Прочитај ми чланак
(Милка Љубичић)
Четири и по деценије стара песма „Нека виси Педро„, некад веома популарне загребачке групе Квартет 4М, промовисала је извесног Педра у дежурног кривца за разне личне и друштвене промашаје и неуспехе.
Актуелна српска власт пронашла је свог Педра у власнику Делта холдинга Мирославу Мишковићу, од миља названом Мишко и означила његов лик и дело узроком сваког зла и невоље кроз које пролази премијер Александар Вучић у историјској мисији одвођења Срба и Србије у бољу будућност.
Након што је ономад Мишковић пуштен из притвора да се брани са слободе (афера путарска предузећа) уз рекордно плаћену кауцију од 12 милиона евра, и након што му је враћен пасош, овај бизнисмен постао је Вучићевим беспилотним летачима, однедавно познатим и као дронови, крив за све и свашта и тиме не својом заслугом, почео да ужива симпатије грађана који се по инерцији увек сврставају уз нападнуте, а не уз њихове нападаче.
Тако је шеф посланичке групе Српске напредне странке Зоран Бабић пожурио да оптужи Мишковића како он лично, у садејству са председником војвођанске владе Бојаном Пајтићем, стоји иза „инцидента“ који се догодио у Лондонској школи економије. Тамо су, након Вучићевог предавања, извесни Никола Сандуловић и његова адвокатица поставили српском премијеру нека непријатна питања, што је у једноумној отаџбини оцењено као напад без преседана на Александра Великог и наравно – државни удар?!
– Питајте Мирослава Мишковића и Бојана Пајтића шта је тамо радио Никола Сандуловић. Ово је још један атак и покушај државног удара на премијера Вучића. Никола Сандуловић је криминалац – закључио је Бабић и аутоматски изрекао пресуду једном од Ђинђићевих чувара.
И министар правде Никола Селаковић, онај који већ месец и по дана не може да се испетља из клупка у који се сам уплео не знајући како да санира последице штрајка адвоката, тврди да је парализа српског правосуђа, изазвана тим штрајком, „резултат спреге политиканата и тајкуна“, све у циљу „да се Мирослав Мишковић не осуди и да се дестабилизује цела држава“.
Ни то Вучићевим дроновима није било доста, па су власнику Делта холдинга као „доказ“ о шуровању са „политикантима“ предочили и фешту у његовом властитом хотелу у Београду, све са именима адвоката „дестабилизатора“ који су му правили друштво.
Што су српски адвокати истрајнији у бојкоту судница, то је број бранилаца по службеној дужности који бесплатно нуде услуге режиму све већи.
Није Селаковић једини Вучићев министар који умишља да може бити и тужилац, и судија, и адвокат. Његовом колеги, министру полиције Небојши Стефановићу, већ заборављеном главном јунаку књиге о лажним докторатима, од читавог скандала на утакмици Србија – Албанија засметао је само онај несрећник који је упао у телевизијски кадар и извикивао „Вучићу, педеру“.
Небојша је био згрожен и није се смирио док аутору те дијагнозе (или карактерне особине) исказане у две речи, није испословао кривичну пријаву, и то за – насилништво на јавном месту.
То што му шеф државе (Томислав Николић, а не Александар Вучић) на истој тој утакмици није у потпуности био безбедносно покривен, министра полиције није занимало. Ни тада, ни касније ниједну реч о томе није зуцно. Јер је све време смишљао како да „увеже“ Мишковића у ту „педерску“ работу усмерену да укаља премијера. Који из Лондона, преко исте оне телевизије која није искључила камере са „Вучићу, педеру“ поручује васколиком пучанству да је „срећан због чињенице што је Србија у ситуацији да је њеног премијера могло да прати више људи него 15 нобеловаца који су ту говорили и представника свих других држава“.
Уста моја, хвалите ме, ви душмани цркните, а ти Мишко гледај шта ћеш, коме ћеш и колико дуго још да висиш као Педро.
(Вести)
