Прочитај ми чланак
Србија још увек има имиџ аутсајдера, иако је у међувремену постала кандидат за чланство у ЕУ, пише у репортажи Тагесцајтунга. А новинар минхенског Зидојче цајтунга посетио је Београдски сајам књига…
У тексту под насловом „Куда иде Србија? – између евра и рубље“, берлински лист Тагесшпигел описује Србију као земљу на инфузији Брисела, која истовремено има и блиске везе за Русијом:
„Београд још увек није ухватио прикључак са Европом. Главни град Србије не важи за тајну туристичку дестинацију. Притом је Србија од Немачке удаљена мање од три сата лета. Београд је занимљив град са бројним кафићима, западном модом и знатно нижим ценама него у Немачкој или у другим земљама Европске уније. Међутим, мали је број оних који дођу на идеју да продужени викенд проведу у Београду или да се упуте на путовање бициклистичким стазама дуж Дунава, које су пре неколико година уз помоћ немачких донација обележене знаковима. Бродови за крстарење понекад се зауставе у српској престоници, али већина пловидби по Дунаву везана је за – Будимпешту“.
Тагесшпгел пише и да Србија још увек у Европи има имиџ аутсајдера, иако је у међувремену званично постала кандидат за чланство у Европској унији. „Године под Слободаном Милошевићем и злочини које је под његовим режимом извршила српска војска током распада Југославије, још увек имају одјека, иако је од тада стасала нова генерација, оријентисана ка Западу. И влада Александра Вучића, бившег радикалног националисте, јасно се определила за приближавање Унији. Притом не треба занемарити чињеницу да је од 2007. године земља од Брисела добила око 1,4 милијарде евра, такозване претприступне помоћи. Зато се Београд потрудио да нормализује односе чак и са Косовом, које се 2008, против његове воље, отцепило од Србије.“
Разапета Србија
Репортер берлинског листа Тагесшпигел Ник Афанасјев је обишао Србију и то искуство пренео у репортажи о „путовању кроз земљу која тражи сопствени пут“. Његов швајцарски колега Андреас Ернст пише о српском Мекдоналдсу.
Али Србија има и традиционално блиске односе са Русијом – политичке и економске, Тагесшпигел: „Русија је у Савету безбедности Уједињених нација спречила међународно признање Косова. Она је и главни инвеститор у енергетском сектору. Поређење Србије са Украјином намеће се само од себе. Иако Србија никада није била део Совјетског Савеза, Москва ту земљу сматра својом сфером утицаја и са сумњом посматра како се она, корак по корак, приближава Европској унији. У том светлу треба посматрати и долазак руског председника Владимира Путина на прославу 70. годишњице од ослобођења Београда од немачке окупације. ‘Путин је донео пет милијарди долара. ЕУ је бесна’, наслов је који су дан након посете објавиле ‘Наше новине’. То већ јако подсећа на Украјину. Али влада то ублажава. Министар спољних послова Ивица Дачић недавно је за ‘Тагесшпигел’ изјавио да Србија, за разлику од Украјине, нема дилема, јер је, каже, Русија увек одобравала пут Србије ка Европској унији. Тренутно је тешко оценити да ли су то жеље или реалност. И све док Србија не приступи ЕУ, она ће своје односе са иностранством моћи добро да избалансира. Београд је одбио да се прикључи санкцијама ЕУ против Русије, па чак и профитира од Споразума о слободној трговини са Путиновим царством. Доста европских компанија, међу њима и немачких, тренутно преко Србије траже алтернативне путеве за наставак пословања са Русијом“.
Читање у доба рецесије
„Мало новца, много идеја“, пише минхенски лист Зидојче цајтунг о 59. Београдском сајму књига. Лист најпре подсећа да је „Лонелy Планет“ Србију означио као једну од најатрактивнијих туристичких дестинација за предстојећу годину и да је Београд једна од најбоље чуваних тајни Европе:
Сајам књига у Београду: У Србији се очигледно веома много чита, чак и у време рецесије
„Када се из центра града крене дуж Саве, пролази се поред терена који ће Београд ускоро да катапултира у будућност. Плакати најављују златно доба са блиставо-сребрним пословним торњевима, тржним центрима и стамбеним комплексима. Пројекат вредан више милијарди препуштен је инвеститору из Уједињених Арпаских Емирата, без да су се грађани о томе питали и без да се много бавило питањем урбанистичког планирања. Та четврт, уколико радови буду завршени, изгледаће као свемирски брод у граду који представља архитектонски хаос: соцреалистичка здања, поред зграда сецесије, бетонске палате поред модерних здања. Не треба заборавити ни руине од бомбардовања из 1999. године“.
Поводом Сајма књига, минхенски лист оцењује да се у Србији очигледно веома много чита, чак и у време рецесије: „У центру града је књижара до књижаре. И Сајам је магнет за читалачку публику. За разлику од Франкфурта или Лајпцига, то је продајни сајам, на коме одмах могу да се купе сви новитети. Посетиоци Сајам напуштају са кесама пуним књига. Немачких издавача нема. Штанд има само Гете-институт. Одмах прекопута су полице Француског института. У суседној хали, пространо и високопрофесионално излаже почасни гост сајма – Кина. Електронска књига у Србији не игра неку важну улогу“.
(Дојче веле)
