Прочитај ми чланак
Председник Русије Владимир Путин иступио је 24. октобра на Валдајском форуму у Сочију са програмским говором.
Био је то управо програмски говор, аналоган Путиновом наступу 2007. године на Минхенској конференцији о безбедности. Међутим, ако је Путин 2007. у Минхену оштро констатовао незадовољство Русије правилима игре у свету – немајући свој позитивни програм – сада је председник Русије у Сочију, прешао са исказивања „неразумевања“ за ситуацију у свету на указивање на немогућност даљег очувања постојеће конфигурације снага у свету и важећих правила игре која по сопственом нахођењу у било ком тренутку може мењати само један светски играч, док сви остали то треба да прихвате као нешто што се само по себи подразумева.
У суштини, Путин је 24. октобра у Сочију подвукао црту испод периода хладног рата који је Запад наставио и после распада Варшавског уговора и СССР. Притом је означио руски ултиматим Западу: Или се договарамо о новим правилима игре, или ће их Русија успостављати самостално, без освртања на западне партнере, у првом реду – на САД.
Да Русија има намеру да управо тако разговара са Западом, можда понајбоље говори и тема дискусије у Валдајском клубу у овој години: „Светски поредак: нова правила или игра без правила?“.
„Шта нас чека ако не будемо хтели да живимо по правилима, макар строгим и не баш лаким, него сасвим без икаквих правила? Управо такав сценарио је сасвим реалан и не сме се искључити, поготово ако се има у виду прегрејаност ситуације у свету. Узимајући у обзир садашње тенденције, може се направити цео низ прогноза, а оне, нажалост, нису оптимистичке. Ако не створимо разумљив систем међусобних обавеза и договора, ако не створимо механизам за разрешавање кризних ситуација – симптоми светске анархије неизбежно ће се умножавати.
О АУТОРУ
Јуриј Баранчик, извршни директор Института за информативне ратове (Москва).
Већ данас је постао вероватан цео низ оштрих конфликата – ако не са директним, а оно са посредним учешћем великих држава… Украјина, о којој се тако много говорило и говориће се још, пример је конфликта који утиче на распоред снага у целом свету, а сматрам да Украјина уопште није последњи такав конфликт“ – прилично отворено је указао председник Русије.
Ово значи да се Русија не жали, да разуме ствари, да указује да је стање ствари више не задовољава и да је спремна како за формулисање нових правила игре, тако и за игру без правила, али да унапред упозорава – ако се догађаји буду развијали по другом сценарију – да се нико не нађе увређен.
Путин је на овај начин већ други пут (први пут је то учинио у Милану) за протеклих десет дана одговорио распомамљеним критичарима своје политике, па и онима који су га оптуживали да се Русија одрекла Новоросије.
Запад је прешао црту, а Путин је донео историјску одлуку – Русија више неће одступати.
Завршио се период повлачења са позиција утврђених резултатима Великог Отаџбинског рата који су извојевани крвљу, сузама и болом. То повлачење је трајало двадесет и нешто година – од момента распада Совјетског Савеза.
Ово значи: даље ни корак назад, само напред.
Упркос свим напорима Русије током последње две деценије да са Западом успостави равноправну сарадњу у заједничком инересу, САД и друге западне земље су више волеле да се у међународној политици руководе искључиво правом јакога. Разбијене су и бачене у хаос економије бивше Југославије, Египта, Либије, Ирака и Сирије.
Хладни рат је завршен. Али, није завршен закључивањем „мира“, са јасним и прозрачним договорима о поштовању постојећих или стварању нових правила и стандарда. Створио се утисак да су такозвани победници у хладном рату одлучили да „исцеде ситуацију“ и да прекроје цео свет искључиво за себе и своје интересе. Ако је постојећи систем међународних односа и међународног права, са оним што је односе уравнотеживало, био сметња остваривању тог циља – одмах је био проглашаван за безвредан, застарео и оно што треба одмах демонтирати – указао је Путин такође у Сочију.
Да подсетим: Путин је 18. марта – у свом наступу поводом присаједињења Крима Русији – апсолутно правилно указао на чињеницу да је Русија свих последњих година искрено тежила дијалогу са свим страним партнерима, укључујући и NATO. Међутим, мишљење Русије је било стално игнорисано, њу су обмањивали и доводили пред свршен чин. Тако је било и са обећањима да се NATO неће ширити на Исток.
Русију су поставили пред свршен чин и размештањем система противракетне одбране САД у источној Европи – на територијама земаља бившег Варшавског уговора које су биле примљене у NATO упркос претходним обећањима. Русију заиста, како је указао Путин, стално покушавају да сатерају у угао водећи против ње такозвану политику обуздавања коју је Запад против ње водио не само током свих протеклих 50 година, него и последњих неколико векова.
Полазећи од свега овога, Русија више не може и неће да се руководи успостављањем дијалога са Западом у име нејасних вредности. Ми имамо своје вредности, своју историју, и своју идеологију. Одсад ће наше базичне вредности опредељивати наше даље потезе. То је оно што је Путин поручио Западу.
Запад одсад па надаље може скакати, претити, падати у хистерију, али Русију то више неће узбуђивати. Ми смо направили свој избор и одсад ћемо га доследно претварати у живот. Пред нама је непрегледно море посла.
Одступање се завршило. Од сад – само напред. Ово не значи да ћемо ратовати са Западом. Не. Ово значи да ћемо се одсад руководити само својим национално-државним интересима.
А ако за њих буде морало да се ратује – значи, мораћемо да ратујемо.
(Факти.орг)
