Прочитај ми чланак
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је да га не интересује мишљење Запада по питању Крима, као ни по другим унутрашњим питањима Русије.
„Не интересује ме мишљење Запада о овоме и подједнако сам незаинтересован за њихово мишљење по другим унутрашњим питањима Руске Федерације“, рекао је Лавров на маргинама форума Валдај у Сочију, одговарајући на питање да ли ће Запад наставити са инсистирањем да Русија врати Кримско полуострво Украјини, јавили су руски медији, а преноси Танјуг.
Лавров је претходно, у излагању о питањима спољне политике Русије, рекао да међународно признање Крима није зависило од Русије, која је само одговорила на вољу грађана тог полуострва, који су се налазили под стварном претњом „екстремистичких елемената који су освојили власт у Кијеву“.
„Мислим да је истина сада очигледна великој већини нормалних политичара широм света“, рекао је Лавров и додао да су неки европски политичари већ посетили Крим.
Према Лаврову, предвиђања о окончању кризе у Украјини су узалудна, а најважније је сконцентрисати се на имплементацију споразума из Минска о прекиду ватре.
„Испуњавање споразума не иде лако, размена ватре се наставља. Нажалост, влада у КИјеву наставља са употребом тешког наоружања и уништавањем економске и социјалне инфраструктуре на југоистоку Украјине“, истакао је Лавров.
Лавров сматра да је веома важно да се не допусти прекид процеса усаглашавања линије разграничења између проруских снага и украјинске војске на југоистоку Украјине.
Према подацима УН, у сукобима на истоку Украјине од средине априла погинуло је око 3.700 људи, а преко 9.000 је повређено.
На састанку у Минску, две стране су, уз посредовање Русије и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), договориле прекид ватре који је ступио на снагу наредног дана.
Од тада, проруске снаге и украјинска војска, у више наврата су оптуживали једни друге за кршење примирја.
Русија остаје једини незамењиви партнер Кијева
Ако је мировни процес у Украјини показао било шта, онда је то да Русија остаје једини незамењиви партнер Кијева са тачке гледишта обезбеђења стабилности и процвата, пише амерички политиколог Николај Петро на страницама часописа The National Interest.
„Економске санкције, подизање зида за раздвајање двеју нација, као и покушај да се Украјина изолује од руске културе, чији су део многи грађани Украјине, ће можда помоћи неким политичким групама да се осећају боље. Ипак, све то неће заменити оно што је Украјини најпотребније: велике и сталне бизнис инвестиције са стране Русије“, пише политиколог.
„Држећи се минских договора, Порошенко показује да је почео то да схвата. Сада је дошло време да Запад надокнади то што је пропустио“, сматра Петро. Он подсећа да су у мају, када је Порошенко дошао на власт, све његове присталице биле за ширење „антитерористичке операције“.
Кључни моменат за промену политике је пораз украјинске армије код Иловајска, сматра Петро. „Ипак, чак толико значајан војни неуспех не би утицао на тако наглу промену политичког правца, да се неки други политички играчи не труде да убеде Порошенка да одустане од војног решавања проблема“, рекао је Петро. Он подсећа да су после тих догађаја све спољне снаге дошле до закључка да Кијев мора да преговора са устаницима. Петро пише да су на врхунцу кризе европски лидери почели да показују незадовољство Украјином.
Тако је у августу европски комесар за трговину Карел де Гухт саопштио о спремности да се узму у обзир и интереси Русије поводом споразума о асоцијацији Украјине са ЕУ. Тада је и вице-канцелар Немачке Зигмар Габријел рекао да је неопходна федерализација земље, а у ЕУ је у септембру одлучила да одложи реализацију главних тачака споразума о асоцијацији до 2016. године.
Он пише да је заједнички притисак Запада и Русије на Украјину омогућио да се појави реална нада у мировно решење кризе, упркос томе што западни медији поклањају много пажње малим чаркама, важније је то да се број жртава значајно смањио, а да се хиљаде избеглица враћају својим кућама.
Петро, ипак, признаје да се мировни план сада налази у раној фази реализације. Парламентски избори у Украјини могу направити много проблема: партије које се противе прекиду ватре ће, вероватно, добити поприлично места у парламенту, а уз то, кандидати неких од тих партија су командири добровољачких батаљона. Осим тога, постоји опасност да ни устаници неће прихватити услове Кијева за очување суверенитета територије Донбаса, а и западна штампа не показује жељу да подржи мировни процес, сматра политиколог.
(Танјуг, Глас Русије)
