Прочитај ми чланак
Чак десет милијарди долара вредан је пакет намењен привреди Србије који је председник Русије понудио српским властима. Да ли ће тај пакет бити и искоришћен зависи у највећој мери од српске стране, односно од умешности и озбиљности домаћих привредника. За сада се зна да је од тог пакета три и по милијарде намењено Војсци Србије. Такође, биће намирени дугови НИС-а буџету Србије, а дефинитивно се формира предузеће Јужни ток.
Понуда која се не одбија: Владимир Путин у Београду
Српски привредници нису имали конкретан одговор на понуду па је све о чему се разговарало предложила је руска страна. Најављен је долазак и велике делегације привредника те земље, када ће све ово о чему се разговарало бити преточено у уговоре ако српска страна буде за те уговоре спремна.
Пољопривреда, енергетика, инфраструктура су области у којима је могуће повећати сарадњу и инвестиције, а Путин је подсетио да је Русија раније одобрила кредит од 800 милиона долара Србији за развој железница.
– Позитивна ствар је да Руси желе да пласирају новац у Србију, а лоша страна је што ми немамо дугорочан и јасан план у шта Руси да инвестирају у нашој земљи – каже економиста Махмут Бушатлија.
Он подсећа да је пре четири године одобрен руски кредит од 800 милиона долара за српске железнице, који није реализован јер Србија није направила јасан план о реконструкцији железница.
Ћулибрк: Фијат ипак у Русији?
Економски аналитичар Милан Ћулибрк каже да постоји нада за извоз фијата у Русију. Додуше мала, али ипак постоји.
– Путин није одбацио као немогућу идеју да се фијат извози у Русију. То би било веома значајно за Србију. Раније је Динкић покушавао да добије квоте за извоз аутомобила, али није било успеха.
Што се тиче пољопривреде, нарочито сточарства, Руси желе наше производе, али ми на жалост немамо шта да понудимо. У сточарству данас мање производимо него пре 100 година – каже Ћулибрк.
– Дакле уз тај постојећи уговор сада се додају два анекса, који ни изблиза немају вредност од 800 милиона долара – наводи Бушатлија.
Он каже да Руси могу да понуде кредите, али на нама је да урадимо ваљане пројекте и искористимо понуђено. Што се тиче српске пољопривреде, Србија мора према речима нашег саговорника да повећа производњу, подигне квалитет производа и да спусти цену, ако жели на руско тржиште.
Шанса да будемо озбиљна држава
Саша Ђоговић каже да су Руси издашним понудама за сарадњу дали знак српској држави да може да буде озбиљна држава.
– На основу изузетно повољних економских споразума с Русијом, Србија може жустрије кренути у привлачење страних инвестиција. Другим речима, треба да привлачимо стране инвестиције, а без давања додатних субвенција. Овај споразум са Русијом то надомешта. Дакле, од банана државе можемо постати озбиљна држава – каже Ђоговић.
– Руско тржиште је захтевније од тржишта ЕУ и има строже критеријуме, стога морамо више и боље да радимо. На жалост, сада тешко можемо да задовољимо потребе руског купца, јер су нам норме за безбедност хране мањкаве – каже Бушатлија.
Према његовим речима, Млађан Динкић је пре две године тражио извоз 10.000 аутомобила марке фијат, али на жалост од тог посла није било ништа.
Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања, каже да Србија одавно има привилеговане услове за сарадњу са Русијом, али их не користи.
– Сада је Србија добила још повољније услове са економску сарадњу са Русијом. Отварају се бројне могућности за извоз пољопривредних производа почев од воћа па до сира. Нема оправдања да то не искористимо, Влада мора да потпомогне агроиндустрију и да коначно почнемо да остварујемо добит – каже Ђоговић.
Према његовим речима, велике су шансе да Русија одобри квоте за извоз аутомобила из Србије.
– Уколико се возила фијат почну извозити на руско тржиште, то би био велики плус за српску привреду. Истовремено, Фијат је италијанска компанија, па Руси чине услугу и самој Италији, коју сматрају пријатељским партнером – категоричан је Ђоговић.
Стижу руски возови
Грађани Србије возиће се најсавременијим возовима захваљујући уговору о испоруци 27 дизел моторних возова за приградски саобраћај потписаним у оквиру Путинове посете, рекао је директор Дирекције за организацију превоза Железница Србије Његосав Теофиловић. Прва два воза очекују се за годину дана, а онда ће сваког месеца стизати по још два воза. Генерални директор РЖД Интернешенел Сергеј Павлов потписао је и са директором Дирекције за инфраструктуру Железница Србије Гораном Максићем уговор о реконструкцији три деонице трансевропског железничког коридора 10.
(Вести)
