Прочитај ми чланак

ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА О КОЈОЈ СЕ ЋУТИ: Угрожена област од Семберије до Београда

0

Posavina karta

У среду 22. октобра 2014. год. у вечерњем Дневнику БН телевизије саопштени су фрапантни подаци о загађености воде реке Дрине.

Наиме, босанскохерцеговачка инспекција, саопштила је да су, по њеним испитивањима, утврђене многоструко веће концентрације тешких метала од дозвољених у реци Дрини, а пре свих, концентрације олова и бакра. Саопштени су не само подаци, већ је и именован кривац за то. По њима је то рудник код Столица близу Крупња, јер је, после великих поплава које су маја месеца ове године задесиле Србију, пукла брана, те се од јаловина, пуна тешких метала, перманентно одлива у реку Јадар, која се улива у Дрину, наводно од Лознице.

За оне који можда случајно не знају, Јадар се улива у Дрину, Дрина у Саву, а Сава код Београда у Дунав.

Свако ко зна за вишевековне штетне последице увећане концентрације тешких метала по здравље људи и по сав животињски и биљни свет уколико се они нађу у речном кориту и у приобаљу, без имало злурадости може да тврди да нам се убрзано приближава еколошка катастрофа огромних, неслућених размера која ће да задеси приобаље Дрине и Саве од ушћа Јадра, па све до Београда. Засигурно ни сам Дунав неће бити поштеђен од загађења. До данас еколошка катастрофа је већ задесила подручје од Столица па до Дрине.

О свему напред реченом у Србији се веома мало говори и још мање зна. Скоро да се намерно ћути.

Пре око месец дана, један од највећих српских тајкуна, Мирослав Богићевић, иначе власник рудника на подручју око Крупња, је изјавио како је Европска Унија одобрила Србији средства за санацију последица поплава, али да она још увек нису пристигла, док нити он нити држава Србија немају својих средстава да поправе брану и да тиме зауставе одливање јаловине у реку Јадар – као да тешки метали неће трајно да загаде напред наведено приобаље.

Равнодушност српске јавности, њених научних кругова и организација за заштиту животне средине, такозваних зелених, невероватна је, зачуђујућа и просто боде очи, док јаловина препуна тешких метала већ пет месеци из дана у дан перманентно отиче у Јадар.

Очигледно је да ако се хитно не предузму све неопходне мере, размере еколошке катастрофе биће равне катастрофи која нас је задесила због НАТО бомбардовања Србије 1999. године бомбама са осиромашеним уранијумом. Сваком нормалном и добронамерном јасно је да је поред природе угрожено и здравље људи на том подручју, као и сам њихов опстанак на тој територији.

Ако смо у последње време успели тако темељно да уништимо и своју духовност и своју државност, па све до своје економије, зашто бисмо од уништења изузели своју природу, земљу и воду, а самим тим и своје здравље. Директно је угрожено најплодније пољопривредно земљиште Подриња, Мачве, Семберије, Срема и Посавине.

А шта тек да кажемо за град Београд, који се снабдева савском водом из рени бунара у Макишу? Да ли ће неко од надлежних да одговори на питање колика је опасност да и Београд остане без воде за пиће? Да ли је после Зрењанина, Ужица и Инђије и дошао на ред да и српска престоница остане без пијаће воде? Свакако су још више угрожени становници Сремске Митровице, Шапца, Обреновца и свих мањих места у наведеном приобаљу.

Ако цурење јаловине са тешким металима из рудника код Столица не представља никакву опасност, онда власт мора под хитно тј. одмах о томе да обавести јавност, а ако представља опасност онда мора одмах и без обзира на цену да заустави одливање јаловине поправком бране.

Имајући у виду све сурове и беспризорне начине тровања становника Србије последњих година, као и чињеницу да смо о повишеној концентрацији тешких метала у води реке Дрине сазнали од медија из Републике Српске, а не од српских надлежних служби, постоји забринутост и зебња да се ова еколошка катастрофа жели сакрити уместо да се санира.

(Србин.инф – Алекса Мијаиловић)