• Почетна
  • СВЕТ
  • СИРИЈА, ИРАК И ТУРСКА: Расту улози у рату против исламиста
Прочитај ми чланак

СИРИЈА, ИРАК И ТУРСКА: Расту улози у рату против исламиста

0

Vojna-koalicija,-predvodjena-SAD,-bombarduje-polozaje-dzihadista-u-Kobaneu

Турско пристајање да пешмерге (курдски војници) пређу преко њене територије потврђује тезу да борба да исламисти не освоје Кобане превазилази локалне оквире.

Колико је ситуација у пограничном сиријском граду Кобанеу озбиљна, светској јавности су показали сателитски снимци које је објавио Институт за обуку и истраживање Уједињених нација. На фотографијама направљеним у периоду од почетка септембра до средине октобра приказане су драматичне промене кроз које су прошли градски и приградски предели. На местима где су некада биле зграде, за само месец дана су од бомбардовања настали кратери, виде се импровизована утврђења, као и узнемирујући призори са граничних прелаза са Турском који су преплављени возилима која су житељи Кобанеа оставили бежећи пешице преко границе.

До вероватно преломног тренутка у судбини курдског града, на који већ готово месец дана јуришају џихадисти, дошло је када је Турска најавила да ће ипак дозволити елитним курдским јединицама из Ирака да преко њене територије стигну у Кобане. Нешто раније САД су из ваздуха дотуриле оружје борцима у опкољеном граду.

Две одлуке, на које се можда и предуго чекало, утицале су на џихадисте Исламске државе да појачају нападе и покрену офанзиву на град из свих праваца. Локални активисти су саопштили да су се у ноћи између понедељка и уторка чуле гранате, као и да су извршена два самоубилачка напада у очигледној намери да се град одсече од Турске.

АФП јавља да су џихадисти тражили појачање из града Џарабулуса, смештеног западно од Кобанеа, као и да су отворили још један фронт у Ираку, нападом на курдско место Кана Тапа где је убијено најмање 10 људи и становништво је кренуло у бег.

Специфичан положај града и његова етничка структура су од почетка недвосмислено указивали да битка за Кобане никако неће имати само локални значај. На овој тачки се најпре видело да ваздушни удари коалиције предвођене Америком неће дати никакве резултате уколико не буду ангажоване трупе на терену.

Невољност чланова антиџихадистичке коалиције да пошаљу своје војнике у Кобане додатно је искомпликовао ситуацију. На мети критика светских медија и политичара највише се нашла Турска која је у први мах спустила рампу на пролаз курдских јединица из Ирака.

Анкара је, с друге стране, критиковала Вашингтон за пристрастан однос према курдском граду, док не реагује на нападе које влада у Дамаску на другим местима изводи на сиријску опозицију. Оклевање да се укључи у решавање кризе у Кобанеу Турци су правдали тврдњама да су Курди у овом граду повезани са Радничком партијом Курдистана (ПКК), коју сматрају терористичком организацијом.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је због „једнакости курдских бораца у Кобанеу и ПКК-а” поручио да се неће сагласити са америчком испоруком наоружања у опкољени град.

„Било би погрешно да САД које су наши пријатељи и савезници у НАТО-у од нас очекују да пристанемо на такву подршку терористичкој организацији”, изјавио је Ердоган.

Од ове категоричне изјаве турског председника није протекло ни неколико дана, а државни став о овом питању се у потпуности променио. Турци не само да се нису противили испоруци америчког оружја Кобанеу већ су и дозволили пролаз пешмерге преко њихове територије.

Главну улогу у турском предомишљању по свој прилици је одиграо Вашингтон, а амерички државни секретар је говорећи на симпозијуму у Индонезији покушао да „испегла” тренутна неслагања са Турском.

„Нашим савезницима Турцима поручујемо да потпуно разумемо њихово противљење било којем облику тероризма и изазовима са којима се суочавају због ПКК. Али ми смо покренули заједничке напоре да уништимо Исламску државу која је увелико присутна у Кобанеу”, сматра Кери.

Усаглашавањем ставова са Вашингтоном створен је утисак турског предомишљања и њихове безрезервне подршке коалицији против Исламске државе.

Пристанак Ердогана на компромис је највећу корист ипак донео самој Турској. Курди који треба да дођу из Ирака имају бољи однос са Турцима него што је то случај са њиховим сународницима настањеним у Кобанеу. Анкара очекује да њихов утицај превагне и да се што је могуће више изолује утицај који ПКК има у овом пограничном граду.

bitka-za-anbar-isil-nastoji-preuzeti-kljucnu-iracku-provinciju-i-otvoriti-put-prema-bagdadu_5222_8690

БИТКА ЗА АНБАР: ИДИЛ настоји да преузме кључну ирачку провинцију и ДА отвори пут према Багдаду

Радикални џихадисти ИДИЛ-а, осим Кобае у Сирији, већ неко време покушавају да освоје стратешки важну провинцију западног Ирака ал-Анбар, која окружује главни град Ирака, Багдад, са западне стран. Њено освајање дало би Исламској држави стратешку предност и отворен пут према Багдаду.

Велико пустињско подручје било је центар побуне сунитских племена против припадника ал-Каиде 2006. и 2007 године, те су их уз помоћ америчке војске успели истерати из тог подручја. Од ове године провинција се суочила са губитком једног по једног града и војних база које су заузели борци ИДИЛ-а пре него ли су ирачке власти уопште успеле да реагују.

Тренутно се највећи аеродром провинције, Аин ал-Асад и кључна инфраструктурна тачка, брана Хадитха, налазе у окружењу ИДИЛ-а, од сиријске границе са западне стране, па до источне кроз подручја око града Рамадија којег контролишу исламисти.

Борци сунитских племена, која настањују то подручје, жале се како им ирачке власти и САД не шаљу довољно војне помоћи без које не могу да одбране ово подручје. Послано оружје је недовољно, а на ваздушне ударе се не може ослонити, кажу сунитски борци.

„Да није племенских бораца покрајина Анбар одавно би пала у руке ИДИЛ-а“, каже Фалех Исави, припадник Савета провинције Анбар.

„Осамдесет посто провинције је под контролом је ИДИЛ-а, док је преосталих двадесет посто под контролом снага безбедности и племенских бораца“, рекао је Исави.

Главне ирачке дивизије у Анбару претрпеле су тешке губитке. У јуну је у борбама погинуло барем шест хиљада ирачких војника, док их је двоструко толико дезертирало, пише Ројтерс, позивајући се на медицинске изворе.

Још већу пометњу стварају такозвани „невидљиви војници“, војници уписаних као припадници војске, који се не појаве на бојишту, али њихова плата се уредно исплаћује, односно одлази у џепове корумпираних заповедника. Феномен је први пут забележен овог лета приликом распада одбране ирачког града Мосула. Претпоставља се да је уписаних војника отприлике 60 хиљада, док их је у стварности у провинцији  максималних 20 хиљада, сазнаје се из ирачких обавештајних извора.

„С друге стране број припадника ИДИЛ-а је константан цело време“, истакао је генерал Лојд Остин, командант Централне команде америчке војске.

Војно вођство са својим лошим планирањем такође доприноси губитку провинције, сматрају чланови провинцијског Савета.

„Непријатељ нас надвладава у броју војника иу опреми коју користи“, рекао је члан Савјета под условом да остане анониман и додао „Ако затражимо 2 батаљона како бисмо издржали битку, из војне команде нам пошаљу само један, тиме се пак не може да издржи непријатељска сила и подручје падне у року од неколико сати. „

Јадно стање војске у броју људи и опреми додатно је оптерећено замеркама локалног становништва према власти у Багдаду, па ту чињеницу Исламска држава искоришћава у потпуности. Ти фактори су увелико допринели паду градова Хит и Кубајси почетком октобра.

Тренутно се аеродром Аин ал-Асад, путем које се племенским борцима доставља помоћ у оружју и брана Хадитха држе и не очекује се да ће пасти у руке ИДИЛ-а, но нити ирачке власти нити амерички војни планери немају решење за околне градове и села који се налазе у окружењу.

Село Зуајт албу Нимр, 45 километара удаљено од града Рамадија, одупире се нападима ИДИЛ-а од почетка октобра, а припадници племена албу Нимр се ослањају на оскудну ваздушну испоруку војне помоћи, но њихово преживљавање посматра се из минуте у минуту.

„Пад нашег племена задао би јак ударац свим племенским борцима покрајина ал-Анбар“, рекао је племенски вођа и запитао се како то да Американци не нападају положаје ИДИЛ-а чак ни након што су им послате тачне локације на којима се налазе.

„Дали смо америчким војним снагама тачне локације положаја ИДИЛ-а, али они их нису напали“, рекао је.

„Скоро па смо у потпуности остали без залиха, те преживљавамо искључиво на датуљама и води“, рекао је један од племенских бораца.

(Политика, Адванце)