Прочитај ми чланак

АЛБАНСКИ ПОГЛЕД: Србија помогла Косову да извози национализам у Албанију

0

Spahiu-nedzmedin-foto

Резултат фудбалске утакмице између Србије и Албаније јесте тај да је Србија помогла Косову да извози свој национализам у Албанију. Сличан српском и хрватском национализму, косовски национализам је другачији од албанског. Ова разлика има своју историју. Корени те разлике су у балканским ратовима, а кулминирају у Другом светском рату.

Када су 1941. Немци и Италијани створили „велику Албанију”, њу су другачије видели Албанци који су већ имали три деценије живота као нација, од Албанаца који су до тада живели у српској (југославенској) држави.

Владу и администрацију у таквој Албанији (1941–1944) чинили су Косовари, почевши од премијера Албаније Реџепа Митровице, министра унутрашњих послова Џафера Деве па све до командира полицијских станица, жандармерије и армијских официра.

Читаве четири и по наредне деценије у Албанији Енвера Хоџе Косовари су доживљавани као нацисти, фашисти, колаборационисти итд. Сећање на Други светски рат на Косову било је сећање на време када су Косовари владали не само Косовом већ и Албанијом.

Са друге стране, за Албанце у Албанији „велика Албанија” значила је трпети власт дрских Косовара. Албанска елита у Тирани ишла је у другом правцу, то јест интегрисање етничке мањине у своје друштво и избегавање утицаја са Косова. Званичници у Тирани били су опрезни да не уводе национализам у своје друштво.

Међутим, када је реч о фудбалерима, нису били свесни да се национализам може увести и преко фудбала. У утакмици са Србијом у Београду међу 11 фудбалера у првом тиму било је чак седам Косовара.

Став Фудбалског Савеза Србије да на стадиону не буду и навијачи Албаније био је потпуно незамислив за јавност у Албанији. Коментари су били да рат није био између Србије и Албаније већ између Србије и Косова. На крају крајева, и тај рат је био давно, пре 15 година.

У Тирани су недавно срдачно дочекали Горана Бреговића и Здравко Чолића, па им је било чудно што читав стадион у Београду звижди албанској химни.

Док се јавност на Косову одушевљавала тиме како се мапа „велике Албаније” вијори над Београдом, за јавност у Албанији то је била „безвезна ствар”. То су могли приметити они који су слушали коментаторе директног преноса РТК у Приштини и Суперспорта у Тирани. Док се први одушевио летењем дрона, коментар другога је био: шта ће сад ова безвезна ствар овде?

Јавност у Приштини и у Тирани уверена је да је дрон убацила нека тајна служба, јача од БИА, чији је циљ био да провоцира Србе. Али ма ко год пустио дрон, у Приштини су се томе обрадовали, а онима у Тирани то је била „безвезна ствар”.

Међутим, догађаји који су уследили будили су национализам и у Албанији. Иронија је у томе што је једна фудбалска утакмица унела више национализма у Албанију него крвави рат на суседном Косову. То је можда због тога што су током рата – иако су у Албанији Косоваре доживљавали као жртве – оправдавали Србе због тога што се четири и по деценије у Албанији учило како су Косовари зли људи.

Страсти су кулминирале одлуком Уефе. Најпознатији албански певач, Ардит Ђебреа, који је у Тирани угостио Здравка Чолића, позвао је Албанце да бојкотују све српске производе. А писац и генерални секретар владајућих социјалиста Албаније, Бен Блуши, чији је деда по мајци Србин, изјавио је да је национализам поплавио Албанију и да је и он у једном тренутку помислио како би могао ићи у рат са Србима.

Безброј је јавних личности у Тирани које су биле познате као космополити а сада су се ухватили у коло национализма. Врхунац свега је иронија досадашњег космополите, албанског премијера Едија Раме, који је поручио Александру Вучићу: не за „велику Албанију” већ за „велику Европу”.

Овој националистичкој еуфорији су се јавно супротставили интелектуалци Халил Матоши у Приштини и Фатос Лубоња у Тирани. Политички коментатор у Тирани Меро Базе позвао је званичнике да дозволе присуство српских навијача у Албанији на узвратној утакмици, а албанске навијаче да се не дају испровоцирати и дозволити српским навијачима да дивљају мапом „велике Србије”.

Фудбалска утакмица у Београду ипак је прекретница у односима Београд – Приштина – Тирана, а посебно између Приштине и Тиране. Док је Запад настојао да привуче Београд и Приштину ка Тирани (то јест да се ослободе национализма), сада се дешава нешто супротно: Тирана се приближава Приштини и Београду.

Неџмедин Спахиу – Професор политичких наука Универзитета ААБ у Приштини, раније предавач на универзитетима у Хамбургу, Тирани, Тетову

(Политика)