Тешко оном ко није проживео своје снове, ко нема своје успомене на дивне студентске дане, ко није освањавао са друштвом и вољеном особом уз незаборавни ноћни програм Радио Београда.

Свако има неко своје време за снове, а део нас је увек негде иза. Лепо је знати да смо имали несто наше, данас, када све има мање смисла и када су праве вредности у неком другом плану.

Једној жени Златко укомпоновао добар део своје душе, зато је и таква, каква је. Сваки пут кад је слушам, осећам како се пуним емоцијама. А тако и јесте. Слушајте је што чешће…јер је лековита…буквално, лечи душу. Хвала ти Златко.

(Неки од коментара уз овај инструментал на Јутјуб каналу)

Ознаке: Једној жени, Златко Манојловић, инструментал, песма за лаку ноћ, романса, Србија