Ускоро би могло да буде преорано гробље српских ратних заробљеника, умрлих у радном логору у Чешкој, јер Србија није регулисала питање власништва земљишта.

Највећи аустроугарски радни логор у Чешкој

Јиндриховице, које лежи само 20 километара од чувене бање Карлове Вари, једно су од места највећег страдања Срба у Првом светском рату. Ту се налазио највећи аустоугарски радни логор у Чешкој, Хајнрисгрин, познат по суровости.

У овом логору било је затворено преко 40.000 људи. Међу њима било је доста Руса и Украјинаца, а највише Срба. Заробљенике су возовима доводили из свих крајева Србије, а највише из Шумадије и околине Ваљева.

У подножју масива Хрушине горе своје кости оставило је преко 8.000 Срба, а сећање на њих чува Маузолеј саграђен после рата, и војно гробље, пет километара даље.

Између 1926. и 1932. године ексхумирани су остаци 7.100 Срба и 189 Руса са гробља тадашњег концентрационог логора у Јиндриховицама, и пренети у Маузолеј. Најмађа жртва имала је осам година, најстарија је био свештеник у деветој деценији.

А на војном гробљу, које се налазило у оквиру шумског газдинства, налази се преко 1.000 гробова. Случајно га је открио Дејан Ранђеловић, из оближњих Карлових Вара. Он је једини чувар „чешког Зејтинлика”.

– Ранђеловић је добровољно и самоиницијативно у неколико наврата рашчишћавао тај простор. Тамо су десетине необележених хумки, али и неколико надгробних плоча – каже саветник у српској амбасади у Чешкој, Стефан Томашевић.

И власништво Маузолеја нерешено

Споменик страдању: Овде су кости 7.000 Срба

Парцела на којој се налази Маузолеј у власништву је Краљевине Југославије, и део је имовине која још није расподељена међу бившим републикама.

– Маузолеј и костурница су у својини Југославије. Ми смо око тога писали надлежним органима да се прихвати власништво Србије. Да се пренесе власништво на државу Србију. Процедура је покренута, даље је на њиховим органима – рекао је Стефановић.

Њихова страдања, међутим, могла би да буду настављена! Гробље би ускоро могло да буде преорано, јер земљиште где су сахрањени не припада држави Србији, већ је у власништву општине Јиндриховице.

Умирали су од глади и батина

Логораши су у Јиндриховицама били принуђени да мукотрпно раде у веома тешким условима. Градили су резервоар за воду у логору, радили у каменолому, правили путеве и мостове. Градили су и хемијску фабрику удаљену око 20 км, у који су одлазили и враћали се пешице. Били су слабо храњени, лоше обучени, и брутално пребијани. Дневно је умирало и по 40 људи. 

Женевска конвенција и међународни закони штите војна гробља од уништења, али та заштита, као и сваког другог гробља, траје 100 година. После тога, може на њиховом месту да се направи било шта: парк, солитер, тржни центар…

У амбасади Србије у Чешкој кажу да знају за овај проблем, и да су покушали да га реше, али да је неопходна иницијатива Министарства рада да би се тај проблем трајно решио.

Редакција „Блица“ обратила се и Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, како би добила одговор на питање када ће проблем власништва српског војног гробља бити решен. Одговора до јуче није било.

(Блиц)

Ознаке: Први светски рат, српско гробље, чешка