Прочитај ми чланак
Лоши животни услови у којима се након трансплатације бубрега опорављају Јована (27) и њен отац Славуј Првуловић (56), који јој је донирао бубрег, почели су да узимају данак. Здравствено стање ових несрећних људи, који напуштени од свих живе у селу Драинац поред Сврљига, протеклих дана нагло се погоршало.
Уместо да се лагано опорављају, Првуловићима је три месеца након операције здраствено стање све горе. Јовани је последњих дана веома лош налаз крви, а њеном оцу дијабетичару још више је отечена рана, која није ни зарасла. Они су практично остављени на милост божјој вољи, јер им у кућу нико више не улази.
Општина помаже колико може
Народни посланик Уједињене сељачке странке и донедавно председник општине Сврљиг Милија Милетић каже за „Ало!“ да је упознат са тешком ситуацијом у којој се налази породица Првуловић и да општина чини све што је у њеној моћи да им помогне. Он напомиње да је општина Сврљиг међу насјиромашнијима у Србији и да сами нису у могућности да помогну свима онима којима је помоћ пиотребна. Милетић је обећао да су он и чланови његове странке спремни да поред донације и физички помогну изградњу Јованине куће.
– Комшије нас обилазе у широком кругу, као да смо заражени, нико нас више не позива ни телефоном. Ми више никоме не требамо – јецајући каже Јована, која од пре два дана спава на земљаном поду, јер јој је кревет потпуно мокар, пошто је прокисао кров на њеној кућици од блата.
Она је бубрежни болесник откако су је пре 18 година прегазила коњска кола натоварена цементом, којима је управљао њен пијани деда. Када је спала с гумарабе, коњи су је вукли 50 метара, и од тог пада она се никада није опоравила. Лечила се од високог притиска и еплилептичних напада. У августу прошле године остала је без једног бубрега, док јој други ради свега 10 одсто могућности.
Њен отац дијабетичар, иако тешко болестан, ипак јој је донирао бубрег, а сада, три месеца касније, они одбачени од свих беспомоћно леже један поред другог у прокислој уџерици у којој нема чак ни воде, лагано чекајући неизбежну смрт, уколико им неко хитно не помогне.
О њима сада брине само Славујева супруга и Јованина мајка Весна (48), која сваког јутра с колицима одлази по воду, до чесме у центру села, која је од њиховог убогог дома удаљена више од два километра. Сваки боговетни дан она водом напуни дестак пластичних флаша да би њена несрећна породица имала шта да пије и чиме да се опере.
– Купамо се у једном пластичом кориту. Поливамо једни друге. Сад морам да пазим да им не поквасим ране. Само би им још то требало на сву ову муку – плачући без суза, с тупим погледом закуцаним у поцепани тепих разасут по влажном земљаном поду, више за себе, говори шапатом пуним бола ова несрећна жена.
„Ало!“ апелује на Србију да не окреће главу пред овом сликом јада и беде. Нећемо ваљда дозволити да се животи двоје храбрих људи угасе на наше очи, а да при томе бар не покушамо да их спасемо. Они су једно другом помогли колико су могли. Србијо, сада је на тебе ред!
Помоћ хитно потребна!
Општина Сврљиг отворила је наменски жиро рачуна на који се може уплатити помоћ за куповину куће Јовани Првуловић. Број рачуна је: 325-9500700030098-14. После писања „Ало!“ уплаћено је 52.000 динара, али је то само мали део потребних средстава. Породици је, осим новца, потребна помоћ у храни, одећи, обући, средствима за хигијену… За све ближе информације заинтересовани се могу јавити потпредседници Удружења деце ометене у развоју у општини Сврљиг Тањи Лазаревић, која једина редовно обилази несрећну породицу Првуловић, на телефон 064/42-77-634.
Срам вас било! Вратите паре несрећним људима!
Да би се припремио за трансплантацију, Славуј је био принуђен да пре пола година напусти посао. Ни његова супруга Весна не ради од како је 1996. године добила отказ у фабрици трикотаже. Славуј је једно време радио као физички радник у Русији и тада му је предузеће у коме је био запослен остало дужно преко 10.000 долара. Ни његова супруга није прошла боље, јер јој до данас још увек није исплаћено 27 заосталих зарада.
(АЛО)
