Прочитај ми чланак
Европска комисија је спремна да помогне Украјини кредитом за неопходне потребе – па тако и плаћањем дуга за руски гас. Међутим, то је много мањи износ од оног који очекују у Кијеву. Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо јасно је ставио до знања да зајам неће прећи износ од једне милијарде долара (790 милиона еура). Украјина је раније замолила Европску комисију за 2 милијарде еура. Но, нема сумње да ће се новац на крају пронаћи – у џеповима европских пореских обвезника.
Европски порески обавезници већ су незадовољни: “Хтео бих потпуно искрено изнети своје осећање да Украјина од свих очекује решавање својих проблема, осим од себе” – изјавио је премијер Словачке Роберт Фицо током преговора са немачком канцеларком Ангелом Меркел. “Волео бих да видим какве мере предузима сама Украјина ради решавања сопствених проблема” – додао је он. Притом је Фицо подсетио да је пре 21 годину када је Словачка стекла независност, требало све у републици почињати изнова, становништво је преживело тешке реформе и нико са стране није угасио ни један дуг Братиславе.[1]
То да ће ЕУ на овај или онај начин узети Украјину “на стање”, није тајна ни за кога. Неликвидност Кијева спојена са његовом спремношћу да се завлачи у транзитне гасне токове представља исувише опасну смешу.Од ње ће на крају пострадати сами Европљани који рачунају на поуздане испоруке руског гаса. Није чудо да је током последњих напорних консултација на високом нивоу ЕУ, управо питање о помоћи Украјини било кључно. На крају крајева, управо је Запад закувао “украјинску кашу” – па ко ће други ако не он и плаћати све геополитичке ризике настале на том терену.
Међутим, као и обично, плаћање ће бити пребачено на обичне грађане ЕУ. Према признању Жозе Мануела Бароза који напушта положај председника ЕК, његов ресор може себи приуштити давање кредита Украјини у износу до 800 милиона еура.
Мора се рећи да је то мало. Додуше, Барозо је Португалац па можда мисли да је боље дати новац Европске комисије за помоћ португалским банкама на челу са BancoEspíritoSanto, која преживљавају не баш најсрећнија времена. Банка Португалије је на спасавање ове банке већ уложила 4,4 милијарде еура и то још није крај.
Међутим, на располагању Бриселу стоји много шири финансијски инструмент у виду Европског стабилизационог механизма (ЕСМ) који је првобитно располагао капиталом од 500 милијарди еура и који је већ исплатио 100 милијарди еура на санацију шпанских банака и 9 милијарди еура на стабилизацију финансијског система Кипра. Поред тога ЕСМ активно пушта облигације. Ових дана на тржишту су се појавиле хартије од вредности у укупном износу од 4 милијарде еура, са роком гашења од две године. Међутим, када се поведе реч о Украјини – ни ЕСМ не обећава помоћ, премда нова гасна криза у Европи у потпуности даје аргументацију за пуштање антикризног пакета у оквирима целе ЕУ.
Ко морати да плати за сумњиве геополитичке експерименте Вашингтона и Брисела на постсовјетском пространству? Према америчком часопису TheWallStreetJournal– биће то саме националне владе земаља-чланица ЕУ.Позивајући се на изворе из Брисела, издање наводи да настала ситуација “може створити притисак на земље-чланице ЕУ са циљем да се умешају и премосте разлике”.[2]
Када то са дипломатског преведемо на обичан језик, онда то значи да ће руководеће институције ЕУ затражити од европских престоница да на себе преузму половину помоћи Кијеву, а можда и више. Према подацима руске стране, само један, гасни дуг Украјине према “Газпрому” достигао је износ од 5,3 милијарде долара. А Кијев треба да авансно плаћа будуће испоруке. Руски министар енергетике Александар Новак као могући извор пружања помоћи Украјини види у “гаранцијама првокласних европских банака, кредитним мостовима (краткорочни кредити за покривање текућих плаћања проблематичног дужника – П.И.), средствима Европске банке за реконструкцију и развој при Европској комисији…”.[3]
Међутим, изгледа да су у Бриселу склонији другој варијанти – једноставно пребацити украјинске гасне дугове на плећа обичних Европљана.
Финансијска ситуација у ЕУ данас заиста није најбоља. Руководство ЕУ још увек нема јасну дугорочну антикризну стратегију и јури од једне кризне стратегије до друге – од стварања стабилизационих фондова до директног откупа дуга. У таквим околностима грађанима ЕУ је време да поставе непријатна питања не само Европској комисији колико својим сопственим владама: зашто они распаљују пламен украјинског сукоба и затварају очи пред агресивношћу Кијева, подржавају “рат санкцијама” против Русије и истовремено се жале на финансијске проблеме? Но, одговор и на ово питање лежи у равни геополитике. Украјинска криза је у ствари политичко питање. Као што је уосталом и стварање саме уерозоне, која је принуђена да данас спасава Кијев новцима.
Наставак крваве украјинске кризе која траје већ скоро годину дана представља класичну илустрацију шта се догађа када политичари занемаре финансијско-економску сврсисходност и елементарни здрави смисао. Предстојећа зима није баш најбоље време за Европљане да би схватили ову једноставну истину. Но, као што каже изрека, боље икад него никад.
“Европа мора да на себе преузме одговорност. На жалост, можда у ЕУ неће бити довољно политичке воље да би се суочила са историјским изазовом пред којим се нашла” – на овај начин је настала ситуација приказана у француском часопису LeMonde.[4]ЕУ очигледно жури да учврсти своје позиције као утицајног економског и политичког играча. Ради се о ситници: убедити своје пореске обвезнике да се још мало “стисну” сад већ ради Украјине – и да истовремено покушају да натерају Кијев да игра по цивилизованим правилима игре.
[1]http://vz.ru/news/2014/10/21/711492.html
[2]The Wall Street Journal, 24.10.2014
[3]http://www.vsesmi.ru/news/8213797/
[4]http://inosmi.ru/world/20141020/223792217.html
