле целим низом тешких пораза.
Шокантан је за Украјинце био први „џеп“ поред границе са Русијом. Уследиле су упорне борбе за Саур-Могилу, па изгубљена битка за Иловајск. Онда је дошао „џеп“ број два – код Ждановке. Мало је недостајало па да побегну из Мариупоља.
Практично је потпуно уништена украјинска ратна авијација. Претрпела је велике губитке и у људству, и у, нарочито у техници.
Дакле, шта је остало од украјинске армије у овом тренутку?
Бојиште источне Украјине
Кијев је на бази тенковских, пешадијских и десантних бригада – с обзиром на губитке – формирао аутономне батаљонске тактичке групе које су способне да самостално ратују. Те групе су заправо класични батаљони појачани извиђачком четом и четом са тешким наоружањем (ако је батаљон пешадијски), или са две чете пешадије (ако је батаљон тенковски), плус артиљеријском батеријом, водом везе и логистиком.
Украјинска механизована бригада у суштини је – иако би требало да има 4.200 војника и официра – била састављена од два батаљона са укупно 1.400 људи.
Сада Оружане снаге Украјине имају најмање осам а највише девет батаљона формираних на бази механизованих бригада. То су: два батаљона формирана од 24-те и 30-те бригаде, по један на бази 72-те, 92-ге, 93-ће и 128-ме бригаде. Неизвесна је судбина 51-ве механизоване бригаде.
Та бригада је после летошњег тоталног пораза и масовног дезертерства била указом Петра Порошенка расформирана. Од ње је била формирана нова – 14-та механизована бригада која треба да буде оспособљена за борбе током новембра или почетком децембра.
Ово значи да Кијев у тешким батаљонима има 12.600 „бајонета“, око 130 тенкова, приближно 350 других оклопних возила различитих типова. После летошњих губитака, Украјинцима су, додуше, преостали трећеразредни тенкови и остало. Оно што је некако поправљено и извучено из „ратних резерви“.
Украјински Генералштаб у резерви има комплетирану 28-му механизовану бригаду која је такође била разбијена у борбама. На њеној основи би могла да буду формирана највише две батаљонске тактичке групе, које би биле „тешке“ само по називу.
Упркос априлском инциденту са 25-ом падобранском бригадом, коју су брзоплето били одлучили да расформирају, летње борбе су показале да су се управо падобранске јединице Украјине најбоље показале. Зато су њима „запушавали рупе“ на свим фронтовима, а то се Кијеву убрзо осветило.
Примера ради, 79-та падобранска бригада престала је потпуно да постоји. Од онога што је од ње преостало – једва су некако скрпили један батаљон. Истина, дали су му гордо име „Феникс“. На папиру је тај батаљон такође падобрански, али се суштински мало чиме разликује од украјинских „територијалаца“. Тренутно има укупно 600 људи.
Са три остале украјинске десантне бригаде ствари стоје једва нешто мало боље. Јер, остаци два батаљона 25-те бригаде све до данас су у окружењу између Дијакова и Петровског.
Због свега, украјински падобранци могу за борбу тренутно „истурити“ само четири лаке батаљонске групе. По једну из сваке бригаде. Овоме треба додати веома лаки батаљон „алпских стрелаца“ и фактички тактичку групу величине чете (до 300 људи) која је преостала од 80-тог падобранског пука.
Кад се подвуче црта, добије се: 4.500 војника и 160-170 оклопних возила. Већину тих возила чине стари оклопни транспортери који су наоружани митраљезима уместо аутоматских топова од 30 мм.
Огромне губитке у летошњим борбама имале су украјинске тенковске јединице. Такве да их није било могуће све до данас надокнадити.
Украјинска прва тенковска бригада притом нове тенкове „Булат“ уопште још није добила. Највероватније неће ни добити. Зато тренутно две украјинске тенковске бригаде на прву борбену линију могу извести само две батаљонске тактичке групе. Још је у августу и септембру постало јасно да се ти батаљони ни у Кијеву не сматрају правим батаљонима, па зато служе као резерва и за подршку пешадији.
О стању ствари све говори и то да батаљон прве бригаде већ разбијају на чете, док је 17-та бригада већ претходно разбијена на водове који су разбацани по целом фронту. А код Украјинаца вод подразумева – три тенка.
Све у свему, у формално двема батаљонским тактичким групама Кијев тренутно има око хиљаду војника и официра, 80-90 тенкова и око 30 других оклопних возила. Све је то, фактички, разбацано по другим јединицама или се користи као појачање приликом решавања појединих офанзивних или одбрамбених задатака.
Иначе, устаници Новоросије су украјинске генерале „одучили“ од укопавања тенкова на утврђеним положајима.
Немогуће је тачно израчунати каквом артиљеријом располажу Оружане снаге Украјине. Извесно је да тренутно у зони „антитерористичке операције“ имају три артиљеријске бригаде и три посебна пука вишецевних ракетних бацача. Плус још једна ракетна бригада дислоцирана код Краматорска.
Борбе вођене летос оставиле су украјинску артиљерију без 60-65 одсто војника, па се може са сигурношћу претпоставити да је њено бројно стање тренутно ово: 1.800 војника и официра и приближно 80-90 вучних и самоходних оруђа калибра 152 мм.
Овоме треба додати артиљеријске батерије самих батаљонских тактичких група које углавном чине хаубице Д-30 од 122 мм и противтенковски топови МТ-12 „Рапира“ од 100 мм. Према нормативима, батаљонске групе имају најмање једну, а највише четири сопствене батерије, али је мало вероватно да нека од њих има више од једна комплетне батерије по батаљону.
Из овога се може извући закључак да Украјинци сада имају 60-80 артиљеријских оруђа калибра до 150 мм. Плус приближно још 90-94 вучених минобацача и најмање осам самоходних минобацача „Тулипан“ калибра 230 мм. Значи, заједно: 230-340 оруђа и минобацача свих калибара.
Украјинска армија у овом тренутку – кад се све сабере – има око 20.000 војника, око 220 тенкова, до 500 других оклопних возила и приближно 300 артиљеријских оруђа и минобацача.
Украјина осим армије има и Националну гарду, батаљоне територијалне одбране, батаљоне стражарске службе при Министарству одбране и батаљоне Добровољачког корпуса десног сектора.
Украјинци су формирали 32 такозвана батаљона територијалне одбране који по правилу броје 430 људи (60 официра и по 370 војника и наредника). То су три чете по 130 људи, плус команда.
Кијев је планирао да ти батаљони само чувају важне објекте у позадини, па зато им није ни било дато тешко наоружање.
Украјински Генералштаб има на располагању и 16 батаљона лаке пешадије која је лакше наоружана него падобранци. После свих губитака, верује се да их чини 6.400 војника и да располажу са 20 минобацача, без икаквог тешког наоружања. Ти батаљони је требало да „седе“ у позадини, али је недостатак пешадије присилио кијевску хунту да их убаци у борбе на првим линијама фронта.
Украјинска Национална гарда тренутно има пет батаљона са по 490 људи. Они се по мало чему разликују од батаљона територијалне одбране, али су боље наоружани, посебно оклопним возилима.
Национална гарда Украјине има тренутно 2.450 војника и до 50 лаких оклопних возила.
Батаљони десног сектора су потчињени и украјинској армији и Министарству унутрашњих послова. Тренутно су сви у зони ратних дејстава, а носе ове називе: 1-ви Закарпатски, 2-ги Лавовски, 3-ћи Волински, 4-ти Ровенски, 5-ти Ивано-Франковски и 6-ти Тернопољски.
Батаљони десног сектора имају 240-400 људи. Дакле, у њима је укупно 1.500-2.000 људи под оружјем. По правилу, лаким стрељачким.
Свему овоме треба придодати и око 900 припадника три посебна пука (2-ги Кијевски, 3-ћи Кировоградски и 8-ми Хмељницки) за специјалне намене. Такође батаљон „Беркут“ са око 400 људи, чету поморске пешадије (око 200) и четири чете специјалаца које делују у саставу украјинске Пограничне службе.
Оваквих „специјалаца“, Украјина тренутно има до 2.000.
Ово значи да Кијев за офанзиву на Донбас може имати на располагању 38.250 војника и официра, плус неки број припадника позадинских структура попут чета везе, штаблија, припадника инжењерских батаљона, мобилних ремонтних центара, медицинских чета и сл.
Ова армија има на располагању око 220 тенкова, око 600 лаких оклопних возила разних типова и до 350 артиљеријских оруђа, минобацача и вишецевних ракетних бацача.
Ово је све јер Украјина практично нема стратешке резерве.
Упркос свему, Украјина је озбиљна војна сила, али јој је још далеко до 60.000 војника спремних за борбу.
Да направим и историјску паралелу: на југоистоку Украјине је сада пролеће 1942. – Вермахт се спрема за одлучујућу офанзиву, али је сам далеко од Вермахта из 1941. године.
Дакле: Укровермахт ће нaпадати, али не више на свим фронтовима…
