Прочитај ми чланак
Европска енергетска заједница и нама скреће пажњу да не можемо да приступимо ЕУ ако градњу тог гасовода не ускладимо са њеним законодавством.
Из Брисела не престају уцене земаља преко којих треба да прође гасовод „Јужни ток” којим би гас из Русије по дну Црног мора и Бугарске требало да допреми тај енергент од јужне и источне до централне Европе (Аустрије).
Последња у низу оштрих нота стигла је пре три дана Македонији која би градњом овог руско-европског гасовода могла да доведе у питање пуноправно чланство у ЕУ, уколико га не буде градила у складу с европским законодавством.
Управо је то пре три дана у Бриселу, изјавио Јанез Копач, нови шеф Енергетске заједнице, додајући да ће „Македонија морати да се повуче из ’Јужног тока’, или преговора ако жели да постане пуноправна чланица ЕУ”.
Копач, међутим, није објаснио каква је судбина земаља које су одавно чланице ЕУ, а које су схватајући значај градње „Јужног тока” договориле с Русима градњу. Да неће да их искључе из ЕУ? Оваква његова изјава је тим пре нелогичнија ако се зна да у градњи „Јужног тока”, руски „Гаспром” има једну, а Немачка, Италија, Француска другу половину удела у том послу, пише Политика.
Не видим разлог за галаму преко мегафона
Упитан да прокоментарише последњу поруку Јанеза Копача, новог шефа Енергетске заједнице, Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, каже за „Политику”, да је пројекат „Јужни ток” у складу с прописима ЕУ као енергетски објекат.
Како ће се његова економска и политичка моћ после подвести под такозвани Трећи енергетски пакет, (да „Гаспром” не може бити и власник гаса и гасовода), или неки други енергетски пакет, питање је које ће бити ускоро решено, каже он.
– Сви процеси око решавања питања законитости пројекта „Јужни ток” су у току и не видим одакле овлашћења тим лицима да на мегафону галаме, закључује Бајатовић.
Ова упозорења Европске енергетске заједнице Македонији долазе после сличних критика Босни и Србији, али и чињенице да је Бугарска још у јулу под притиском Европске комисије морала да обустави радове на градњи тог гасовода.
Како преноси „ЕУ обзервер”, Србији је поручено „да је требало да јој буде јасно од самог почетка да не може да приступи ЕУ без довођења споразума о градњи ’Јужног тока’ у склад са законодавством ЕУ”.
Додаје се да договор Скопља са Москвом „није у складу” са законом ЕУ, те да се Македонија као потписница уговора о Енергетској заједници правно обавезала да ће примењивати ова правила. Интересантно је да је Копачево упозорење Македонији стигло истог дана пошто су се у Скопљу састали виши извршни директор „Гаспрома” и македонски званичници за енергетику и пошто су обе стране изразиле уверење да ће се у градњи овог гасовода ићи напред, као што је и планирано.
Иначе, како преноси „ЕУ обзервер”, Европска комисија је 30. септембра послала формално писмо Македонији упозоравајући је да „Јужни ток”, као и сваки други велики инфраструктурни пројекат у Европи, може да се развија и послује, али само у складу са законима ЕУ. Градња гасовода, која је у сукобу са законом ЕУ, угрозила би функционисање унутрашњег тржишта, наводи се у овом писму.
Случајно или не, али Копачева „пацка” Балкану поклапа се и с чињеницом да „Гаспром” напредује са изградњом поморског дела гасовода упркос спору с ЕУ.
Лидери ЕУ су се на истом самиту у Бриселу сложили да приоритет треба дати „Јужном коридору” (из каспијског басена средње Азије гас стизао преко Турске, Грчке и Албаније у Италију и даље у земље ЕУ) који је од заједничког интереса за све потрошаче и који ће обезбедити различите правце снабдевања плавим горивом.
Потенцирање градње „Јужног коридора” за гас није ништа друго него још један покушај Европе да смањи зависност од руског гаса, баш као што је то био покушај са „Набуком”, америчким пројектом гасовода који је пропао и пре него што се нашао за столом, јер Америка није могла да обезбеди довољно гаса за овај пројекат.
„Јужним коридором”, конкуренту „Јужног тока”, требало би да се допрема гас из Каспијског мора у Европу, заобилазећи Русију. Јасно је да увођење Азербејџана, уз чију се обалу Каспијског мора налази највеће налазиште гаса, Шах де Низ, на европско тржиште, није ништа друго него део геополитичке одлуке.
Било како било у ЕУ сматрају да у циљу своје енергетске безбедности треба изградити (мрежу гасовода) „Јужни коридор”, јер гасовод „Јужни ток” не може бити изграђен све док се не усагласи с прописима ЕУ, односно док „Гаспром” не одустане од тога да истовремено буде и власник цеви и гаса.
(Политика)
