Прочитај ми чланак
Да ли ће икада приштински НАТО режим дати муслиманима Косова једнаку верску слободу као што је имају Чечени у Русији Владимира Путина?
Насилно одвајање Косова од СРЈ 1999. и проглашење независности од Србије 2008. су улили наду Албанским муслиманима Косова. После 95 година од одвајања од Отоманског царства, надали су се да је коначно дошло време да уживају у својој држави и ускраћеним слободама које су изгубили под режимом Слободана Милошевића у Србији.
Међутим, проглашење независности од Србије 2008. није помогло муслиманима етничким Албанцима да створе државу какву су желели нити да остваре дуго сањану независност. Услови живота муслимана Албанаца у пост- југословенском Косову су се погоршали у сваком аспекту. Многи од њих сањају дане Титове Југославије, када су уживали у економском просперитету и слободи кретања по свету, и ако су и тада били верски дискриминисани.
И ако по попису из 2011, муслимани чине 95,60 посто популације Косова, када је Косоварима писао устав Марти Ахтисари 2008, они су открили да су западни креатори њихове државе, искључили Ислам из њиховог устава. Како је држава Косово почела да сазрева, муслимани су почели да виде да се Ислам искључује из сваког аспекта њиховог свакодневног живота. Већ 2008. смо видели у државним школама прве случајеве отказа наставницама које носе хиџаб, док две године касније, Енвер Хоџај, министар образовања, науке и технологије је издао званично упуство по коме министарство препоручује искључење студенаткиња које носе хиџаб из државних образовних истутуција на свим нивоима.
Док су муслимани и Ислам искључени из јавног живота Косоварске републике, амерички постављени владари показују отворени презир према Исламу и верујућим муслиманима. Председник Косова, Афета Јахјага (која је на ту функцију постављена од стране амбасадора САД у Приштини, Кристофера Дела) је такав пример. Она је у више прилика вређала муслимане и Ислам, и отворено је прогласила Скендербега за националног хероја Косово, који по њеним речима се борио „за цивилизацију и европско хришћанство против Отоманске империје и Ислама“[1].
Она такође је нападала исламски свети закон, Шеријат, притом бранећи Католички племенски закон Леке Дукађинија, тврдивши да су шеријат Албанцима наметнули „Отомански освајачи“[2].
Ислам не нападају искључиво нове Албанске елите Косова, већ и многи од стране ЕУ и САД спонзорисани медији, невладине организације, и одређен број активиста „грађанског друштва које су створили владари из САД, Сорош и ЕУ после рата. У интервју које косовски министар спољних послова Енвер Хоџај дао листу „Зери“ 2. јануара, 2014,[3] рекао је врло отоворено да влада Косова не жели било какав ислам у својој земљи. Објаснио је да би се стало на пут обнови ислама на Косову, његову владу помаже страни фактор (читај: ЕУ и САД амбасаде које управљају земљом) који кроз своје: „политичке пројекте, кроз професионалне медије, грађанско друштво и инвестеције ствара ситуацију социјалног инжењеринга у Републици Косово“.[4]
Косовски министар спољних послова даље објашњава да се ради потребе деисламизације земље, мора прихватити милитанта верзија лаицизма:
„ Ја мислим да је секуларизам увек био од изузетне важности за државу Косову, у прошлости а и сада. Разлог зашто сам одлучио да забраним хиџабе (у школама), је да би исказао лични напор у борби за секуларну државу.. и оно што морамо да урадимо је да покушамо да зауставимо било какву везу између национализма и верског елемента.“[5]
Стране силе, које представља НАТО кроз мисију КФОР,[6] ЕУ и америчку владу и њене агенције, су трансформисале Косово у НАТО колинију, која више не прима наређења из Београда, већ уместо тога прима наредбе из Брисела и Вашингтона. Стране силе су инвестирале милионе долара да створе своје медије[7] и грађанско друштво, које на свакодневној основи напада муслиманске традиције Косовара, као и осталих непослушних група и мањина.
Са обзром да се на вернике Косоваре муслимане, као и на Срби, гледа као на проблем за геостратешки план НАТО за Балкан, користе се свакодневно увреде и етикете попут терористи, вехабије, „Арапи“, безбедносна претња и „остатци отоманског периода“. Муслимани верници пре свега виде себе као муслимане, и бог тога осећају везу са отоманском прошлошћу, муслиманским уметом, Турском.. и зодбијају да прихвате католичке митове велико албанског национализма, као на пример оне повезане са Скендербегом, Мајком Терезом, које је нова косоварска држава увезла из Албаније, су етикетирани од медија као издајници, анти-Европљани, „Турци“, агенти Турске и Србије. Неки муслимани на Косову су чак и хапшени због напада на те католичке симболе.[8]
И ако нису сјајни политички услови за вернике муслимане на послератном Косово, многи Косовари без обзира на све откривају своје корене и веру. Многи од њих, који се осећају пре свега као муслимани и одбацују католичке митове албанског национализма, траже од „страног пристуства“ и њихових политичара да покажу више поштовања за њихову културу и религију.
Исламска заједница Косова је захтевала од политичара да Косовари да уче о својој религији у школама, да сазидају велику џамију у Приштини и да дозволе женама које носе хиџаб да се школују и раде у јавном сектору. Међутим, сви ови захтеви ,а нарочито жеља за исламском веронауком у школама, су игнорисани и одбачени од стране „страног присуства“ и косоварских политичара. Косоварска влада која забрањује муслиманима да уче о Исламу је уместо тога поверила учење религије деци Косова чувеном исламофобу, Тонију Блеру, кроз његову „Тони Блер верску фондацију“. [9]
Понос на исламске корене многих Косовара после НАТО инвазије 1999. је узнемирио „страно присуство“ Косова и оне секуларне политичаре које су американци довели на власт после рата. Они су мислили да Косовари желе да се одвоје од Србије само зато што су Албанци, а не зато што су уз то и муслимани. Међутим, исламска тенденција већине косоварске популације, њихов масовни одлазак у џамије и праћење имам је створило велике главобоље за НАТО стратегију у јуоисточној Европи.
Њихова иритираност Косоварским поновним откривањем Ислама може да се разуме када неко види реакције медија које американци спонзоришу у Приштини, њихових амбасадора, високих НАТО официра или изјава про НАТО политичара као окривљени за ратне злочине Рамуш Харадинај, који је отворено назвао ново откривене брадате муслимане Косова „прљавим“ и обећао да их прогања после доласка на власт.
Исламски идентитет Косовара је нападнут у сваком аспекту живота у пост Југословенском Косову. Један пример се може наћи на јавним површинама нове републике. После одвајања од Србије, нови владари Косова и „страно присуство“ су били јако брзи у напорима не само да де- југославизују и албанизују скоро сваку улицу и институцију на Косову, већ и да покатоличе добар део јавног простора. У престоници Косова, Приштини, где католика има тек неколико стотина, добили су дозволу да саграде велику катедралу код самог улаза у град 2007.[10] У исто време, муслиманима није дозвољено да сазидају велику џамију, а православној заједници желе да сруше цркву.[11] Католичка катедрала „Мајка Тереза“ је постала један најбитнијих објеката постјугословенске Приштине, где од стране НАТО подржани Албански политичари иду сваки Божић да се моле ( али никада не оду у џамију током Бајрама и Рамазана, и ако су муслимани).
Главни тргови Косова су названи по католичким светцима. У престоници Приштини, два главна булевара су названа по Мајци Терези и „НАТО свецу“ Бил Клинтону. Мајка Тереза, Скендербег, Пјетер Богдани, Ђерђ Фишта и остали анти –муслимански и анти семитски крсташи имају своје тргове и булеваре у скоро свим већим градовима Косова. Али зато, ниједан трг, парк или улица није добила име по нечему везаном за отоманску прошлост Косова или било којег муслиманског владара или светца као што су Сари Салтик Деде, Шех Албани, Султани Мурат, Бајазит, Абдулхамид други и тако даље.
Процес католизације идентитета албанске већине траје и у школама Косова. Косоварску децу уче да је њихова изворна вера католичанство и да је Ислам наметнут од стране Турака. У школским уџбеницима уче да је Ислам религија „варварских Турака“ који су окупирали њихову земљу, силовали њихове жене и насилно их исламизирали, док католичанство и његови следебеници се предстваљају као праве албанске патриоте, претставници европске цивилизације, хуманизма и изворне вере Косовара.[12]
Као што Ана ди Лелио примећује у својој књизи „Косовски бој 1389: Албански еп“, процес албанизације анти- Турских хероја Косова је направљен да би се наметнуо хришћански идентитет муслиманској популацији од стране нових владара.[13]
Јавна на Косову, коју знају сви Албанци и штампа признаје, да најмоћнији људи на Косову данас нису од „демократски“ изабрани посланици, нити председник нити премијер, већ америчке дипломате и амбасадор. Они су ти који одлучују ко ће бити председник,[14] премијер, како ће се нова влада формирати, како ће косоварски политичари да реше своје сукобе.[15] Они одлучују чак и које теолошке облике ислама Косовари требају да прате и код којих имам требају да иду, а који су девијантни и зато требају да буду уклоњени из џамија.[16]
Међутим, Американци и њихови амбасадори нису доследни у својим теолошким придикама Косоварима. Када је почело Арапско пролеће и НАТО пакту су требали Ал Каида добњовољци да ратују против Сирије, онда су наредили косоварској влади да угости велики број сиријских џихадиста у Приштини. Бивши припадници ОВК су обучавали сиријске џихадисте предвођене Аммаром Абдулхамидом како да искористе искуства рата против Југославије у рату против владе Башара ал Асада.[17]
Саудијски и катарски савезници САД су потстицали многе европске муслимане да оду у џихад у Сирију, улагали су велики новац у Балкан 2012-2013, преко којег су заврболи многе младе Албанце да оду у Сирију и да се боре против „Шиитског“ председника Башара ал Асада и да „спасу суните“. Извоз Косоварских џихадиста у сиријски рат је подржан од „страног присуства“ (САД и ЕУ) на Косову и кроз њихове медије, који су уместо да осуде џихадисте Косоваре , који чине злочине против Сиријске Арапске Републике , и имаме који шире мржњу према Шиитима, Алевитима и осталима муслиманским фракцијама, хвалили и описали као борце за слободу или као „суните“ који се боре против Шиита, Алевита и неверника. Радио Слободна Европа[18] и многи други Косоварски медији су хвалили њихове земљаке који су отишли као добровољци да се боре против „сиријског диктатора“.
Међутим, када су 2013. Американци променили своје планове што се тиче Сирије, њихове однос према Исламу на Косову се је драстично променио. „Демократски борци за слободу“ против „Сиријског диктатора“ су одједном називани терористима од стране „страног присуства“ на Косову. Имами који су испирали мозак младим Косоварима да иду у џихад у Сирију против „шиита Ассада“ су одједном постали особе које регрутују екстремисте да иду да ратују у Сирију. Оптужбе против исламске заједнице је предводио амерички амбасадор лично који је напао многе косоварске имаме због непристојног и шовинистичког говора.[19]
У Међународном извештају о верским слободама за 2014, САД Стејт Депармент је чак поменуо четири имама са Косова које оптужују да су манипулисали изборима за вођство Исламске заједнице Косова, нападе на друге верске заједнице, жене и један од њих је оптужен за коришћење анти семитске реторике.[20] Али за чудо извештај Стејт Департмента не помиње анти Шиитску реторику коју исти ти имами користе у својим џамијама од 2013 (када су ту реторику користили и сам званичници САД), већ су забринути искључиво анти семитским говорима. Оно што још више открива о целој ситуацији је чињеница да Стејт Департмент САД и његова амбасада у Приштини су постали забринути што се тиче Косова који долазе да се боре у Сирији тек у 2013, док у извештају 2012 ( када је већина Косовара отишла да ратује) су игнорисали ове „политички коректне“ џихадисте.[21]
Последњи Међународни извештај Стејт Департмента о верским слободама је изазвао велики шок на Косову. Председник, премијер и сви министри у владу су изразили своју спремност да се боре против „радикализма“ ових грађана Косова који су ови исти људи до скора убеђивали да иду у џихад у Сирију. Јула 30, 2014 Косово је посетио врховни командат НАТО снага у Европи, Филип М. Бредлове, који је наредио косоварском руководству да преузме прикладне мере против својих грађана који су део екстремистичких група у Сирији.[22] Овај развој околности је забринуо муслимане на Косову, њихове имаме и целу структуру исламске заједнице која се је оссетила искоришћено и издано од стране „страног присуства“ и нових владара пост југословенског Косова.
Данас многи религиозни муслимани се осећају преварено и бесно због друштвених околности на Косову. Са једне стране, држава за коју су мислили да је њихова, у складу са принципом демократије, није њихова. Кроз свој милитантни секуларизам, јавну католизацију, отворену дискриминацију муслимана верника, велики степен сиромаштва и корупције, максималну сервилност америчким амбасадорима и бескрајним медијским нападима на муслимане, нови режим на Косово и не изгледа претерано другачије од оног српског режима који је недавно владао у Приштини.
Са друге стране, неки Косовски имами који индиректно подржани од стране владе да подрже Арапско пролеће и њихове „суните“, сада су оптужени да подржавају тероризам. Нова Косоварска држава и њени политичари су показали и наствљају да показују само непријатељство према религији и традицији већине свог народа.
И ако муслимани чине 95, 6 процената популације, није им дозвољено да у школама уче о својој религији, није им дозвољено да носе хиџаб у јавним институцијама, вређају их зато што су муслимани, нападнути су и уцењени ако изразе жељу да оснују исламске политичке партије и тиме активно учествују у политичком животу, трпе непријатељске нападе медија и „грађанског друштва“ које је створило и одржава „страно пристуство“.
Када је НАТО одвојио покрајину од Југославије 1999, Косовари су мислили да после 90 година подвргавања и трпљења власти Београда, да је коначно дошло време да живе слободни и да очувају свој муслимански идентитет у Европи. Многи од њих су помислили да ће се створити велику муслиманску Албанију. Међутим, ништа од тога се није десило и данас, многи Косовари жале старе добре дана када су живели Титовој Југославији. У та времена живело се много боље. Док би други вероватно позавидело Чеченијом под Владимиром Путином. Чечени немају америчког амбасадора нити „страно присуство“ изнад себе, они чувају свој муслимански идентитет знатно боље од неки Косовари под НАТО Косовом.
(Србин.инфо, превод Теша Тешановић)
